UMETNICA EMILIJA RADOJIČIĆ: O autonomiji, radoznalosti, unutrašnjem svetu i putovanjima kao inspiraciji

"Sve je krenulo i mnogo pre studiranja, Fakultet sam upisala vrlo impulsivno. Iako je bilo sjajno iskustvo i cenim sve što sam dobila od fakulteta, ja zapravo nisam ni htela da studiram. Upisala sam primenjene kada sam imala 21 godinu. Prvu izložbu sam imala već sa 17 godina i tada sam dosta crtala grafite. Živela sam neko vreme u Sloveniji i onda odlučila da se ipak vratim u Beograd i samo sam došla na prijemni, bez nekih priprema. Fakultet nije uticao na moj rad, jer sam oduvek i sama znala šta želim”, priča Emilija.

Lajtmotiv poslednje Emilijine izložbe, koju je imala u galeriji Novembar pod nazivom Curiosa, bila je radoznalost. Ali radoznalost predstavlja njenu vodilju stalno.

""Puno čitam, istražujem i volim da se bavim i muzikom i različitim medijima, otuda i naziv za izložbu. Radoznalost mi je glavna nit vodilja - vuče me dalje da istražujem sebe i svoje dubine, kao i sveta oko mene. I medij kroz koji radim se stalno menja, kao deo puta radoznalosti. Crtež je uvek bio moj glavni medij, ali radoznalost me vuče i u skulpture, prostorne i zvučne instalacije, video radove..."

Kada je u pitanju kreativni proces, on se kod različitih medija - umnogome razlikuje.

"Apsolutno se razlikuju. Najdirektniji medij kroz koji mogu da se izrazim jeste crtež, kroz njega sve izađe. Crteži su često skice, za dalje radove, kroz crtež najviše razmišljam, on je kao pisanje dnevnika. I tkanje mi je bilo dosta slično, ali je već svojom tehnikom mnogo više ograničeno. Razmišljam i u pravcu šta sve može da se postigne i sa tom ograničenošću. Iako želim da se bavim skulpturom, nisam neko ko kleše kamen, volim svoje lepe ruke (smeh). Moj senzibilitet ne ide ka tome da ja nešto izlivam, da nosim, bušim, jednostavno nisam taj tip. Ali imam razne ideje i skice. Iako možda ja neću klesati svoje kamene skulpture, i dalje imam želju da ih stvaram i tu dolaze nova iskustva, a to je saradnja sa ljudima koji znaju te tehnike. To zahteva mnogo više energije, jer nekom moraš da preneseš dovoljno snažno svoju ideju i energiju, da bi rad mogao da bude baš ono što ti zamisliš. To su sve različiti načini rada, za koje smatram da su svi podjednako fenomenalni. Isto kao i dizaniranje nameštaja - ja osmislim komad i nacrtam skicu, pa sledi razrada sa inženjerom, pa proces u fabrici, pa...”"

Emilija sarađuje i sa brendom nameštaja od punog drveta - GIRom.

"Umetnik sa kojim sam osnovala Etar studio, Mario Kolarić i ja smo razmišljali kako da realizujemo svoje ranze ideje koje izlaze iz okvira likovne umetnosti. Zanimalo me je šta sve može da se napravi. Nekako se tu spontano javila saradnja sa Bojanom iz GIRa. Dugo smo razvijali proizvode i odlučili smo u međuvremenu da zvanično pokrenemo Etar studio, gde bismo mogli svako za sebe, ali i zajednički da realizujemo projekte i zaokružimo saradnje, koje su između sfera likovnog i primenjenog. Na primer - Talas skulpture za GIR, koje su nastale iz naših razigranih skica i razmišljanja o skulpturi, objektima i nameštaju. Etar studio je nastao kao naš kanal gde možemo slobodno da igramo i stvaramo.” 

Ona pozitivno gleda na scenu kako likovnih, tako i primenjenih umetnosti.
“Oduvek sam najviše cenila umetnike, arhitekte, kreativce, čiji rad može da se izloži u galeriji ali i pretvori u neki primenjeniji objekat, nameštaj, zgradu, most, baštu... To je neka moja ideja vodilja i ono čime bih ja najviše volela da se bavim. Zato smo i osnovali Etar studio. Sve je više slobode da kreativci mogu da rade u više sfera. Saradnja između inženjera, umetnika, arhitekata, muzicara je isto sjajna, mogu divne stvari da se naprave. Primer je Olafur Eliason, koji je sjajan umetnik, ali koji radi i zgrade, mostove, instalacije, objekte, koji uvek imaju i umetničku vrednost. Kroz takvu otvorenost i različite saradnje najbolje stvari nastaju."

Trenutno radi i na projektu humanitarnog karaktera.

"Dosta sam putovala, imala sam turbulentan period života, ali sam stigla preko leta da iscrtam jednu svesku sa divnim grafičkim papirima. Ima 20 crteža. Pored toga, već dugo želim da se bavim humanitarnim radom. Toliko ima organizacija koje treba da podržimo. Ovo će biti moja prva humanitarna akcija - ovih 20 crteža će biti na prodaju i deo novca ću donirati u dobrotvorne svrhe. Za početak bih podržala decu i mlade. Više o tome ću objaviti uskoro na svom instagram profilu.”

Pričale smo i o "novoj realnosti" i celokupnom periodu pandemije.

"Kao i sve ljude, prvo me je situacija pritisla, bili smo svi zatvoreni, nismo znali šta se tačno događa. Ali meni je ipak ovo bio jako kreativan period, nekako se potrefilo da se uklopila situacija i sa mojim privatnim životom. Svi se tako razletimo na sve strane i pozitivna strana ove situacije je što smo bili primorani da utihnemo, okrenemo radu na sebi u svojim domovima. Možda da se zapitamo, ko smo, šta smo, čime želimo da se bavimo. Značio mi je taj period introspekcije, iako ima puno negativnih stvari ima i pozitvnih. Menja se naša realnost, ali konstantno se svet menja. Samo mi jurimo pa to nekad ne primećujemo. Ja bih volela da bude pozitivan ishod i da je ovo sve za neko više dobro. Meni je stvarno značio ovaj period, a stigla sam malo i da putujem, i da puno radim. Mene nije zaustavilo, možda samo malo usporilo."

Za kraj je podelila i ono što trenutno čita, sluša i gleda.

"Izdvojila bih film Fantastic fungi, nedavno sam ga gledala. Obožavam Paula Stametsa i
ideje kako priroda može da nam pomogne (i mi njoj). U planu mi je da gledam i Life on
our planet. Što se knjiga tiče, dosta čitam Junga, trenutno - Sećanja, snovi, razmišljanja.
To je njegova biografija koju je diktirao svojoj sekretarici. Jutros sam slušala ploču od
Beatlesa - Abbey Road.”