Umetnik Stefan Stanojević - TONY STAR: O bojama, optimizmu i realnosti

Ovaj 33-godišnji Novosađanin, koji se 20 godina bavi grafitima, a 10 godina profesionalno dizajnom, dokaz je da je uspeh moguć i bez fakultetske diplome. Svoje slike, ilustracije, murali i skulpture objedinjuje specifičnom estetikom i izrazom. 

Iako kombinuje različite tehnike, veran je svom stilu i opisuje ga kao plastičan. 

"Stil u vizelnom svetu može bit definisan kroz mnogo aspekata: narativ, alat, svetlo, fuziju tuđih elemenata itd… Meni se dopala ideja da to bude materijal. Još kao mlađi sam se ložio na reflektivne površine samo nisam bio tehnički u mogućnosti da te stvari realistično i nacrtam. Kasnije, kad sam bio u mogućnosti da ih nacrtam, bilo mi je jadno da ufotkam tuđ objekat i da to onda precrtavam, pa sam preuzeo kontrolu nad svim aspektima svog dela i završio sa nekim kiklopom dizajna, skulpture, street art-a i ko zna čega još."

Kada je u pitanju komercijalni rad, pokušava da ostane dosledan sopstvenim idejama, ali kao što je i slučaj kod većine umetnika, nekad to i ne uspe. Ipak, smatra da je to normalno.

"Treba biti otvoren, a rekao bih i iskusan pa odvojiti autorsko delo od komercijalnog. S obzirom da imam svoj autorski rad (a i komercijalni) - ne guram autorski tamo gde mu nije mesto. Opet treba prepoznati gde šta može da ide. Mislim da je velik problem ako se baviš grafičkim dizajnom a nemaš svoj autorski rad. Onda za sva sranja koja napraviš, a koja su 90% komercijalnog dizajna - kriviš klijenta ili rokove ili pare ili ko zna šta. Nije klijent kriv što se ti nisi pomerio godinama sa iste tačke. Dobro je znati takođe da ono što loži tebe - najčešće ne loži i klijenta i da ćeš samo tonuti ako kontaš da ćeš se razviti odjednom samo za taj sledeći projekat."

*

Roza boja i njene nijanse skoro pa preovlađuju u Stefanovim radovima. On je i objasnio šta boje u njegovim radovima predstavljaju.

"Što bi rekli likovi na jednoj šljaci “Nemoj mi tu pedersku boju!” - pa sudeći po mediokritetima, roza preovlađuje zato što sam ja peder. Boje su toliko kompleksno uvučene u čoveka da je nemoguće biti načisto sa sobom zašto određena boja izaziva određenu emociju. Za mene boje nemaju simboliku jer je simbolika nametnuta, a boje su postojale na planeti i pre toga. I zato crvena za mene nije komunizam, roza nije pederska, žuta nije demokratska - i boje ne biram po kulturnom nasleđu. Funkcionišem u okviru samog dela. Generalno, mogao bih reći da su moje boje saturisane - dizajnerskim rečnikom ili high chroma - slikarskim rečnikom ili pop artističke rečnikom istorije umetnosti, ali ni u jednom slučaju ne bih bio precizan. Dobre kolor harmonije za mene predstavljaju intimno uzbudjenje i uživanje koje ništa ne može da zameni."

Kako ističe simbolika optimizma u njegovim delima prisutna je u obliku sarkazma, iako je sarkazam i kritička pojava. 

"U kontekstu mojih dela može da se “napipa” optimizam. U kontekstu samog života, optimizam je neophodan i ja sam generalno optimističan i srećan."

 *

Za kraj je podelio savet mladim umetnicima:

"Kvalitet iznad marketinga. Zanat iznad priče. Ako tražiš svoj izraz - kopiraj slobodno ono što ti se dopada jer tako stičeš znanje na osnovu kojeg - uz malo sreće možeš doći do novih otkrića i potencijalno svoje formule. Napravi svoj sistem vrednosti, usavršavaj ga i veruj u njega. Pomiri se sa činjenicom da je gola bulja u tangama na insta popularnija od bilo koje umetnine."