ATELJE PETLJA: Beogradski KUTAK UMETNOSTI I MODE

"Ideja za osnivanjem Ateljea postoji odavno - dugo sam se dvoumila da li da otvorim nešto svoje. U jednom trenutku se pojavila i stvarna potreba, te smo Zoe Kidah, pevačica iz Zemlje gruva, otvorila Petlju. Spontano se sve desilo, na jednoj popodnevnoj kafi. Ove godine smo obeležile pet godina postojanja Ateljea. Sve smo dizajnirale enterijer koji je potpuno izmaštan, unele drveće... Išle smo sa idejom da promovišemo i podržimo domaći dizajn i da izlažemo stvari koje su isključivo pravljene u Srbiji i da budu mahom unikati i da bude dizajnerski", govori Tijana.

"Ispostavilo se da tokom godina je bilo i dalje ima dosta interesovanja i od samih dizajnera, ali i kupaca. Ljudi su osvešćeni da kupuju lokalno i da podrže domaći dizajn, jednostavno vole to. Ima dosta naših ljudi koji žive u inostranstvu koji kada dođu u Beograd, obavezno svrate kod nas i kupe nešto i tamo se predstavljaju sa nečim što je iz Srbije, što je autentično. Takođe, postoje i zasićenje globalnim trendovima koji su svuda rasprostranjeni, te oni koji vole da imaju nešto unikatno i dizajnerski neobično dolaze kod nas."

U Ateljeu predstavljeni su proizvodi 20-ak dizajnera, mahom za žensku publiku.

"Razni dizajneri su prošli kroz naš Atelje. To je neki sklop haljina, nakit, torbe. Imamo i sezonske proizvode - žene koje ručno štrikaju šalove, kape, džempere."

Tijana mi je pričala i o izazovima i uspesima sa kojima su se suočavale tokom prethodnih pet godina, ali i sada.

"Izazov koji je konstantan jeste opstajanje - pokrivanje cele marketinške konstrukcije. Ceo posao je zahtevan, ali na prvom mestu je uživanje. Cela ideja je potekla od toga što sam ja po zanimanju scenografkinja. Nisam se bavila time, ali sam uvek bila u modi i slikarstvo mi je bila najveća ljubav. Kada sam oslikala sebi jednu haljinu, tako je i nastala ideja - inspirisana time i reakcijom ljudi. U suštini radim primenjeno slikarstvo i pokretne slike na haljinama - brend koji nosi moje ime. To je umetnost za poneti. Dugo sam izlaga na manifestacijama Moda za poneti u Kulturnom centru GRAD. Zaista ta ideja te mode koja je pristupačna i unikatna - rukom oslikavam, ne postoje dva ista komada, ne mogu da ponovim i da želim. Mogu slično da uradim ali ne i isto. Nisam ušla u tu priču da štampam i radim serije, nego je svaki komad unikat. To je i moj način bavljenja slikarstvom i to odlično komunicira sa ženama. I taj lični pristup i lični odnos sa kupcima je i zanimljivo. Veliki je kompliment kada neko dođe posle pet godina sa istom haljinom i koja izgleda fantastično, slika nije izbledela. Dođu pa kažu kako je nose u svim prilikama i stalno dobijaju pitanja gde je kupljeno, ko je to radio. Iz odnosa sa kupcima su se razvila i dugogodišnja prijateljstva - prepoznali smo se kroz umetnički senzibilitet."

Pandemija je, kao i u mnogim oblastima rada i života, uticala i na Tijanu i Atelje.

"Bili smo zatvoreni tokom pandemije i tek smo krajem maja počeli da radimo. Za to vreme smo pokušavali da održavamo vidljivu radnju onlajn. Koliko god bilo teško, male radnje i umetničke priče, imale su šansu. Nisu toliko pogođeni, jer žene će uvek biti željne - ako ne mogu da priušte putovanja ili krupno, uvek će moći neku sitnicu da kupe koje će ih uveseliti i ulepšati trenutak. Kad se sve ponovo otvorilo, to se i dogodilo. Sa druge strane, mali prostori poput naših su bezbedni u tom smislu jer nema gužve. Mi funkcionišemo i kao galerija. Ljudi vole da dođu da razgledaju i popričaju. Ono što ne možete da pronađete u velikim prodavnicama, nalaze ovde - priču i toplu dobrodošlicu. Negujemo taj lični, prisni odnos."

Ono što nije prestajalo, jeste njen rad na oslikavanju haljina.

"Ručno oslikavam haljine i dugi niz godina isključivo to radim. Imam već prepoznatljive teme koje se provlače i koje ponavljam, to je školica, motiv centrifuge. Sve je podređeno slici, inspiracija mi je u emocijama, mojim trenutnim raspoloženjima i stanjima. Nisu aktuelni trendovi, ja čak ni ne volim i izbegavam da i da pratim modu, ne mogu ni  da se povežem da sam modni dizajner. Zato što trend je nešto što se menja iz sezone u sezone, a ideja ovih haljina je da budu hodajuća umetnička dela koja će biti podjednako aktuelna tad i za 10 godina."

Na domaću dizajnersku scenu Tijana gleda pozitivno.

"Definitivno je u ekspanziji, postoji mnogo mladih dizajnera i koliko uspevam da pratim mimo Čumića, postoje koncept radnje. Funkcioniše sve, dosta ljudi ima umetnički senzibilitet, bave se time i vole kreativnost. Odlična je ideja udruživanja i saradnji, jer je teško opstati sam. Super je priča podržavanja i udruživanja. Tokom pandemije smo se podržavali i više nego ikad, putem instagrama."

Ono što poručuje mladim ljudima koji kreću da se bave i umetnošću i biznisom je sledeće:

"Na prvom mestu ne smete očekivati uspeh preko noći i ne treba niko da se obeshrabri ukoliko se uspeh ne desi u istom trenutku. Ja sam ovde imala priliku da se susrećem koji su tek nešto počinjali i onda su se silno razočarali kada to ne krene odmah. Jednostavno ne može tako - to znam iz niza godina da se gradi i stvara. Mora da prođe određeni vremenski period i da postanete prepoznateljivi i da dođete do svog puta i vizuelnog identiteta. Ja znam dok sam to razvila, to je jedan proces, uopšteno i sazrevanja i saznavanja, gde nekome se posreći pa to uspe da uradi odmah. Ali na duže staze da bi uspelo, morate i da se menjate i prilagođavate trenutku. Na duže staze nije sprint, već maratonska trka, te morate imati strpljenje."