Normalnom čoveku koji zna sva slova i ne plaši se knjige teško je da se otme utisku da su današnji postovi na društvenim mrežama, zapravo, pokušaji da se piše poezija. Naravno, ima tu svega i svačega, ali ideja da se uz malo reči, asocijativnim nizovima, emocionalnim nadražajima i slikama izazove kod čitaoca neka spoznaja ili osećanje, zapravo je u osnovi ideja poezije.
Videvši da danas bukvalno svako barem jednom dnevno pokušava da napiše pesmu (post na bilo kojoj društvenoj mreži), pesnici, koji su do juče smatrani književnom kategorijom pred izumiranjem, rešili su da se ujedine pod heštegom #PjesmeMeNikadNeNapuštaju, odnosno #poemsneverleaveme, ili #StihiMenyaNeOstavlyayut, i pokažu svetu kako se to ozbiljno radi.
Činjenica je da je poezija, zapravo, književni žanr najbliži današnjim komunikacijskim potrebama: kratak, intuitivan, brz i sa poentom. Ipak, iz nekog razloga ona je skoro zaboravljena. Kažu da je stvar u marketingu.
Pa, ako je to uzrok, onda bi ovaj potez trebalo da vrati pesnike među zvezde.