Nije tajna da je industrija zabave već odavno prebacila svoje težište na žensku populaciju, najpre zbog toga što se ona pokazala mnogo prijemčivijom za razne sadržaje koji se danas proizvode u ogromnim količinama. Počelo je sa štampanim magazinima, potom sa literaturom, onda je na red došla muzička scena, pa serije, a onda i film. Najnovije su digitalne igre. Žene, prosto, po statistikama, konzumiraju više zabavnih sadržaja pa je logično i da imaju vip-tretman u toj industriji. Ipak, deluje pomalo čudno pompa koja se nedavno podigla oko filmova o superherojima.
Kao udarna vest pojavila se informacija da je Olivija Vajld potpisala ugovor sa "Soni Picturesom" da režira još uvek neimenovani Marvelov superherojski film koji će biti - ženocentričan. Da, tako piše: female-centric.
Zvaničnici Sonija još uvek ne daju zvanična saopštenja o tome koja je superjunakinja posredi, ali s obzirom na to da su otkupili prava na nekoliko naslova koji u sebi sadrže Ženu-pauka (Spider woman), nije teško zaključiti ko će ovoga puta spasavati planetu.
Scenario će pisati Kejti Silberman, dok će film producirati Ejmi Paskal, a kao izvršni producent potpisaće se Rejčel O' Konor. Dakle, stvarno ženocentričan film.
Međutim, otkud to da se ovakav tim nije okupio oko ostvarenja sa nekom "realnijom" tematikom?
Superherojski filmovi naglo su počeli da dobijaju na značaju i filmskoj industriji u protekle dve dekade, penjući se od statusa jeftine zabave do pozicije ultimativno najprofitabilnijih izdanja. U njihovoj produkciji počeli su da se obrću milioni, pa i milijarde, a tematika koja je nekad bila rezervisana za gikove, odjednom je postala stvar opšte kulture.
Kad se situacija malo ozbiljnije sagleda, ta progresija uopšte nije čudna.
I nije poenta u tome što su svi jezivo zgodni, lepi i odeveni u pripijene trikoe koji im ističu savršenu građu. Mada, nećemo se lagati, ima malo i toga.
Ipak, ono što je superherojske filmove dovelo na tron filmske industrije zapravo je san o boljem svetu. Svi mi imamo prilično nejasnu sliku o putevima pravde u životu, frustrirani smo time što dobri ljudi propadnu, a neki koje baš ne smatramo ispravnima uspevaju, svakodnevno gledamo likove koji možda zaslužuju neku kaznu ali ona nikako ne uspeva da ih stigne, kao i patnje onih čije su vrednosti pravi dragulj čovečanstva.
"Film je pokušaj da se popravi stvarnost," rekao je svojevremeno jedan od najvećih reditelja svih vremena, Andrej Tarkovski, objašnjavajući zbog čega najbolja ostvarenja nastaju u najrepresivnijim uslovima.
Trenutna opsednutost planete superherojima, zbog toga, može da se sagleda u veoma pozitivnom svetlu: to je naša potreba da svet učinimo boljim time što ćemo i sami postati bolji. U svetu blještavih trikoa svako razvija svoje sposobnosti, radi ono što najbolje ume, u čemu je poseban u odnosu na ostale, i bori se za pravdu. Zar nismo to svi mi?
E, sad, što se tiče ženocentrizma, to je možda superherojski akt filmske industrije, ali možda bi ga trebalo sagledati sa druge strane: ono što nas dosta muči u današnje vreme upravo je seksizam. A on je jednako problematičan sa koje god strane da se gleda. Polovi postoje i razlike među njima su stvarne. Zato se i zovu polovi - suprotni krajevi nečega. Međutim, te razlike, velike i male, nikako ne bi smele da učine da zaboravimo da smo svi mi, bez obzira na pol, ljudi koji žele lepši i pravedniji svet.