FASTING DIJETA JE TRENUTNO NAJPOPULARNIJA U SRBIJI: Možete jesti šta god želite, a rezultati su vidljivi posle 30 dana

Ukoliko do sada niste čuli za fasting dijetu, tačnije za ovaj način ishrane, sada je krajne vreme da se to promeni.

Ne samo da ćete skinutu željene kilograme, već ćete ovim načinom ishrane (pogotovo ukoliko nastavite da ga se pridržavate i nakon što dođete do željene težine) omogućiti svom organizmu da se regeneriše, piše elle.rs.

Pun naziv dijete je "intermittent fasting", što bi u bukvalnom prevodu bilo "periodično gladovanje".

Na pomen reči "gladovanje" mnogi će odustati i od čitanja teksta, te je možda baš to razlog što je naziv dijete preuzet u originalu fasting zvuči svakako manje zastrašujuće.

Ova dijeta sastoji se od modela 16:8, a on podrazumeva da 16 sati u toku dana ne jedete, dok je osam sati hrana dozvoljena. Iako cifra od 16 sati "gladovanja" izgleda zastrašujuće, imajte na umu da pola tog perioda možete da prespavate.

Naime, vreme fastinga podešavate onako kako vama najviše odgovara i ono ne mora svakog dana da bude isto, ali mora da se nalazi u okviru pravila 16 na prema 8.

Na primer: Ukoliko poslednji put jedete u 18 časova, prvi put možete jesti sledećeg dana u 10 časova ujutru.

Ova dijeta omiljena je i zbog toga što ne morate da mislite o unapred pripremljenim obrocima i kupovini namirnica, koje inače ne konzumirate, kao što je slučaj sa paleo i keto dijetom.

Važna informacija jeste ta da tokom perioda kada se jede, možete jesti koliko želite i šta god želite. Naravno bez preterivanja, a pogotovo nadoknađivanja. U principu: hranite se na način na koji to inače radite.

Međutim, tokom onih 16 sati kada nije dozvoljena konzumacija hrane, nije dozvoljena ni konzumacija sokova i voća na primer.

Tokom tog perioda poželjno je da se pije što više tečnosti. Dozvoljena je naravno voda. Čaj i kafa se mogu konzumirati ali bez ikakvih zaslađivača.

I ne, nije dozvoljena čak ni limunada, pa ni žvakaća guma (koja sadrži šećer).

A, sada najvažnije:

Zašto baš ova dijeta i koje su njeni benefiti?

Prvo da obrazložimo kako funkcioniše šećer u telu i zašto se on tokom fastinga strogo izbegava.

Tokom redovne konzumacije obroka u telo zahvaljujući hrani unosimo energiju, ali uglavnom i mnogo više energije koje je našem telu nepotrebno. Deo te enrgije se skladišti i čuva za sledeće korišćenje - recimo prvo veće iscrpljivanje, dok drugi deo direktno formira masti u mišićima.

Naime, nivo insulina (koji je ključan hormon prilikom skladištenja energije) povećava se tokom jela, te se višak energije jednim delom raspoređuje u jetri, dok drugim delom pomaže pri formiranju masti na mišićima.

Kada je nivo insulina visok, šećeri iz krvi pretvaraju se u masti, a zatim gomilaju salo na mišićnoj masi.

Međutim, kada je nivo insuluna nizak (kao što je to slučaj tokom perioda ne konzumiranja hrane), organizam dobija signal da otpočne sa sagorevanjem ovih skladištenih (ili nepotrebnih) masti.

Ujedno, ovaj proces označva početak balansa u vašem organizmu i početak faze mršavljenja.

Prvi značajniji rezulati vidljivi su nakon mesec dana, dok oni dugoročniji od dva i tri meseca doprinose smanjenu težine do deset kilograma i više.

Kada jednom otpočnete fasting i uspete da fukncionišete po ovom sistemu bez prteranih tegoba, osetićete i koliko je lakše ustati kada vas alarm probudi nemilosrdno rano na početku radne nedelje, te koliko ste poletniji i imate više snage.

Jedan od glavnih razloga za to, kako tvrdi čuveni američki lekra Dr. OZ, jeste taj što niste doručkovali. Dr. Oz smatra da je natrpavanje želuca hranom čim ustanemo i generalno u prvih sat-dva od kako smo otvorili oči, potpuno nepotrebno.

Kada otpočnete sa fastingom, videće da sve ovo zaista i ima smisla. Ukoliko vam se ovaj režim ishrane dopadne zbog svih njegovih benefiti, ali ne želite zauvek da živite na njemu, nakon 16:8 modela, u svoj raspored možete uvrstiti 5:2 model.

5:2 režim ishrane podrazumeva da pet dana nedeljno jedete redovno, dok dva dana postite praktično. Nije neophodno da budete striktni kao tokom 16:8 perioda, ali svakako tada ne konzumirate šećere.

Fasting dijeta osmišljena je nakon otkrića Yoshinori Ohsumija, japanskog naučnika koji je zahavljujući svom otkriću o reciklaži ćelijskih komponenti 2016. godine dobio Nobelovu nagradu.

Ohsumi je došao do otkrića autofagije: procesa koje ćelije koriste ne bi li reciklirale i razgradile ćelijske komponente. Ćelije svoje delove recikliraju samo u određenim vremenskim intervalima, onda kada im mi to omugićimo, a to se dešava kada je telo u fazi fastinga ili periodičnog gladovanja.

U poslednjih godinu dana ova dijeta postala je masovno popularna i na našim prostorima, ali ovoga puta trend je po svoj prilici ne samo opravdan, već koristan i zdrav.