PRVA LJUBAV ĐORĐA ARMANIJA KOJA JE OSVOJILA SVET: Muškarci su padali na njen šarm, a Beograd ima kafić sa njenim imenom

Kada čujemo primabalerina Karla Frači, znamo da je reč o karijeri dame neponovljivoj u svetu umetničke igre.

Takođe priča i o ljubavi prema porodici i časnom pristupu igri koju je nastojala da dovede i do najudaljenijih mesta, o velikim umetnicima, svojim prijateljima i savremenicima koji su ostavili neizbrisiv trag u svetu opere, baleta, filma, muzike, politike…

Žizela, Julija, Pepeljuga, Medeja, Svanilda, Frančeska da Rimini, samo su neke od uloga koje je tumačila. Iznela je na pozornicu preko dve stotine likova, oživljavajući priče sa neverovatnom raznolikošću i iz dubine duše, jer „jezik igre je prodorniji u odnosu na pozorišni, upravo zbog odsustva reči”.

Sa devet godina je primljena u baletsku školu Skale gde uči od Vere Volkove, a 1954. dobija angažman u Skali. Medjutim, 1963. odlazi nezadovoljna angažmanom i zaradom tako da počinje nezavisnu karijeru.

Sedamdesetih godina prošlog veka njeni nastupi na festivalu u Veroni naišli su na ogroman uspeh. Karla Frači je bila na čelu baleta u Veroni od 1995. do 1997, a potom i baleta Opere u Rimu 2002.

Karla je u svojoj knjizi isprčala i kako je došlo do poznanstva sa Đorđom Armanijem.

„Bile su to zlatne godine milanske Skale, pune pozitivne energije, što je bio pravi podstrek za moj napredak. Dešavalo se da Bernštajn pozove mene i Bepea u Hotel Duomo kako bismo premijerno poslušali ariju koju je tek napisao za Mariju u mjuziklu Priča sa zapadne strane. Ili da Nino Rota poželi da nas upozna sa svojim izuzetno mladim i briljantnim učenikom Rikardom Mutijem na večeri u kafani Sveta Marta. Ili da upoznam Marčela Mastrojanija, koji je sa Viskontijem pripremao svog doktora Astrova u Čehovljevom ‘Ujka Vanji’ ili da sretnem pak jednog svestranog pomoćnog fotografa iz robne kuće Rinašente, poreklom iz Pjačence, koji me je jednog dana pozvao u svoj mali fotografski studio u omanjoj zgradi na kraju Bulevara Korzika, gde je stanovao sa roditeljima i fotografisao me u kostimu Pepeljuge; tu sliku sam dugo godina koristila za svoja dokumenta. Njegovo ime je Đorđo Armani, od tog trenutka moj veliki prijatelj, koji me je nekoliko godina kasnije, na jednoj milanskoj reviji, predstavio kao svoju ‘prvu ljubav’.“

Karla je bila gošća Beograda 2015. godine, kada je otvorila 12. Beogradski festival igre.

„Srećna sam žena, mnogo sam putovala, nastupala na prestižnim festivalima, imala sreće da radim sa mnogim važnim umetnicima, Rudolfom Nurejevim, Mihailom Barišnjikovim, Miloradom Miškovićem. Danas me najviše interesuje budućnost mladih igrača, a pedagozi i škola mnogo su važni. Ne znam kakva je ovde situacija, ali je u Italiji situacija sa igrom dramatična, primetno je odsustvo institucija i želim da verujem da će se odnos promeniti, a nekada se osećam kao pionir koji iznova promoviše igru na neverovatnim mestima. Kada me pitaju zašto bih to radila, odgovaram da je to moj dug prema mladim igračima jer ih uvek treba pomoći, baš kao što i igru treba pokazati svima“, rekla je ona tada novinarima u Sava centru.

Tokom posete Beogradu čuvena italijanska primabalerina posetila je mesto koje nosi njeno ime. Naime, italijanska balerina Karla Frači pila je jutarnju kafu u kafiću koji nosi njeno ime.

"Život je pun divnih iznenađenja. Eto, u gradu u kome nikada nisam bila tokom svoje karijere, postoje ljudi koji poznaju i vole moj rad",rekla je tada primabalerina za "Novosti".

Tom prilikom otkrila je srpskim medijima i da je još pre nekoliko godina ranije čula o postojanju kafića sa njenim imenom od svog zemljaka koji je turistički posetio našu zemlju.

"Poslao mi je čak i fotografiju. Još je imam. Nadam se samo da će biti uspešni, kao što sam ja bila u svom poslu."

Po napuštanju scene, velika umetnica se posvetila promociji igre, kao direktorka trupa i "portparol" raznih događaja. Preminula je prošle godine u 85. godini u Milanu i za sobom ostavili veliki trag u svetu baleta.