"TO JE OŽILJAK S KOJIM ĆU UMRETI" Ispovest Nataše Bekvalac o nesreći Danila Ikodinovića i drugim muškarcima

Od kako je stupila na scenu, Natašu Bekvalac često su povezivali s uspešnim muškarcima, a onda je usledio brak sa Danilom i njegova saobraćajna nezgoda. I danas kada se seti toga, želudac joj se stegne u čvor zbog svega što su tada preživeli.

- Mi smo tada već počeli da imamo ozbiljnih problema u braku za koje javnost nije znala. To je momenat kada i da nismo bili u lošim odnosima, morali smo jedno drugo da podržimo. Još niko, pa ni ja se nisam razvela od Danila zato što je bilo lepo i harmonično.

Zajednica je postala neizdrživa, postojale su greške i sa moje i sa njegove strane. Nisam se osećala usamljeno, jer sam imala ogromnu podršku ljudi koji me vole. Ali kad god se podvuče linija, uvek si sam, iako ti je kuća u tim trenucima puna. Uvek sam biraš svoj put, ali i odgovaraš za posledice svojih odluka.

- Saradljiva sam osoba, znam da saslušam, priznam i prihvatim. Ljubav ili ono što ja vidim kao ljubav, mene to strašno obuzme i ja budem u transu. Ne mogu da shvatim kada sam donela svoje odluke, jer je to potpuno drugo stanje. U tom svom zanosu, sve tako započne brzo, a onda manje-više se i tako završi.

Do mog otrežnjena ne treba da prođe dugo vremena da bih uvidela kako stoje stvari. Ne bih se složila da sam tri puta pogrešila kada su brakovi u pitanju, ja bih istakla da sam svaki put pravo izabrala, jer iz prvog i trećeg puta koje sam pravo izabrala dobila sam dve ćerke koje su moja žila kucavica. Moj drugi brak je za mene bilo jedno lepo iskustvo, gde nemam nijednu ružnu reč da kažem za Ljubu Jovanovića i odnosu koji smo imali, rekla je Nataša.

Treći brak sa Lukom Lazukićem okončan je posle nasilja u porodici.

- Ja sam dostojanstvena žena i nikada u svojim padovima nisam bedna, jadna. Nekako čini mi se da kroz život koračam dostojanstveno. A ovde nemaš mogućnost da zadržiš svoje dostojanstvo, jer si mizerno ponižen i tom periodu kada treba da se osećaš kao princeza i poštovana kao kraljica. To je jedini period kada žene imaju opravdanje da budu razmażene, jer su na svet donele dete, kaže Nataša i dodaje da je imala veliku podršku okoline tada kada je doživela i prijavila nasilje u porodici.

- Bez obzira na to što se svi trude da te ohrabre, ali u biti ti se stalno pitaš zašto to. Možda sam ja doprinela tome, možda da nisam ovo, možda da nisam ono i onda počinješ da ličis na žene koje si ti opominjala ispred sebe i govorila ima "ti nigde nisi pogrešila". Tada sam se dozvala pameti i krenula uz pomoć da radim na sebi i u tome uspela. Strašno velika snaga je bila potrebna za fokus na sudskim procesima, koji su bili jedni od mojih najneprijatnijih iskustava. Više nisam imala jednu ćerku, nego dve. To je bio dovoljno velik motiv da se vratim.

Nakon što je svašta proživela, Nataša je morala da se vrati porodici i nastupima.

- Nikada nisam imala manjak vere u život i jako verujem u njega. To što ti život donese u datom trenutku bude bolno i sem što te zaboli pomišlis "ah, zašto ja?", a onda pomisliš da je to nešto što doprinosi velikoj nagradi.