Kada je reč o mentalnim bolestima, a pogotovo depresiji i anksioznosti kao najzastupljenijim, bitno je da zapamtimo da one nikad nemaju samo jedno lice.
Osoba može i da se smeje, radi, druži i normalno obavlja svakodnevne obaveze, a da opet ima neki oblik depresije ili anksioznosti.
Doduše, znaci za uzbunu su mahom uvek isti, samo je pitanje koliko ih osoba dobro krije, što ovu bolest čini još težom za detektovanje. Ipak, neki simptomi koji mogu pokazati da osobu nešto muči mogu biti: promena ponašanja, povučenost, neraspoloženje, preterana emotivnost, pesimizam, osećaj nemoći, gubitak interesa za druženje ili obavljanje obaveza, promenjene navike spavanja, izlivi besa ili tuge, problemi sa koncentracijom, ali i sa manjkom energije.
Ipak, jedan od simptoma o kom se najređe priča, a zastupljeniji je nego što se misli je DEPERSONALITACIJA.
Depersonalizacija se odnosi na psihološko stanje u kome je narušen doživljaj sebe, na takav način da se osoba oseća nestvarno. Osoba opaža svoje telo ili delove tela, svoju ličnost ili postupke kao neobične, tuđe ili nerealne. Osobe koje pate od depersonalizacije mogu imati osećaj da se nalaze malo izvan ili iznad svoga tela, da ga posmatraju i prate, upravljaju njime ali da ne mogu da ga dožive kao svoje. Nekada to stanje opisuju kao san, maštariju, zamišljanje.
Bitna karakteristika ovog poremećaja, koja ga razdvaja od psihotičnih stanjaje ta, da su osobe koje od njega pate uvek potpuno svesne “greške” u svojoj percepciji, znaju šta je realnost i ko su oni u stvari, ali ne mogu to svoje znanje da pretoče u adekvatan doživljaj. Često to porede sa tesnim odelom ili zarobljenošću u oklopu koga znaju da ne mogu da se oslobode jer je deo njih, ali isto tako ne mogu na njega ni da se naviknu.
Procenjuje se da oko 2 odsto opšte populacije pati od poremećaja koji se može dijagnostikovati kao depersonalizacija, a da između 20 i 40 odsto populacije doživi povremene ili privremene simptome depersonalizacije.
Najveći problem kod ovog poremećaja je što neretko može odvesti u drugu krajnost, te se čak i kobno završiti jer osoba više "ne prepoznaje sebe u ogledalu, sve gubi smisao".
U poslednje vreme, srećom, o ovom poremećaju sve više se priča na TikToku gde veliki broj korisnika otkriva da je prošao veoma slična iskustva, kao i da dok priča o tome nije postala toliko viralna, mnogi nisu imali predstavu koliko se često događa.
@ur.17.year.old.therapist ##mentalhealthawareness##fyp##foryou##foryoupage##fy##depresion##anxiety##fypp##fypシ
Bitno je da ne ignorišete problem, te ako poznajete nekog ko pomišlja na samoubistvo ili vama padaju na pamet ovakve misli, u svakom trenutku možete se javiti na telefonski broj 011/7777-000 gde će sa vama razgovarati stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja - psihijatri, psiholozi, socijalni radnici.
KO JE SRPKINJA KOJA JE NADMAŠILA ANĐELINU DŽOLI? Beograđanka je drugi put zaredom na listi najlepših žena
"ULICE SU PUNE RUŽNIH, DEBELIH LJUDI" Slavna američka pevačica održala koncert u Beogradu pa ispljuvala SRBE
FOTOGRAFIJE ZBOG KOJIH SVI PITAJU KOLIKO GODINA IMA KARLEUŠA: Na mrežama "grmi", a uživo - "riba" ili ni B od BARBIKE?
ŽENI GOVORIO DA JE VOLI A IMAO 80 LJUBAVNICA: Gde je danas NAJLEPŠI GLUMAC koji je nestao nakon skandala sa maloletnicom
ISPRAĆAMO AVGUST NAJSENZUALNIJOM BOJOM MANIKIRA: Magnetno privlačna nijansa noktiju već je MUST po salonima