Početkom januara ove godine u Bitefu sam upoznala i prvi put slušala Andriju. Atmosfera svirki u njujorških džez klubova ispunjavala je ovaj prostor, a mi smo uživali nesvesni da će to biti jedan od poslednjih koncerata kojima prisustvujemo (bar ja).

Nekoliko dana nakon svirke Andrija, koji je završio performans i elektronsku produkciju na Muzičkom koledžu Berkli u Bostonu, vratio se u Njujork. Ubrzo nakon toga krenuo je lockdown, a on se zarazio korona virusom. Četiri meseca je bio u izolaciji u svom stanu. Tokom tog perioda, uspeo je da snimi album klasične muzike koji je sam odsvirao na trubi. Trenutno priprema i novi projekat elektronske muzike, o kome mi je pričao u njegovom stanu/studiju u Beogradu.

Andrija Gavrilović; Foto: Marija Dimitrijević
Wanted Andrija Gavrilović; Foto: Marija Dimitrijević

 *

Sa Andrijom Gavrilovićem; Foto: Marija Dimitrijević
Wanted Sa Andrijom Gavrilovićem; Foto: Marija Dimitrijević

"Ista mi je bila ovakva soba/studio u Njujorku - instrumente i tehniku sam preneo ovde", kaže.

Iako poznatiji po džezu, Andrija je jednako posvećen i klasičnoj muzici.

"Sve je krenulo od klasične muzike. Već imam dva snimljena albuma sa mojom originalnom muzikom koja nisu izdata i uvek me je nešto sprečavalo da ih izdam, nikad nisam bio zadovoljan. S obzirom da sam bio zatvoren u sobi, mnogo više sam vežbao klasičnu muziku jer je zahtevnija. Hteo sam da održim sviračku kondiciju, jer dugo nisam nastupao. Shvatio sam da je vreme da ostavim svoj pečat u klasici, snimio sam kompozicije koje sam najviše slušao dok sam učio klasičnu muziku. Tada još uvek nisam bio na nivou da ih sviram, ali je to muzika koja me je oblikovala  u to što sam sada."

Iako se na prvo slušanje albuma Classical, u kom su dela Vivaldija, Baha, Mocarta, Debisija i drugih, doima da postoje džez aranžmani, to ipak nije slučaj.

"U pitanju je muzika kakva je pisana incijalno - tako sam je svirao, ali ono što je karakteristično za ovaj album je to da je sve odsvirano na jednom instrumenti."

Čak i Debisi?

"Čak i Debisi (smeh). On je pisan za flautu, a ostale kompozicije su ili za koncertni klavir i instrument. U ovom slučaju je instrument pisan za trubu i klavir - Paul Hindemit, a Vivaldi je pisao za gudački orkestar i dve pikolo trube gde sam ja ceo gudački orkestar odsvirao na različitim trubama, kao i Mocartov koncert za obovu i ceo sinfonijski orkestar. Našao sam sve partiture, uskladio sam tako da mogu da ih odsviram na trubi, sklopio sve i odsvirao sebi pratnju koju bih dobio od orkestra."

Kako Andrija ističe, proces snimanja bio je kompleksan, u početku je išlo teško, jer nije znao šta ga očekuje.

"Nisam bio spreman na to tehnički, nisam znao šta će da me čeka kada otvorim partituru prve violine. Ona je tehnički lakši instrument od trube, ima mnogo veći raspon i brže se svira. Morao sam sebe da dovedem do nivoa sviranja deonica svih tih instrumenata. Najteži deo mi je bila manipulacija zvukom - sviranje npr. deonica kontrabasa. Truba nema taj registar, pa sam morao da se oslanjam na tehnologiju i pomeram granice svog instrumenta tehnologijom. Ali od kompozicije do kompozicije, sve je išlo brže i brže dok nisam došao do momenta da sam otvarao partiture i čitao ih sa lista. Zapravo je najteže bilo mojoj cimerki koja je to slušala po sedam sati dnevno (smeh)."

Andrija Gavrilović; Foto: Marija Dimitrijević
Wanted Andrija Gavrilović; Foto: Marija Dimitrijević

 *

Andrija Gavrilović; Foto: Marija Dimitrijević
Wanted Andrija Gavrilović; Foto: Marija Dimitrijević

Nakon dugogodišnjeg boravka u Njujorku, vratio se u Beograd. Razlog je gubitak posla, uslovljen pandemijom.

"Strana muzičke industrije živih svirki je stala, kako u Njujorku gde su mnogi klubovi bankrotirali i prodati su, tako i kod nas. Trebaće puno vremena da se NY džez scena vrati na ono što je bila, a već je trebalo dosta vremena da se dođe do tog nivoa. Veliko je pitanje šta će biti sa scenom, da li će NY iz ove situacije izaći kao prestonica džeza ili će to biti neko drugo mesto. neko drugo mesto. Mnogo njih se sada seli za Berlin.

Sa druge strane, strana industrije koja se bavi snimanjem, studijskim poslom i online snimanjem je zapravo procvetala. Svi sede kod kuće, prave muziku. Meni barem dve kompozicije dnevno ljudi šalju, ja snimam i zarađujem. Nikad nisam toliko zarađivao sedeći kući, ali mi mnogo nedostaje interakcija sa ljudima. Ipak, ovaj album me je izvukao iz čitave situacije sa pandemijom. Za vreme koje sam proveo radeći na ovoj muzici nisam osetio da se nešto dešava jer sam posvetio sve vreme tom projektu i dobro mi je došlo, inače nikad ne bih to uradio. Dobio sam ponudu od Yamahe za sponzorstvo za ovaj album, ali u dogovoru sa njima ću prvo ću ga sam izdati pa će se oni priključiti. To je plan za dalju saradnju."

Andrija trenutno radi i na projektu za Red Bull i u pitanju je elektronika.

"Samo drumm and bass (smeh). Red bull je pružio priliku muzičarima iz celog sveta da pokažu šta znaju u 60 sekundi - zvaće se 60 sec solo, serija snimaka na njihovom globalnom instagramu. To su uglavnom umetnici koji sami rade, DJ-evi i instrumentalisti ili kao ja koji radim sve u isto vreme sam."

Kako kaže, favoriti iz sveta elektronske muzike su mu Kaytranada, Pomo, Mefjus i Noisia.

"Stvarno se trudim i da slušam i da pravim raznovrsnu muziku."

A to je negde i budućnost, odnosno sadašnjost. 

"Fuzija je davno krenula da preovladava konkretnim žanrovima. Svetski pop npr. se bazira na latino bitovima, pa čak i hip-hop. U jednom trenutku trendovi će doći i do naše tradicionalne muzike, jer neće imati odakle da vuku pa će im ovo biti egzotično. Fuzija može da se napravi novi zvuk."

U odnosu na to, Andriju sam pitala da li se onda može biti originalan.

"Što se tiče kompozicije i pravljenja muzike originalnost postoji i može da se razvija. Iako je velik uticaj onog što je bilo pre nas, tu je ono što smo pokupili iz naših života, događaja i emocija i svega što nas okružuje. I kao sam izvođač ti ostavljaš trag. Kao što sam ja snimio album klasične muzike. To su kompozicije koje su nasnimljene i odsvirane mnogo puta, ali sam ih ja uradio na svoj način. Ispoštovao sam i žanr i epohu i stil u kom se svira, ali sam ostavio svoj pečat. Čak i u barokonoj muzici postoji momenat improvizacije kao i u džezu, kada dođe momenat za kandencu. Tako je i u klasicizmu, gde ja mogu da pokažem znanje harmonije u tih par sekundi."