Glumica Milena Radulović je u žiži javnosti kada je optužila za silovanje Miroslava Aleksića, svog privatnog učitelja glume. Milenini roditelji odlučili su da progovore o ovoj potresnoj temi iz svog ugla.
Roditelji Milene Radulović, majka Aleksandra i otac Stevan, pričali su za “Blic” kako su se suočili s najgorom morom svakog roditelja – u vreme kad se zlostavljanje dešavalo primećivali su sve, a zapravo nisu pomišljali na takav scenario.
“Sve promene i posledice na Mileni sam primećivala. Sve! Ali uzrok mi nije bio ni na kraj pameti. Na sve sam pomišljala, osim da ju je povredio neko blizak i od poverenja”, kaže Milenina majka Aleksandra Radulović.
Radila je kao sportski trener i kaže, “dešavalo se da prisustvo roditelja više šteti nego što koristi”, pa nije reagovala na Aleksićeve čudne metode.
“Ponavljam, to sam mislila pre. Jer, ako ste normalni, ne pada vam na pamet da je to (isključivanje roditelja) deo strategije i manipulacije. I da neko ko ceo život radi s decom može da ima zle namere”, navodi Aleksandra Radulović.
Stevan se priseća kako mu se Miroslav Aleksić nikad nije sviđao, kako mu “nešto tu nije bilo kako treba” i kako je pokušavao da odgovori Milenu od glume.
“Ne umem da objasnim, ali nije mi se sviđao, valjda je to bio instinkt. Govorio sam da je to sekta. Kažnjavao je decu kada bi kasnila, a nas, roditelje, puštao je da sat duže od predviđenog čekamo decu i vrtimo se u krug oko škole. Mnogo puta bih poželeo da se popnem i vidim šta rade, ali nisam, jer sam znao da bi Mika zbog toga Mileni napravio problem”, priča on.
Ipak, niko nije mogao da zamisli šta se zaista dešavalo iza zatvorenih vrata.
Milenini roditelji primetili su sve promene u njenom ponašanju u trenucima kada je ona prolazila kroz najteži period u životu.
“Milena je obožavala Mikinu školu. Kao odličan đak i neko ko je stalno čitao, u školi je više štrčala nego što je bila prihvaćena. S druge strane, u Mikinoj grupi, bila je sa sebi sličnom decom, osećala je da tu pripada i ta deca su joj i danas najbolji prijatelji i podrška. Obožavala je sve časove i nikada ih nije propuštala. Iznenada, Milena je u drugom polugodištu četvrtog razreda gimnazije postala buntovna, razdražljiva i svađalački nastrojena. Potpuno suprotno od svega što je do tada bila. Odbijala je da ide u školu, govorila je kako je to gubljenje vremena”, kaže Milenina majka.
Dodaje da je sa suprugom razgovarala i da su sve opravdavali fazom u sazrevanju.
“Razgovarali smo s Milenom, ali prvi put u životu se nismo čuli. Razgovarali smo s psiholozima, s drugim roditeljima, imali su slična iskustva, pa smo sve pripisivali adolescenciji. U sledećoj fazi, Milena je izgubila samopouzdanje, postala nesigurna. Ko zna koliko sam je samo puta pitala kako je to moguće i šta se s njom desilo. Ali i dalje nisam bila na tragu. Tada mi je svašta prolazilo kroz glavu, ali nikada ono što se zaista dogodilo. Lako je biti naknadno pametan”, kaže Aleksandra Radulović.
Onda je usledilo bolno otrežnjenje.
“Kada mi je Milena konačno rekla da ju je Mika Aleksić zlostavljao, sručila sam se na pod. Bukvalno. Bilo je leto, poslednji dan juna prošle godine. Sećam se svakog detalja oko nas, znam koliko je tačno bilo sati. Izgovorila je to. Šok! Šok, pa neopisiv bol i tuga. Pa takođe neopisiv bes, životinjski, sve u jednom danu. Da sam ga tada srela, svašta bih mogla da mu uradim. Srećom, bile smo van Beograda. Smirile smo se. Onda sam uskočila u hladno jezero, plivala do besvesti, da razbistrim glavu. Onda smo ponovo sele da razgovaramo, pa da vidimo šta nam je činiti”, navodi Aleksandra.
Veoma je bolno, kaže, to što je Milena kroz sve prolazila ćutke, godinama, sama.
“Toliko godina je sve to nosila sama na duši, najpre krivicu i sramotu, a onda je u sledećoj fazi ćutala da bi nas zaštitila. Koliko je zapravo to pogrešno i koliko bi joj lakše bilo da je ranije rekla, da nije kroz sve prolazila sama”, kaže Aleksandra Radulović.
Stevan je za sve saznao nešto kasnije.
“Uhvatio sam se za glavu, zanemeo sam. Milena me je pitala nešto. Htela je valjda da zna da li sam dobro, ali reči nisu htele iz usta. Nisam mogao ništa da izustim. Kada sam se pribrao, pitao sam zašto nam sve ovo vreme nije rekla. Mesec dana nakon što sam saznao sve detalje užasa nisam mogao o tome da govorim”, navodi Stevan Radulović.
Ni trenutka, kažu, nisu razmišljali hoće li podržati Milenu u odluci da prijavi Miroslava Aleksića i o jezivom iskustvu progovori javno.
“Jedino što smo je pitali bilo je da li je jaka koliko misli da jeste i da li može da izdrži sve što je čeka. Rekla je da ne zna, ali da je sigurna da više ne može da ćuti i da ne želi da bude čuvar zla. Rekli smo: “U redu, ako je tako, onda idemo. Spremni smo da se suočimo s čim god treba.”
Danas, posle osam meseci, svesni su šta je Milenin i Ivin istup značio za celo društvo, za sve devojčice i devojke, žene.
“U početku o tome nismo razmišljali, niti je iko od nas mogao da nasluti šta će se desiti nakon što Milena i Iva progovore javno. Milenin jedini cilj bio je da Mika Aleksić više nikada ne priđe nijednoj devojčici i naudi joj. Ona je taj cilj postigla. To što je čitav region reagovao govori nam koliko su seksualno uznemiravanje i zlostavljanje prisutni, a koliko se malo o tome govori na pravi način, a ne tabloidno. Sada je jasno i da više ništa neće biti isto, da je stasala nova generacija žena. Više nijedan zlostavljač neće moći mirno da spava računajući na višedecenijsko ili večno ćutanje žrtava”, zaključuje Aleksandra Radulović.