Mnogi će reći da život bez ljubavi nije život, već životarenje i uzaludno trošenje dana.
Međjutim, šta kada u potrazi za njom završimo potpuno suprotno od onoga što smo očekivali? Šta ako se nađemo u kandžama posesivnosti i ljubomore, gubeći sve, pa i sebe?
Mnogi, povučeni romantičnim knjigama i filmovima nađu se u situaciju da priželjkuju tu jednu veliku ljubav - ako je prava, mora biti prepuna strasti, svađa, elektriciteta...
A zapravo, baš i ne.
Svi bi mi voleli da nam je u ljubavi sve potaman, i da se svaka priča završava "hepi endom", ali u realnom životu, ljubavni odnosi zahtevaju rad, razumevanje i poštovanje.
Ono što zapravo posredi je sindrom Madam Bovari koji vuče korene još iz 19. veka, a javlja se i dan-danas.
Karakteristike sindroma
Sindrom je opisao prvi put 1892. godine, filozof Žil Gotje, navodi se na Wikipediji, u eseju "Madam Bovari" ( ili "Gospođa Bovari"), u kom je glavna protagonistkinja Ema, savršen primer osobe koja pati od "hroničnog, afektivnog nezadovoljstva".
Sindrom je nastao u toku 19. veka, kada je primećeno drugačije ponašanje hiljade ljudi, usled opsednutosti romantičnim romanima i idealizacije ljubavi i ljubavnih odnosa, što ih je dovelo do frustracije i nezadovoljstva, jer je ljubav sve, samo ne savršena.
Kada se malo oporavila od depresije, preselila se sa mužem u malu sredinu, gde je dozvolila da je zavedu dvojica muškaraca. Njen odnos sa obojicom bio je pun nepoverenja, posesivnosti i ljubomore. Kada je na kraju bila napuštena od obojice, život je završila samoubistvom.
Ko je Madam Bovari?
Ema Bovari, lik je iz knjige koju je napisao Gistav Flober. Ona je bila udata za doktora Šarla Bovarija, ali ga nije volela. Radnja knjige bavila se uglavnom njenim aferama van braka, kao i njenom opsesijom romantičnim pričama tog vremena i shodno tome, večitom potragom za "savršenom ljubavi", koja se na kraju završila velikim nezadovoljstvom i depresijom.
Zavisni od romanse
Osobe koje pate od ovog sindroma, teško podnose samoću. Žive sa idejom da će se jednog dana pojaviti čovek njihovog života, promeniti sve, rešiti probleme i učiniti ih srećnim.
Problem nastaje jer se ovakve osobe ne zadovoljavaju i sa jednom vezom, jer ni jedna nije dovoljno dobra. A kada izađu iz jednog odnosa, brzo ulaze u drugi. Njihov glavni cilj je da upoznaju osobu kao iz romantičnih filmova, knjiga, odnosno da ostvare svoje nerealne slike o ljubavi, piše Uniqorner.
Nemoguća ljubav kao jedini izbor
Osobe koje pate od sindroma Madam Bovari, nisu u stanju da zadrže stvaru vezu, te se okreću nemogućim ljubavima, poput veze sa zauzetim osobama. Oni jure svoj "ideal", čak i kada druga strana nije zainteresovana za odnos sa njima.
Ipak, oni situaciju ne vide realno. Shodno tome, ovako nešto ih, razumljivo, čini nesrećnim.
Uvek nezadovoljni
Glavni izvor njihovog zadovoljstva, leži u tome što, nakon ulaska u vezu, otkriju da je njihov partner "samo jedno obično ljudsko biće". U prevodu – nisu savršeni i imaju nedostatke. To je trenutak kada se idealizacija pretvara u frustraciju, osoba sa kojom su više nije "prava", te počinju da gube interes. Najveći problem je što ne umeju da razlikuju ljubav od zaljubljenosti, kao i da shvate da ideali iz knjiga, zapravo nikad nisu doživeli monotoniju svakodnevice.
Rade isto što i partner
U želji da održe "predstavu" u glavi, osobe će početi da bukvalno kopiraju sve što radi njihov partner, a sve u želji da dokažu da su zaista jedno za drugo, srodne duše i slično. Bilo da se radi o načinu razmišljanja, ili hobijima, oponašanje partnera može biti rezultat divljenja, ali i straha od napuštanja, koji je kod ovakvog tipa osoba izražen.
Takođe, imaju veoma snažne reakcije i nakon raskida.
Kako nastaje sindrom Madam Bovari?
Nekada su od ovog sindroma više patile žene, ali danas, od njega podjednako pate i muškarci. Razlog je što su nekada žene provodile više vremena kod kuće, dok su muškarci bili na poslu, te su imale više vremena da, izmeđuostalog, čitaju romantične i nerealne romane, odnosno ljubavne priče koje nemaju veze sa stvarnim životom.
Njihova svakodnevica bila je monotona i nezanimljiva, te su im romani davali mogućnost da pobegnu u svet mašte.
Neretko se dešavalo, da osobe koje najviše pate od ovog sindroma, zapravo su u ranoj dobi svog života, doživele da budu napuštene od strane roditelja ili da nemaju dovoljno njihove ljubavi. Upravo je to jedan od razloga zbog čega očekuju stalnu pažnju svog partnera.
Stručnjaci ističu, da nije nemoguće da su najpre razvile sindrom napuštanja, a potom i druge mentalne probleme, poput opsesivnih i graničnih poremećaja ličnosti.
Baš iz tog razloga, izuzetno je bitno da ovaj tip osoba konsultuje sa specijalistom ili psihijatrom.