Nakon nedavne pobede Švajcarske na Pesmi Evrovizije, društvene mreže, naročito na ovim prostorima, preplavljene su bile užasnim komentarima na račun izvođača Nema koji je upravo u svojoj pesmi "The Code" opisao sa čime se sve suočavao od kako je priznao da je nebinaran - kako sam sa sobom, tako i sa okolinom.
"Kao neka žena u suknjici", "Strašno", "Ovo bi trebalo zatvoriti i tući", "Nakaza", "Jezivo", "Sramota me ko danas nastupa", "Spaliti"... samo je delić komentara koji su se mogli pročitati na mrežama. Razlog - pa eto, jer je muškarac koji nosi suknju očigledno veće zlo od svega što se trenutno dešava u svetu poput rata u Palestini i Ukrajini, primera radi.
Baš iz tog razloga, u susret Međunarodnom danu borbe protiv homofobije, bifobije i transfobije 17. maja odlučili smo da se podsetimo životne priče čuvene Merlinke - prve javno "autovane" trans osobe na Balkanu.
Ko je bila Merlinka
"Merlinka, skoro pa kao prava. Plavuša duge kose. Ne toliko lepa, ali blago bezobrazno nasmejana, upadljivo našminkana i doterana. Uvek u tesnim minićima, na visokim štiklama i sa upadljivim nakitom", tako su često opisivali Vjerana Miladinovića koji je tek kasnije bio poznat po svom nadimku Merlinka.
Rođena je u Zagrebu, ali je kao beba jedno vreme živela na ulici u Maksimirskom parku, jer joj je majka bila izbačena iz škole zbog trudnoće, da bi potom bila smeštena u Dom "Vladimir Nazor" za nezbrinutu decu i mlađe punoletne osobe.
Šest meseci posle rođenja, Vjeran je ostao da živi u domu, bez majke. Posle nešto više od tri godine, otac ga je odveo da živi kod babe u selo Bresničić, kod Prokuplja, da bi ga, pred polazak u školu 1965. godine, preuzeo kod sebe u Prokuplje gde je živeo sa novom porodicom.
Sa očevom porodicom Vjeran se posle srednje škole preselio u Beograd i bio je to trenutak koji mu je zauvek promenio život. U glavnom gradu Jugoslavije pronašao je sebi slične i nije mnogo prošlo a počeo je da se šminka i oblači uske farmerke.
U februaru 1978. godine izbacili su ga iz kuće. Tada je počeo da se bavi prostitucijom da bi, u 31. godini života, odlučio da se potpuno transformiše. I Merlinka je rođena.
"Da sam živela običnim životom, nikome ne bih bila interesantna", rekla je jednom prilikom. I to je tačno. Nažalost, njen neobični život završen je tragično.
Filmska zvezda Jugoslavije
Prostitucijom se bavio većinom u Ulici Gavrila Principa blizu pijace Zeleni venac. Postao je poznat po specifičnom stilu, kratkim i uskim suknjama, naglašenom nakitu i visokim potpeticama.
Baš takvog ga je uskoro primetio i reditelj Želimir Žilnik 1984. i poželeo da se Merlinka nađe u njegovom filmu "Lijepe žene prolaze kroz grad".
U filmu su glavne uloge imala poznata imena jugoslovenske kinematografije, poput Ljube Tadića, Radeta Markovića i Rakele Ferari. Srpski reditelj i Merlinka potom postaju i dobri prijatelji.
"Vjeran je bio neverovatno otvorena i duhovita osoba, koja se nije libila da prihvati svaku uvredu, ali samo ako može na nju odmah istom oštrinom da odgovori", rekao je ranije Žilnik, koji je kasnije angažovao Merlinku i za drugi film "Dupe od mramora".
"U tom vrtlogu transfobije u Jugoslaviji, pa onda i ratu 1990-ih, uvek je govorio: U ovom ludom vremenu, mi smo ispali jedini normalni u Srbiji".
Tribina za plakanje
U drugoj polovini 1980-ih, Merlinku je upoznala i Milan Agata Đurić, koja će nekoliko godina kasnije postati prva srpska dreg kraljica i prva autorka LGBT radijske emisije u Srbiji - Gejming.
To su bile godine kada je Vjeran uzeo ime Merlinka, i počeo da o sebi da govori i u ženskom rodu, da se šminka i oblači haljine.
"Sretala sam se sa Merlinkom u Knez Mihailovoj ulici (u Beogradu), uvek je hranila pse lutalice, spremna da i vama pomogne", kaže Agata.
"Bila je neverovatno slojevita osoba - uvek je delovala raspoloženo, spremno da razgovara."
"Iznutra je jako patila, ali je podizala taj zid i nije dozvoljava da je prošlost uništi".
Jedan Merlinkin nastup je Agati verovatno promenio tok života - 1986. godine na tribini Ljube Stojića, progresivnog psihologa i novinara, koji je držao seriju diskusija na temu seksualnosti.
"Nisam bila na tribini, ali i dan danas tražim od prijatelja da mi od reči do reči prepričavaju Merlinkin govor", kaže Agata. "Publika je bila oduševljena, ja i sada plačem kada se setim toga."
Merlinka je, u trenucima velike tenzije zbog samog održavanja tribine, govorila o pravu na različitost i autentičnost.
"Govorila je o godinama ćutanja i sakrivanja, pokazala je da ljudi poput nas postoje", dodaje. "Probila je tabu."
Vjeran je uskoro objavio i da je Merlinka "otišla u penziju"
Merlinka je uskoro napisala i svoju autobiografiju "Terezin sin" i otkrila da je "otišla u penziju".
"Gledano iz ugla običnog sveta, to je smešno, ružno, bolesno... ali gledano iz našeg ugla, bilo je nešto čemu smo težili celog svog života".
Ovako je Vjeran Miladinović Merlinka u knjizi "Terezin sin" opisala zašto je rešila da prva na Balkanu javno živi kao trans osoba još tokom 80-ih godina 20. veka.
"Nikada nisam rekao da je lepo zarađivati novac baveći se prostitucijom. Ja sam sada samo penzionisana ku*va. Penzionisao sam se poslednjeg dana NATO agresije. Ulicom Gavrila Principa gotovo da i ne prolazim. Svega dva puta sam otišao tokom ove tri godine i osećao sam se užasno. Svestan sam da sam pobegao sa dna života. Dna punog umrlih, pokvarenih, zlih, gramzivih, izopačenih. Da, tog dna gde su svi isti: ku*ve, makroi, mušterije i pojedini nadležni organi, zna se koji. Nakon svega doživljenog mogu da konstatujem: Nizak moral – visok standard. Porok kome je ogromna većina nas sklona. Sada živim kao svi prosečni građani ove zemlje. Živim od plate, imam 25 godina radnog staža, nikada nisam napuštao posao. Možda nisam preterano koristan član ovog društva, ali sam osoba koja je izazvala veliko interesovanje" rekla je u jednom od poslednjih intervjua.
Vjeran je nakon toga drastično promenio način života. Živeo na Kalemegdanu, u zgradi Narodne opservatorije, a potom Beogradskog planetarijuma čiji je bio nastojnik. Oni koji ga se sećaju o njemu govore sa simpatijama.
"Vjeran je tu i živeo, bio je neka vrsta domara Opservatorije, dozvolili su mu da kod Nebojšine kule napravi stančić", pričao je jednom prilikom reditelj Želimir Žilnik.
Dodao je da je Vjeran "mnogo znao o nauci i interesovao se za intelektualni rad, iako nije bio u tom smeru kolokvijalno obrazovan" i često je držao predavanja.
"Kada bi se neki profesori razboleli, oni bi mu samo javili - danas me ti menjaš. Tako bi Vjeran držao predavanja o vasioni, satelitima. To je bila poezija."
Često su ga viđali dok hrani pse lutalice na Kalemegdanu, a većini onih sa kojima je pričao bio je simpatično zbunjen kada bi o sebi govorio čas u ženskom, čas u muškom rodu i uz neizbežnu poštapalicu “sestro slatka”.
Merlinka je, dodaje, napamet znala i oko 400 brojeva telefona.
"Dok bi sedela na toj kafi, profesori bi kod njega dolazili i tražili brojeve koje je on iz glave izbacivao, to su bile nestvarne scene", opisuje Žilnik.
Ubijena "trans legenda Balkana"
Marta 2003. godine u Beogradu je zidarskim čekićem ubijena "trans legenda Balkana", kako je Merlinka nazvana u jednom tekstu redakcije B92.
Njeno telo je pronađeno mesec dana kasnije, u ulici Grge Andrijanovića u Krnjači, u stanju raspadanja. Najpre je zadavljen, a zatim je zadobio snažne udarce zidarskim čekićema. Ubica do danas nije pronađen i kažnjen.
Najpre je za ubistvo bio optužen Faik Ramadani, dok je tada maloletni Bejtul Raćipi optužen da je pomagao Ramadaniju posle ubistva. Obojica osumnjičenih su na suđenju oslobođeni zbog manjka dokaza.
Merlinka festival
Na LGBTI zajednicu i umetnost, Vjeran Miladinović je ostavila dubok trag, a danas postoji i festival sa njenim imenom - Merlinka.
U beogradskom kafe bioskopu Svetlost Predrag Azdejković, LGBTI aktivista, organizovao je sporadične projekcije i vikende LGBTI filmova.
"Odatle se rodila ideja za filmski festival na predlog Bobana Jevtića, tadašnjeg urednika filmskog programa Doma omladine Beograda", kaže Azdejković za BBC.
"Tako smo ušli u organizovanje Merlinka festivala 2009. godine i iz trećeg puta uspeli."
Prvi Merlinka festival je u septembru te godine otkazan zbog bezbednosne situacije oko Parade ponosa, te u novembru zbog proglašene žalosti zbog smrti patrijarha, da bi se na kraju održao u decembru.
Od tada se održava svakog decembra i do sada je organizovan u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Sarajevu, Tuzli i Podgorici.
Pročitajte još: POBEDNIK EVROVIZIJE JE NEBINARAN - NIJE MUŠKO NI ŽENSKO: Evo šta to zapravo znači, ali i ko je još tog opredeljenja
Bonus video:
Izvor: BBC/ Wanted J. S.
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
Ultrazvuk od 25, mamografija posle 40. godine: Rak dojke je izlečiv u 90% slučajeva kada se otkrije na vreme
Parfem za koji ćete dobiti najviše komplimenata: Dugotrajan na koži i satima nakon nanošenja
Kaput Kejt Midlton je klasik za sva vremena, ali ona ga nosi bolje od svih: Spojila je 2 omiljene boje jeseni
5 saveta koji će vam pomoći kako da poboljšate držanje
Kako nositi odelo van kancelarije, a da ne izgleda prestrogo? Žene od stila su nam dale 10 ideja