Teško da je u modeling svetu bilo tragičnije priče od sudbine prvog supermodela Đie Karanđi. Slavna lepotica uspela je do 26. ono što nikome pre ili nakon nje nije pošlo za rukom, no, cenu slave preskupo je platila.
Iako je njenu lepotu slavila čitava planeta, zbog čega je suvereno vladala fashion svetom, čini se da su njeni demoni bili jači od želje i za životom i uspehom, čemu svedoče i njene reči:
"Ako danas stanem, vredeće. Čak i užasne greške koje sam pravila i koje bih ispravila da mogu. Boli koje su me pekle i plašile mi dušu… Sve je vredelo. Jer mogla sam hodati kuda sam hodala, a hodala sam kroz Pakao na Zemlji, Raj na Zemlji, opet natrag, ispod, daleko između, kroz, u i iznad".
No, ko je žena koja je ovako pisala o sebi?
Rođena je 1960. godine u Filadelfiji, poreklom je Italijanka, a nosila je irske i velške gene. Odrastala je na periferiji, otac je imao nekoliko grilova, a majka je bila domaćica koja je brinula o kući, suprugu, Điji i njenom bratu. Njih dvoje su često sedeli na stepeništu i slušali kako se roditelji svađaju.
Pa iako je to mrzela, raspad porodice, u njenoj 11. godini, je bio veliki udarac, a nakon što ih je majka ostavila, nastavila je da živi u strahu od samoće. Sedamnaest godina kasnije preselila se u Njujork, nakon čega joj je trebalo ni godinu dana da postane najtraženija manekenka i da čitav grad sazna za nju.
Nema ko nije želeo da je angažuje, jer je prodavala sve što bi reklamirala, a pored toga krasila je i naslovnice najprestižnijih magazina poput "Vogue", "Cosmpolitan" i drugih. Ubrzo postaje miljenica Kelvina Klajna i Ralfa Lorena, ali i Diora i Armanija, a ostalo je istorija.
Preko noći je postala glavna zvezda Amerike, no slava nikad ne dolazi bez visoke cene. Kako se kretala samo po "it" mestima, ne čudi što je, kao i mnoge druge zvezde tog vremena, postala redovni gost u kultnom klubu "Studio 54", i upravo tu kreće njen kraj. Počela je sa korišćenjem droga - marihuanom, kokainom i heroinom.
Bila je nezgodne naravi
Prema pisanju medija, Đia Karanđi je bila nezgodne naravi, pa se dešavalo i da ode sa snimanja ako je lošeg raspoloženja ili ako joj se ne dopada frizura.
U isti mah, njena se*sualna orijentacija je često bila dovođena u pitanje iako je imala veze sa muškarcima. Dok su neki tvrdili kako je isključivo homoseksualnog opredeljenja, drugi su navodili kako je biseksualna. Jedno je sigurno, bila je u vezi sa određenom studentkinjom Elisom Golden. Takođe, postoje i priče da je na jednom snimanju upoznala kozmetičarku Sendi Linter u koju se jako zaljubila. Nažalost, ova veza je pukla jer Sendi nije mogla da izdrži pritisak medija.
Dosta se govorilo o njenoj agresivnoj i posesivnoj ljubavi, ali oni koji su je poznavali govorili su da njene "ljubavne taktike nisu agresivene i predatorske, nego više naivne".
Takođe, njena zavisnost nije bila tajna, ali se neko vreme to tolerisalo. Ipak, Đia je prekoračila granice prihvatljivog - njeno ponašanje, tragove uboda od igala i upaljene rane na rukama na mestima gde je stalno ubrizgavala heroin nisu bili prihvatljivi.
Sumnjalo se da ju je u ponor narkotika bacila i smrt Vilhemine Kuper, modnog gura koja je Điu i dovela do najveće modne klijenatele i na naslovnica časopisa.
Smrt "druge majke" je Điji teško pala i ona je u lekovima, a potom i u heroinu tražila beg od stvarnosti. Nažalost, to je bio početak kraja. Kasnila je na snimanja, znala je da zaspi tokom fotografisanja, a krajem 1981. godine ni njen izgled više nije bio isti.
U više navrata pokušala da se suoči za problem zavisnošću od narkotika, ali nije uspela. Poslednji put, odlučna u želji da vrati stari sjaj, odlazi na rehabilitaciju, ali nakon toga je retko ko želeo da je angažuje.
"U karijeri sam sreo tri modela od kojih mi je zastao dah. Đija je bila poslednja!", istakao je Frančesko Skavulo, tada vodeći fotograf Cosmopolitana i jedan od tih retkih. Bila je to njena poslednja naslovnica.
Godine 1985. je usledio novi udarac. Đija se vraća u rodnu Filadefiju, upisuje kurs fotografije i počinje da vodi mirniji život. Ipak, počela je da sumnja da ima HIV iako je isprva mislila da ima upalu pluća. Majka je odvodi u bolnicu, gde su lekari ubrzo shvatili da je ipak reč o AIDS-u, bolesti o kojoj se tada malo znalo. Pretpostavlja se da se virusom zarazila preko igle kojom je uzimala heroin.
Pročitajte još: SLAVNA MANENEKENKA JE UMALO UMRLA ZBOG TAMPONA: Napravila je istu grešku kao mnoge žene, a živa je zahvaljujući doktoru
Ipak, iako se o tome šuškalo, to nije sprečilo mnoge da je odvedu u krevet. Sve dok bolest nije uznapredovala.
U jesen 1986. Karanđi je hospitalizovana. Postalo je očigledno da je spavala napolju na kiši i da je bila teško pretučena i silovana.
Preminula je 18. novembra 1986. godine, u 26-oj godini. Niko nije znao za Đijinu smrt, pa se niko nije pojavio na sahrani. Tek nakon nekoliko sedmica objavljena je vest o smrti najlepše žene tragične priče. Njen život je poslužio kao inspiracija za biografski film "Gia", snimljen 1998. godine, u kojem se u glavnoj ulozi našla Anđelina Džoli.
Takođe, Stiven Frid je 1993. godine napisao biografiju "Thing of Beauty", dok je deceniju kasnije, na pristanak njene porodice, urađen dokumentarac "The Self-Destruction of Gia".
Bonus video:
Izvor: Kuris Stil/ Wanted J. S.
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!