EKSKLUZIVNA ISPOVEST LEPE SRPKINJE KOJU SU ŽIVU ZAPALILI: "Gorela sam, a oni su se smejali"

Često zaboravljamo da je potreban samo jedan, jedini trenutak da nam se život potpuno promeni i izokrene naglavačke. Jer, iako je lako misliti da se loše stvari dešavaju samo drugima, život je taj koji nas demantuje kreirajući scenarije koji su nekad gori od najgoreg horor filma, a samo najhrabriji, oni koji su spremni ne samo da se bore, već da reže, da kidaju, i hvataju "bikove za rogove" izlaze iz svega kao pobednici.

Kakav je bio tvoj život pre napada? Pred tobom je bio celi život, a onda se sve promenilo.

- Zapravo da, diplomirala sam na drugom univerzitetu ni godinu pre toga. Bila sam mlada i divlja, slobodna i luda, kao i svaka druga mlada osoba u tim godinama. Živela sam život bez briga. 

Kakvi su bili tvoji planovi, čime si planirala da se baviš?

- Završila sam strateški biznis menadžment, jer sam pre toga imala diplomu u reklamnom menadžmentu, dakle re-branding kompanija, više korporacijski posao. I da, to je trebalo da bude moja budućnost.

A onda se dogodio napad... 

U medijima se pisalo svašta... da si poznavala čoveka zbog kojeg se napad dogodio, kao i ženu. Mnogi ni dan-danas ne znaju celu priču, pogotovo u Srbiji, već samo delove iz prenetih članaka. Kako si uopšte upoznala tog čoveka?

- Bila je Nova godina, veče, i stajala sam u redu u kazinu da bih zamenila žetone za novac... bila je to beznačajna konverzacija od 5, 10 minuta - kako si, dobro, srećna nova godina - srećna nova godina... razgovor kakav bi imao sa bilo kim dok čekaš u redu.  Beznačajan razgovor koji ne bi čak ni spomenuo nekome kada dođeš kući. Nije mi se čak ni udvarao, nije bilo ni zagrljaja, ničega. 

 - Ono što nisam znala je da je čovek sa kojim je bio, blizak rođak žene koja me je napala i onda sam, 6, 7 nedelja kasnije počela da dobijam pozive tipa: "Reci mi gde je", a ja bih pitala "Ko, gde je?", i ona bi rekla njegovo ime, ali nisam znala o kome priča. Prekinula bih vezu i bila u fazonu - koji je ovo đavo... 

Ali pozivi su nastavili da se ponavljaju... Dani je žena počela otvoreno da preti. 

- Govorila mi je: "Misliš da si tako lepa, da vidimo kakva ćeš biti kada ne budeš izgledala kao Barbika, uništiću tvoje lepo malo lice", i ja bih svaki put spustila slušalicu. Kada ne bih odgovarala, dobijala bih pozive sa skrivenih brojeva. I govorila sam joj -  ja ne znam tu osobu, ne viđam se sa njim, niti smo se ikada čuli, i to je potvrđeno na sudu - on nikada nije imao moj broj, niti sam ja imala njegov, nikada se nismo videli ponovo, niti ponovo pričali od novogodišnje noći.

Žena koja ju je napala je bila na uslovnoj

- Ono što sam takođe saznala je da je ta žena platila kauciju i bila puštena nakon što je izbola tog istog muža, i tada je počela da me zove. On se krio od nje i tu je pravni sistem zakazao - nakon takvog napada ona nije smela da bude na slobodi. Zvala je toliko mnogo drugih devojaka i provaljivala im u kuće. Ono što je uradila meni ponovila je sa 4 druge devojke. 

Da li si ikada saznala kako je pronašla tvoj broj, adresu? 

- Ne, nikada. Ali ja sam se tek tu doselila. Na sudu je rekla da je znala da živim negde blizu kazina i da je išla od apartmana do apartmana i pitala: "Da li znate gde seksi plavuša živi? Zove se Dana. Ona mi je prijateljica i želim da je iznenadim". 

"Vozio" ju je bes pod uticajem droga to veče kada je provalila u moj stan, a ja sam zaspala na kauču. Uglavnom spavam bez odeće, ali to veče sam nosila pantalone, ali sam gore bila naga.Živim u apartmanu, ali ona je uspela da se popne preko visokog zida i uđe u stan i provali kroz zadnja vrata, a napominjem da sam tada živela u veoma obezbeđenoj zgradi u mirnom kraju. 

Da li je bila sama?

- Ne. Došla je sa muškarcem. Ni njega nisam znala. Oboje su provalili i probudili me, a ja sam počela da vičem da izađu. Vrištala sam i rukama zaklanjala grudi. Otišla sam do prednjih vrata i vikala da izađu, a ona je ponavljala: "Reci mi gde je". Ponavljala sam da nemam pojma o kome priča, niti gde je taj čovek, a posle i da nisam nikada pričala sa njim ponovo, i što sam više pokušavala da joj objasnim, to je ona bila bešnja i luđa.

Govorilo se da je metil-alkohol kojim te je polila pronašla kod tebe. Da li je hemikalije donela sa sobom ili ne? 

- Da. Ponavljala je: "Reci gde je ili ću ti zapaliti lepo lice". Pre nego što sam mogla da odgovorim išta, ona je već odvrnula bočicu i polila me po dekolteu prvo i zapalila me. Istog trenutka sam gorela. 

Dana je napravila jednu grešku

Kako je Vulin objasnila potom, oni su kao deca imali obaveznu obuku u školi gde su učeni kako da se ponašaju ukoliko se ikada dogodi požar ili slično. Jedno od pravila je da se valjaš po podu, međutim... postojao je izuzetak o kom im nisu govorili, niti ih tome naučili.

- Setila sam se pravila da se baciš na pod i valjaš ako te zahvati vatra, međutim, dok sam se valjala po podu pokušavajući da ugasim vatru, i vrištala, oni su se smejali, dok sam živa gorela. Kada se podigla, oni su već izašli na zadnja vrata, i ostavili me, a ono što su zaboravili da nam kažu kada sam bila dete je da, za hemijske opekotine ideš direktno pod vodu. Dakle, kada sam ustala nakon pokušaja da ugasim vatru, opekotine su bile 10x gore. Proširila sam plamen, izgledala sam kao... znate onog junaka iz "Fantastic Four"... mogla sam da vidim samo vatru. 

- Vrištala sam tako glasno upomoć da me je čuo čovek iz susedne zgrade. On je bio kućepazitelj i doleteo je u moj apartman i rekao: "Zdravo, ja sam Denis, sad ćemo da te stavimo pod tuš". I sećam se da sam mu postavljala glupa pitanja tipa: "Jesi li siguran", jer sam mislila da ako odem pod tuš, dobiću plikove i ožiljke, nemajući pojma koliko sam loše. 

Bol je bio neizdrživ

- Dok sam bila pod tušem, i čekala hitnu, sećam se da je bol bio neizdrživ. Voda je padala po meni, i nije bio čak ni jak pritisak... bio je normalan mlaz hladne vode, ali svaka kap vode bila je kao kiselina... Kada je došla hitna, vrištala sam: "Uspavajte me, uspavajte me da ne osećam bol". A onda sam se probudila, i nisam znala da sam bila u komi. 

Bila si u veštačkoj komi zbog opekotina i bola?

- Da, i umrla sam. Doživela sam kliničku smrt druge i treće noći. Onda sam se probudila, a iznad mene je bila moja sestra i pevala... zapravo bila je tu cela moja porodica. Voleli smo ranije da slušamo Whitney Houston "Step by step", ali ja nisam znala da su opekotine bile tolike da nisam imala lice, glas, ništa... i probudila sam se mrmljajući reči, i mogla sam da vidim suze moje sestre koje su padale na moje lice. Plakala je i smejala se u isto vreme, jer niko nije znao koliko je velika šteta... da li mi je mozak oštećen... I moja sestra je plakala i smejala se jer je znala da je njena sestra tu, jer je znala da ako sam tu, postoji šansa da ću se boriti. 

A onda je otpočeo mučan oporavak u kojem su šanse da ponovo ima normalan život bile izuzetno male, ali Dana nije gubila nadu. Ređale su se prepreka za preprekom, a lepa Srpkinja otkrila nam je samo delić kako je to izgledalo.

- Bila sam potpuno nepokretna. Morala sam da naučim ponovo da hodam, da se krećem i govorim ispočetka. Bila sam optuštena iz bolnice kao in-and-out pacijent nakon četiri godine i četiri meseca. Nosila sam specijalni steznik 3 godine, i proteze zbog kojih nisam mogla da se pomeram. Osećala sam se kao čudovište. Svi se fokusiraju na to da sam izgubila lice. Mnogi su zaboravili da sam bila potpuno onesposobljena. Nisam mogla da se pomeram, da se istuširam sama.

- Kasnije sam naučila da je najteži deo bilo brisanje tela, kada je moja sestra morala da sastruže komade mesa i kože sa poda nakon tuširanja. 

- Jedna od najgorih stvari je to da nisam samo ja izgorela, već i moja porodica i prijatelji jer je bilo potrebno ne selo, nego cela jeb**a zemlja da se udruži da bi me doveli dovde gde sam i mnogo nesebičnosti i žrtvi. Ljudi stalno kažu da sam ja ta koja je uložila veliki trud... ali je za to bio zaslužan najveći timski rad ikada.

"Prošla sam kroz sve zahvaljujući ljubavi"

Dana je odgovorila i zašto joj nikada odustajanje ili samoubistvo nisu padali na pamet

- Ako nekad nešto obećam, nikada to ne kršim. Moja sestra mi je rekla: "Obećaj mi da se nećeš ubiti ili odustati", a ja sam joj odgovorila: "Obećavam da se nikada neću ubiti, niti odustati od tebe". Ali iskreno, nisam mogla sebe da ubijem i da sam želela. Fizički je bilo nemoguće. Ali nikada to ne bih uradila ni da sam mogla.

- Ljudi me pitaju kako si prošla kroz sve to? Ja im kažem: nikada nisam uzela antidepresive, nikada nisam otišla kod psihologa, ali ovo će zvučati tako otrcano i kao kliše: prošla sam kroz sve zahvaljujući ljubavi. Sećam se kako je to kada goriš živ. Ali, ako odlučiš da budeš najveća kuč*ka na svetu i da oboriš rekord za najveći oporavak, mozak ti kaže: dođavola, moraću da prođem kroz mnogo više bola nego što su opekotine bile. 

Da li si bila besna ili mrzela ženu koja ti je to sve uradila?

- Ljudi su me često pitali za mržnju, ali mislim da sam to prestala da radim kada sam bila mlađa. To je lekcija koju sam naučila još pre nego što sam se opekla. Jer je mržnja kao da pijete otrov. Uzima svaki deo vašeg tela, obuzima vas, i ja nisam imala toliko energije da tam tom g****u. Ta energija ide na ljubav prema porodici i prijateljima.

Advokat Natali Dimitrovske te je optužio da si lažirala povrede da bi ona dobila više godina u zatvoru? 

- Da.. to je bilo... Nakon što su je proglasili krivom, dobila je 17 godina zatvora, i žalila se višem sudu, sa tvrdnjom da sam lažirala i preuveličala povrede. Svaka žalba je odbačena, a sve tri sudije su joj rekle: "Srećna si što smo ti uopšte dali prostor da se žališ, ovo je najgori napad koji smo videli".

- Bila sam oprezna, ali i mediji, da ne pokažu moje najgore povrede. Zapravo, ono što ste videli je površina koliko je loše bilo. Kao što sam rekla, to nije samo fizička povreda, to su povrede koje razaraju svaki inč tvog života. Tvoj um, dušu i tvoje prijatelje i porodicu. Ali to je tačan mindset osobe koja mi je to uradila - koliko je s*ebana, očajna... ali ne želim toj osobi da dajem prostor, ni vreme... 

Moram da postavim samo još jedno pitanje na tu temu. Mnogo onih koji su se našli u sličnoj situaciji ili su prošli kroz ogromne traume, nasilje, i gde je nasilnik završio u zatvoru, kada konačno imaju normalan život, dođe do trenutka kada je okrivljeni odslužio kaznu i pušten na slobodu. Da li se ikada pitaš šta će se dogoditi kada ta osoba izađe iz zatvora? 

- Razgovarala sam sa mojima o tome. Preći ću taj most kada do toga dođe. Sada sam više pripremljena. 

Da li se ta osoba ikada pokajala za učinjeno ili pokušala da te kontaktira?

- Ne, ona nema savest. Psihopata je. 

Napad nije jedino što je Dana preživela

Lepa Srpkinja se nažalost i nakon stravičnog napada našla u nekoliko situacija koje nisu bile nimalo naivne.  

- 25. sam se probudila nakon napada, 27. mi je bio dijagnostifikovan kancer grlića materice, a sav novac koji mi je doniran od strane Australijanaca je bio ukraden od strane osobe koja je bila zadužena za njega. Potom je ta osoba otišla u zatvor, i to u isti u kojem je osoba koja me opekla.

Iako sam znala da nikada neću videti ni cent od tog novca, to su bile male donacije ljudi, koji su odvajali od ušteđevine. Osećala sam odgovornost prema tim ljudima, i rekla sam toj osobi: srediću te! Kasnije sam saznala da je krala i od druguh ljudi i organizacija.

Proganjala ju je osoba koja je kopirala njenu napadačicu

Danu je 5 godina proganjala osoba koja je bila opsednuta njenim likom. 

- Proganjala me je osoba 5 godina.Nisam je znala, niti sam je ikada srela. Tokom godina je pravila od 20 do 50 profila dnevno. I otišla sam u policiju da bi mi rekli da ne mogu ništa da urade povodom toga. Da ne znaju ko je osoba. Nisam ni ja znala ko je, a onda su pretnje postale sve gore, i kontaktirala sam i razne organizacije. I ponovo je bila osoba koju nisam poznavala.

- Kada sam prvi put napadnuta, policija me je pitala zašto nisam prijavila da me ta osoba zove, a ja sam im rekla da nisam uradila ništa loše, niti sam znala šta treba da radim. To su bili samo pozivi. Nisam to shvatala ozbiljno. Isto se sada ponovljalo.

I ova osoba je postala copy-cat. Nisam znala da li je muško ili žensko, jer je bilo mnogo poruka koje su bile između ljubavi i požude, seksualnog tipa, govorili su stvari koje žele da mi rade.

Otišla sam u policiju i rekla im šta se događa, da bi mi odgovorili da ne mogu ništa. Vi ste mi rekli prošli put zašto nisam zvala policiju, evo zašto... beskorisni ste. Naravno, ništa nisu uradili.

- Onda je moj progonitelj poslao cveće mojoj mami na kućnu adresu, i bila sam u fazonu: sada si gotov/a!Jer niko se ne za*ebava sa mojom mamom ili mojom porodicom. Prešao si liniju. Vratila sam se u policiju i napravila haos i pretila im medijima.Tek tada je slučaj postao federalni, i saznalo se da je osoba živela na sasvim drugom kraju Australije. Bila je to devojka koja je bila potpuno opsednuta mnome. Nakon toga je poslata u psihijatrijsku kliniku i ustanovljeno je da ima ekstremne mentalne probleme.

Operacije

Koliko je trebalo vremena da prođe da počneš normalno da funkcionišeš?

- Samo da "otkačim" lice sa grudi mi je trebalo 2 godine. Da ga dodirnem. I onda sam slavila. Ali sve je u malim ciljevima. Želela sam da dodirnem kuk. Čak i kada je reč o brisanju zadnjice. To je bio moj cilj (smeh). Jer ti si toliko nedostojanstven tokom oporavka. 

Negde sam pročitala da si morala da se ugojiš 10 kilograma da bi imala dovoljno kože koja može da se iskoristi za presađivanje. 

- Da, često se to radi. Ja sam, srećom, bila opečena od struka na gore, a kada do toga dođe, uzimaju kožu sa drugih delova tela i presađuju je. Za moj 26. rođendan ošišali su me do glave i presadili mi kožu na lice i šake. I ljudi često kažu - jao ona je imala plastične operacije, operisala je nos i slično. Ja imam graftove, nisam radila plastične operacije. Ovo je moj originalni nos, brada... 

"Neko ko je pokušao da mi uništi izgled zapravo me je učinio večnom..."

- I takođe, dobra stvar kod toga kada ste imali opekotine, iako zapravo ništa nije dobro, je da nakon toga vi ne starite. Nikada neću dobiti bore.Dakle, neko ko je pokušao da mi uništi izgled zapravo me je učinio večnom. 

Da li te čeka još neka operacija ili procedura koja je deo oporavka?

- Imala sam operaciju u februaru, i to je bila prva tog tipa.Pošto sam imala toliko viška tkiva i kože od gojenja i mršavljenja, želela sam da to iskoristim za leđa. Međutim, rekli su mi da to ne mogu da urade.Godinu ipo dana smo tražili hirurge koji to mogu, i pripremali sve, i ta operacija je obavljena u februaru ove godine.

Dana je istakla da ima i neku vrstu odgovornosti s obzirom na to da ima mnogo pratilaca, te da ima priliku da bude u "prvom redu" kada je rekonstruktivna hirurgija u pitanju. Istakla je da nikada na svom profilu neće preporučiti nešto što "ne radi", te da je to i krilatica koje se drži sada kada ima dve svoje klinike koje se bave kozmetologijom. 

Zapravo, nakon svega što je prošla, Dana je promenila profesiju i danas ima i master iz medicine, ali put do diplome nije bio lak.

- Zapravo je moj život izgledao: opekotine, kancer, knjiga, turneje, univerzitet, još studiranja, otvaranje klinike i sada sam, pre šest nedelja, otvorila i svoju drugu kliniku.

Pitali smo Danu i kako je smogla snage i za promenu posla i za otvaranje klinika pored svega što je prolazila.

- Moj savet je da živite vaš najbolji život. Dokle god ste srećni sami sa sobom, dobro je. Ne dajte da vas otrov drugih ljudi poremeti. Takođe, uzmite nazad svoju moć kadgod to možete. 

- Primera radi, prošle godine, mnogo ljudi me je fotografisalo u bikiniju i potom ih uploadovalo na mreže. I bila sam u fazonu: ne, neću ovo da dozvolim. I tako sam, za svoj 36. rođendan nosila izazovni veš, da pokažem svetu telo na svoj način. Bez filtera, editovanja, bez specijalnih efekata... bez "fake" kose, noktiju, usana... ne može niko da vam uzme nešto što ne dajete. 

Da li je to bila situacija i sa skidanjem maske uživo u programu?

- To je 100% bila situacija sa skidanjem maske. U to vreme su mediji kampovali ispred moje kuće i to godinama pokušavajući da me uhvate bez maske. Bili su ispred kuće mog oca, majke, prijatelja... činjenica je da svakako ne bi mogli da uslikaju moje lice, nosila sam masku. Ali tu se radi o moći. 

Da li si se plašila da izlaziš ponovo među ljude kada si "stala na svoje noge"? 

-U početku, s obzirom da sam u Australiji poznata, mediji i javnost su me gušili. Morala sam samu sebe da upoznam ponovo, ali tokom godina naučila sam da budem stara Dana ponovo, i da ne dajem ni pet para, jer sam naučila da će u svakom slučaju ljudi reći šta žele da kažu, a dokle god ja znam ko sam, i znam moju istinu, znam da sam dobar čovek.  

Kakav je tvoj život danas... šta radiš kada završiš sa obavezama, poslom. Šta radiš za sebe, u čemu uživaš?

- Volim male stvari. Kao što je da budem sa svojom porodicom, prijateljima.Volim da razmazim sestriće, da gledam filmove, igram se sa psom... te male stvari su mi uvek bile važne. Mogu da sedim sa tobom, pomeram moju ruku. Nisam izgubila glas... to su male stvari koje za mene nisu više izgubljene. Male stvari koje svi uzimamo zdravo za gotovo, ali ja ne.

Kada sam bila u krevetu nepokretna, jedino za čim sam žalila je što nisam provodila više vremena sa svojom porodicom i prijateljima. Ali sam to u potpunosti ispravila. Sada sam stalno sa njima, i to je poenta života. 

Dana je otkrila i da želi da se jednog dana ostvari u ulozi majke.

- Želim da imam dete, ali znate... možda ne na tradicionalni način. Nemam toliko strpljenja kada se radi o peni*u. Da, želim da imam dete, ali ne znam... moja karijera trenutno kreira put.

Ok, nisam isprva želela da te pitam jednu stvar, s obzirom da lično ne volim kada me neko pita "da li imaš dečka"...

- Dešava mi se to stalno. Potpuno je u redu.  Naročito jer sam Evropljanka, to se događa svake sekunde, čak ne ni minute, da te pitaju: "Kada planiraš da se udaš i da dobiješ dete", i onda, ako kažem da sam sama, oni me gledaju u fazonu "jao, jadna". Ali ja sam sama jer sam tako odlučila. Ne mučim se da nađem dečka, samo sam singl.

Nekad se našalim i kažem: "Mmmm, mora da voliš kada je tvoje meso dobro pečeno", a oni su u fazonu šta koji đavo... Iskreno, ima onih koji to ne razumeju. Sada kada izlazim, oni ne znaju šta se desilo i pitaju me o čemu dođavola govorim...  ali ako znaš ko sam i ne nasmeješ se, onda i nisi ni bio izbor za mene.

Pitali smo Danu i koliko često dolazi u Srbiju...

- Moj tata je iz Srbije, a mama je Jugoslovenka iz Makedonije. Sada ću mnogo češće dolaziti jer se moja najbolja prijateljica preselila ovde. 

- Obožavam kada sam ovde. Beograd je magičan grad. Niko ne može da pobegne od njegove magije. Ima po malo od svega. Deo svake kulture. Ljudi ovde i dalje imaju prave vrednosti. Beograd ima dobar noćni život, moderan je i star u isto vreme. Volim taj aspekat. Progresivan je, baš kao i moj karakter.

Da li imaš bilo kakvu poruku za ljude koji trenutno imaju određene probleme u životu, koji su kao i ti - oni koji nisu žrtve, već su preživeli, ili oni koji se muče da pronađu način da prevaziđu neke stvari... kako da nađu iskru koja će ih voditi?

- Dve stvari: vreme će se uvek menjati. Oblaci će uvek otići. Ali mislim da način na koji se probudite diktira vaš život. Ne želite da se probudite kao tužna vreća ničega. Jer kada se probudite ljuti ili besni, takav će vam biti i ostatak dana. Imate dan pred vama koji vam može promeniti život. Pokušajte da se probudite sa drugačijim "mindsetom". Ne budite se sa mišlju da nešto ne možete ili da nemate ovo, ovo, ovo i ono... život se vrti oko onoga što imate. Jer mogu ovde da sedim celog dana i da izlistam šta sve nemam, ali mogu i da pokažem listu onoga što imam - dobre prijatelje, porodicu, živa sam, dišem, mogu da vidim, čujem, osetim... ja nisam mogla ni da funkcionišem, hodam, ali imala sam druge stvari, i od toga sam krenula. Imala sam kamenčić, ali sada sam napravila planinu - rekla nam je na kraju ova neverovatna žena koja nam je otkrila tajnu kako živeti, a ne životariti čak i kada vam karte nisu naklonjene, a celokupni intervju možete pogledati na Youtube videu u nastavku.

Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!