Kada je u pitanju omiljeni jutarnji napitak Srbije, postoji bezbroj načina na koje možete piti kafu. Bilo da je pijete sa mlekom ili šećerom, hladnu ili toplu, mnogi ljudi je piju i sa neprijatnostima u stomaku, dijarejom ili gorušicom. Iako kafa ima mnogo zdravstvenih prednosti, ona može izazvati i probavne smetnje. Krivac za to? Najveći faktor, osim kofeina, je to što je kafa vrlo kisela. Ali šta tačno znači kiselost kafe, i kako ona utiče na zdravlje (bilo da imate simptome povezane sa kiselinom ili ne)? Da li postoji način da se smanji kiselost kako biste uživali u kafi bez neprijatnosti? Otkrijte u nastavku odgovore stručnjaka.
Šta je kiselost kafe?
Generalno, kiselost se meri pomoću pH skale, koja pokazuje koliko je neki rastvor bazan ili kiseo (skala ide od 0 do 14, pri čemu je 0 najkiselije). Proces pripreme oslobađa kiselinu iz zrna kafe, a prosečna pH vrednost kafe je 4,85–5,10 (što se smatra visokom kiselinom). Međutim, drugi faktori kao što su vreme pečenja i temperatura, način pripreme i veličina mlevenja kafe mogu uticati na kiselost kafe. Istraživanja pokazuju da kafa sadrži različite kiseline, neke koje su odgovorne za njen ukusan ukus, i druge koje izazivaju probavne smetnje. „Dok su neke od tih kiselina korisne i dodaju ukusu kafe, većina njih povećava probleme u vašem telu, doprinosi refluksu kiseline i sprečava sposobnost da gubite težinu“, objasnio je Daril Gofr, nutricionista, stručnjak za zdravlje creva i autor bestselera Get Off Your Acid
Zašto kiselost izaziva probavne smetnje?
Registrovana dijetetičarka Keti Senger objašnjava zašto kiselost kafe može pogoršati refluks kiseline, gorušicu ili druge probavne probleme kod osetljivih osoba: „Visoki nivoi hlorogenske kiseline u kafi mogu povećati kiselost želuca, što izaziva nelagodnost kod osoba sa stanjem poput čireva,“ rekla je ona. Kiselost u kafi stimuliše proizvodnju želudačne kiseline, što može povećati varenje kod nekih (zbog čega mnogi smatraju da kafa pomaže da ostanu „redovni“) i izazvati nadutost, lošu probavu, konstipaciju ili dijareju kod drugih.
Kako kiselost kafe utiče na zdravlje?
Čak i ako nemate problema sa stomakom ili refluks nakon šoljice kafe, veoma kisela kafa može izazvati zdravstvene probleme i negativno uticati na telo.
Povećan rizik od karijesa i bolesti desni
Ako pijete mnogo veoma kisele kafe, možete oslabiti gleđ (zaštitni spoljašnji sloj zuba) i usnu duplju izložiti sklonijem rastu bakterija. To može dovesti do promena boje zuba, povećanog rizika od karijesa, osetljivosti zuba, propadanja zuba, pa čak i bolesti desni.
Niža gustina kostiju
Kiselost kafe može ometati način na koji telo apsorbuje, metabolizuje i eliminiše kalcijum. Drugim rečima, čak i ako imate adekvatan unos kalcijuma (neophodan mineral za zdravlje kostiju), telo možda neće moći potpuno da ga apsorbuje. Pošto visoki nivoi kofeina (više od tri do četiri šolje kafe od 240 ml) sprečavaju apsorpciju kalcijuma, važno je napomenuti da je ovo pitanje uglavnom relevantno za osobe sa već niskim unosom kalcijuma.
Manja apsorpcija hranljivih materija
Osim kalcijuma, kiselost u kafi može ometati apsorpciju minerala poput magnezijuma, B vitamina i gvožđa. Na osnovu studija u American Journal of Clinical Nutrition i British Journal of Nutrition, konzumacija kafe uz obrok povezana je sa smanjenjem apsorpcije gvožđa za 39–90 procenata, pri čemu jača kafa smanjuje apsorpciju. „Konzumiranje kafe neposredno pre ili posle obroka može inhibirati apsorpciju ne-hemskog gvožđa (koji se nalazi u biljnoj hrani), što može biti problem za osobe sa anemijom,“ potvrdila je Sengr.
Saveti za smanjenje kiselosti u kafi
Izaberite kafu sa niskom kiselosti
Region u kojem kafa raste utiče na njenu kiselost. Dr. Gofr kaže da kafe sa viših nadmorskih visina obično imaju viši nivo kiselosti zbog sporijeg procesa zrenja, pa su kafa sa nižih nadmorskih visina i iz regiona poznatih po manjoj kiselosti (kao što su Brazil, Sumatra, Vijetnam i Nikaragva) najbolje za smanjenje kiselosti.
Odaberite tamnu prženu kafu
Različiti nivoi prženja utiču ne samo na ukus kafe, već i na njen nivo kiselosti. Studija objavljena u Molecular Nutrition & Food Research pokazala je da su učesnici koji su pili tamnu prženu kafu imali niže nivoe proizvodnje želudačne kiseline nego oni koji su pili srednje prženu kafu.
Pecite duže i na nižoj temperaturi
„Metod pripreme i vreme ekstrakcije takođe mogu uticati na kiselost u konačnoj šolji, i što je mlevenje finije, to je kiselost veća jer se više površine zrna izlaže,“ objašnjava Dr. Gofr. Da biste smanjili kiselost kafe, probajte je pripremati duže na nižoj temperaturi (npr. hladna kafa).
Dodajte sredstva za smanjenje kiselosti
Takođe možete dodati stvari u svoju kafu da biste smanjili kiselost ili pomogli svom telu da lakše podnese kiselost. Dr. Gofr predlaže da dodate 1 kašiku kokosovog ulja, malo cimeta ili prstohvat himalajske soli ili praška za pecivo kako biste neutralisali kiselost. Biljna mleka, poput bademovog ili sojinog, su alkalna i mogu pomoći u balansiranju pH vaše kafe.
