"Prvi put sam došla u Srbiju 2016. godine, preko studentske razmene i bila sam ovde jedan semestar. Inače sam poreklom iz Meksika, a u SAD-u, tj. Hjustonu, sam živela veći deo svog života, gde sam studirala istoriju. Nešto u vezi balkanske istorije mi je oduvek bilo zanimljivo. U Americi nije bilo predavanja u vezi nje, pa sam našla taj program u Beogradu i odlučila da dođem. Imala sam porodicu domaćina na Novom Beogradu i živela sam četiri meseca sa njima. Uživala sam ovde. Kada je došlo vreme diplomiranja, želela sam da nađem neki posao kako bih se preselim u Beograd. Našla sam posao na Fakultetu - bila sam asistent i predavala engleski. Tako sam se vratila, ali sam želela da nađem nešto što će me duže zadržati ovde, jer mi je posao asistenta bio samo godinu dana. U junu ove godine sam prestala tamo da radim, a par meseci pre toga sam razmišljala šta bih mogla da radim da ostanem ovde. Na kraju sam odlučila da otvorim kafić", priča Valeria.

Foto: Marija Dimitrijević
Wanted Foto: Marija Dimitrijević

"Prva stvar koja mi je delovala savršeno u Srbiji je bio jogurt", nastavlja kroz smeh.

"Generalno vaša hrana je preukusna. Takođe, obožavam i Savamalu i jednu pivnicu koja više ne postoji."

Valeria je posetila i druge krajeve Srbije.

"S obzirom da sam imala prijateljski odnos sa studentima, jer sam bila samo koju godinu starija od njih, često su me zvali da dođem u njihove gradove. Centralna Srbija, Istočna Srbija, bila sam i u drugim gradovima - Čačak, Novi Sad, Šabac. Išla sam i u neka sela. Za godinu dana sam temeljno upoznala Srbiju."

Šta je to što je pomalo nervira u vezi sa Srbijom?

"Bojim se da odgovorim na ovo pitanje, jer se dve stvari mogu desiti: ili će se ljudi smejati ili će mi zapaliti kafić (smeh). Postoji jedna stvar koja me izluđuje - ne znam zašto ali kad ljudi požele da koriste toalet nikad ne kucaju, već odmah se hvataju za kvaku. Dobijem napad panike svaki put (smeh)."

Foto: Marija Dimitrijević
Wanted Foto: Marija Dimitrijević

Foto: Marija Dimitrijević
Wanted Foto: Marija Dimitrijević

Valeria pronalazi i srodnosti između Srba i Meksikanaca.

"Mnogo ih je, zato i volim da živim ovde. Savršen mi je balans ovde između novog i nečeg drugačijeg - hrana je drugačije, muzika takođe, ali istovremeno imamo i sličnosti. Velika venčanja, odlazak na piće, kada sediš sa nekim nisi na telefonu, već uživaš u tom momentu sa tom osobom. Jednako cenimo porodicu i kada kažem da sam nazvala ovaj kafić po mojoj baki, tj. prabaki koja je preminula i koja mi je mnogo značila, oni na dubokom nivou to razumeju. Takođe, i Meksikanci i Srbi su imali tešku prošlost i istoriju, a opet i jedni i drugi uspevamo da se tome smejemo."

Kafe Konča na meniju ima različita mekisčka pića.

"Aguas frescas - bukvalan prevod je sveža voda. To je voda sa ukusom, napravljena od prirodnih sastojaka. Neki su bliži čajevima, a neki sokovima. No, svi su veoma osvežavajući i piju se uglavnom leti. I margarite naravno (smeh)."

Valeria organizuje i različite događaje u svom kafiću.

"U četvrtak, 1. oktobra u 18:30h održaće se Veče ženskog preduzetništva. Dobrodošle su sve žene, od studentkinja do stručnjaka."