Nekada davno, davno, živela je jedna devojčica sa svojim zlim sestrama i maćehom koje su je maltretirale, a dane je provodila maštajući da će se jednog dana pojaviti "gospodin pravi" koji će je izbaviti iz nevolje i pružiti joj život kakav zaslužuje. Zvuči poznato, zar ne?

Manje- više, većina bajki iz našeg detinjstva ovako nekako počinje. Žena se muči, dolazi princ, rešava problem, svi srećni... ili ipak ne?

Da se razumemo, tražiti pravu ljubav nije ništa loše, ali problem nastaje kada verujete da je ovo krajnji cilj i da bez njega život nije i ne može biti potpun. Sindrom Pepeljuge, koji opisuje ovo stanje, samo je jedan od problema sa kojim se bore žene koje su odrasle slepo verujući u bajke.

Šta je sindrom Pepeljuge?

U pitanju je psihološko stanje u kom se žena plaši istinske nezavisnoti i potajno očekuje da će se odnekuda pojaviti "princ na belom konju", rešiti sve njene probleme i srediti njen život, piše lepoticaizver.com.

Izraz "Sindrom Pepeljuge" prva je upotrebila čuvena Agata Kristi u svom romanu o misterioznim ubistvima, ali knjiga ovog naslova koju je napisala Kolet Dauling izazvala je pažnju javnosti širom sveta, kada je teoretizovala da su žene tradicionalno uslovljene od rođenja da zavise od drugih, naročito od muškaraca, radi svoje emotivne i fizičke sigurnosti. Ona se poslužila analogijom lika iz bajke o Pepeljuzi, koja nesrećno služi svoju nasilnu maćehu, ali je na kraju spašava i o njoj brine "šarmantni princ", što nije ni tako lepo, ni tako naivno kao što se misli.

sta je sindrom pepeljuge
pritnscreen/instagram 

Zašto je sindrom Pepeljuge štetan?

Bajke su sjajne i sve je to lepo, i da, bitne su tokom detinjstva, ali nekad se dešava da postanu model po kreiramo želje i nadanja u realnom životu, što je velika greška.

Sindrom Pepeljuge je način za izbegavanje odgovornosti nad sopostvenim životom. Kažemo: "Kada bih pronašla svoju pravu ljubav, bila bih srećna", što implicira da to ne možemo biti, ukoliko se to ne desi. Često je to podsvesni način pokušaja da pronađemo nekoga ko će nam ukloniti strah da budemo sami ili nezavisni, a opet ironično je da je veća verovatnoća da ćemo privući upravo suprotno.

Koji su simptomi?

Možda mislite da se ovakve stvari ne mogu dogoditi nezavisnim i samouverenim ženama, ali nažalost to nije tačno. Ukoliko se prepoznate u nekom od navedenih simptoma moguće je da i vi patite od nekog oblika sindroma Pepeljuge:

  • Prepuštate se izboru i odlukama svog partnera
  • Osećate strah od samačkog života
  • Teško samostalno donosite veće životne odluke
  • Imate poteškoća da se izdržavate ili zadržite posao
  • Preferirate tradicionalnu ulogu žene, domaćice i majke
  • Preferirate da imate romantičnog partnera - obično nekoga koga bi mogli opisati kao „jakog“ i „stabilnog“
  • Retko ili nikad ne delujete van zone emotivnog komfora
  • Potajno ili otvoreno imate snažnu želju da neko "brine o vama"
sindrom pepeljuge
printscreen/youtube 

Mnoge žene koje pate od sindroma Pepeljuge zapravo nisu imale ljubav, pažnju i ispunjenje emotivnih i finansijskih potreba od svojih roditelja, što dodatno cementira poređenje sa ovim likom iz bajke. Ove žene mogu čeznuti za spasiocem, za "šarmantnim princom", koji će stići jednog dana, spasiti ih nedaća, brinuti o njima onako kako zaslužuju i pružiti im život o kakvom oduvek sanjaju.

Kako prevazići problem?

Bitno je da odmah na početku znate da ne pati svaka žena koja pokazuje neke od navedenih znakova od Pepeljuga sindroma. Mnoge žene u tradicionalnim ulogama uživaju u zdravom partnerstvu sa supružnikom, u kojem je svaka osoba uzajamno zavisna od druge. Mnoge žene učestvuju u donošenju jednakih odluka zajedno sa svojim partnerima, čak i ako to nije vidljivo spoljnom svetu.

Međutim, ukoliko vam strah od sopstvenog života i odgovornosti nad sopstvenim uspehom, srećom i životom u celosti izaziva veliku anksioznost, moguće je da patite od sindroma Pepeljuge.

pepeljuga sindrom je toksican i opasan
pritnscreen/youtube 

Osnažite se

Skoro svaka bajka ima svoj "happy end". Ali, pomislite drugačije na trenutak - šta bi se dogodilo da Pepeljuga nije upoznala svog princa. Kako bi rešila problem sa maćehom i zlim sestrama? Kako b ise izdigla iznad situacije? Odgovor je jasan - sticanjem snage i samopouzdanja, hrabrim korakom unapred i sopstvenom akcijom.

Preokrenite perspektivu

Još jedan jednostavan način da se izlečite od sindroma Pepeljuge je da vratite svoju snagu i sagledate svoj život, koj je poput ove bajke, iz druge perspektive. Na primer, pretpostavimo da je Pepeljugi potreban princ da pobegne od svog mučnog života i postane princeza, ali šta ako je obrnuto?

Možda je Pepeljuga „spasila“ njega? Razmislite na trenutak. Princu je potrebna nevesta. I on traži nju, pravu ljubav i pravu osobu za sebe. Možda princ oseća da mu je potrebna njegova srodna duša da ga upotpuni, a ako je to slučaj, ovo dvoje se zaista podudaraju i imaju na čemu da porade.

pepeljuga sindrom
printscreen/instagram 

Uzmite stvar u svoje ruke

Svaki dan kada se probudite, odvojite trenutak za razmišljanje unapred. Pogledajte sve stvari koje želite da postignete i zamislite sebi predivan uspeh. Iskoračite van svoje zone komfora.

Uradite nešto drugačije, bez obzira koliko je to sitan korak. Krenite drugim putem do posla. Pozdravite stranca. Prihvatite novu ponudu za posao. Ove male promene pojačaće vaše samopouzdanje i pomoći vam da uživate u čudesnosti života, koji same imate moć da krojite.

I životna bajka može da ima "happy end"

Dakle, pouka ove priče je da ne treba da čekamo da nas ona jedna savršena osoba dovrši. Ne treba nam neko drugi da nam pomogne da pobegnemo iz loše porodice, finansijske situacije, tuge, nezadovoljstva ili postanemo princeza.

Već smo tamo - samo treba da prepoznamo ovu činjenicu i skupimo hrabrost da svoj život iz bajke pretvorimo u realnost. Da li će biti lako? Verovatno ne! Ali da li će vredeti na kraju - apsolutno!