Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

DROGIRAO BI ŽRTVE, KLAO IH PA SILOVAO, A ONDA IM JEO LEŠEVE: Krio se iza milog lica, sve dok ga ONA nije razotkrila

Autor Jelena Sitarica

Jezivi dokumentarac o Džefriju Dameru je jedna od najstrašnijih priča o serijskim ubicama svih vremena.

 Džefri Damer Izvor: USA TODAY Network / ddp USA / Profimedia

Teško da je ijedan dokumentarac o serijskim ubicama podigao toliku buru kao što je to slučaj sa novim Netfliksovim ostvarenjem "Dahmer-Monster: The Jeffrey Dahmer Story". Priča o čuvenom ubici gejeva Džefriju Dameru naježila je i najveće zaljubljenike u krimi priče, i definitivno nije za one sa slabim želucem.

Dokumentarnu seriju kreirali su Rajan Marfi i Ijan Brenan, i u 10 epizoda pokazali su rani život ubice, kako je razvio potrebu da ubija, odnose sa porodicom, žrtvama, njihove živote, ali i sve što se desilo nakon njegovoh hapšenja. Ironija je što su mnogi zločini mogli da budu sprečeni da je policija verovala momku koji se spasao, ali i komšinici novinarki koja je u više navrata zvala 911 i prijavljivala čudne zvuke i mirise.

 Džefri Damer je jedan od najozloglašenijijh ubica svih vremena. Izvor: USA TODAY Network / ddp USA / Profimedia

Damer je za dugih 13 godina ubio i raskomadao 17 žrtava, i ne samo to. Razvio je sklonost i ka pedofiliji i kanibalizmu. Kreatori su želeli da prikažu kompletnu priču uokvirujući narativ iz ugla Džefrijevih žrtvi koje su uglavnom bile iz marginalizovanih grupa. 

Publika je bila oduševljena i izborom glumaca, pa čak i statista, kao i glumom, zbog čega ne čudi što je serija proteklog vikenda bila na samom vrhu najgledanijih.

Čudak od rođenja

Džefri je odrastao u nefunkcionalnog porodici u kojoj su se roditelji stalno svađali. Njegova majka tokom trudnoće bila je veliki broj pilula, čemu se njegov otac protivio, a nakon porođaja je upala u postporođajnu depresiju i nekoliko puta pokušala da oduzme sebi život. 

Džefri je od malena svedočio njihovim svađama, tražeći izlaz u neobičnim hobijima, sve dok sa ocem nije pronašao mrtvog rakuna ispod kuće kojeg su potom secirali. Nakon ovog momenta, Džefri je posebno uživao u seciranju malih životinja, a jednom prilikom je, kada je učiteljica teglu sa punoglavcima koje joj je poklonio dala drugom učeniku, iste ukrao iz kuće svog školskog drugara, a potom ih ubio kraj potoka. Otac ga je naučio precizno sečenju kostiju, kao i šta je potrebno da bi se kosti rastvorile u kiselini.

Ušunjao se na fotografiju sa počasnim učenicima

Damer je bio daleko od standarda društva časti, ali ga to nije sprečilo da se ušunja na njihovo fotografisanje i stane rame uz rame sa 45 učenika koji su bili jedni od najboljih u Ohaju. Njegov lik otkrio je jedan od studentata koji je njegov lik zacrnio markerom pre nego što je dato u štampariju, a sve to odvilo se samo par meseci pre prvog ubistva.

Prvu žrtvu nije poznavao

Damer je 1978. kidnapovao i ubio svoju prvu žrtvu, 18-godišnjeg Stivena M. Hiksa. Hiks je stopirao na autoputu 224 kako bi stigao na jezero Čipeva na koncert, kada ga je Damer pokupio i odvezao do kuće njegovih roditelja na Vest Bat Roudu pod izgovorom da će pokupiti i popiti nekoliko piva. Situacija se otrgla kontroli, a Damer ga je ubio, raskomadao u podrumu, a njegove posmrtne ostatke odložio u kese, zakopao, pa potom razbacao u je u roditeljsko dvorište dve godine kasnije, nakon što se vratio kući sa vojne dužnosti.

Ubio 17 ljudi

Vlasti kažu da najmanje 17 drugih muškaraca nije pobeglo: da je gospodin Damer stavio drogu u njihova pića, davio ih i sekao njihova tela električnom testerom; da je odbacio kosti koje nije želeo u bure od 200 litara koju je kupio samo za tu svrhu; da je poređao tri lobanje na policu u svom stanu, ali tek pošto ih je poprskao sivom bojom, kako bi zavarao ljude da misle da su to plastični modeli. Jednom je, kako je rekao policiji u Milvokiju, ispržio biceps žrtve zajedno s povrćem i pojeo ga.

Sve je zbunio ovaj slučaj

Sada se svi, od detektiva do voditelja radio emisija, osećaju zbunjeno zbog slučaja Damer. Činjenice same po sebi - dom u kojem su roditelji prošli kroz gorak razvod; brat za koga je dugo verovao da je omiljeni u porodici; majka za koju je rekao policiji da je imala nervni slom; njegov nedostatak bliskih prijatelja -- ne objašnjavaju zašto je uradio ono što kaže da je uradio. Ali sve jeziviji detalji koji su se pojavili o gospodinu Dameru doveli su do jednog osnovnog pitanja: ko je ovaj čovek?

Ko je zapravo bio Džefri Damer?

Bio je učenik osnovne škole koji je skladištio životinjske skelete u bocama sa formaldehidom. Srednjoškolac koji je pio viski u ranim jutarnjim časovima. Vojni lekar koji je ubedio svoje kolege da mrzi bilo šta neprijatnije od merenja krvnog pritiska vojnicima. Radnik u fabrici koji je ubio gej muškarca u hotelu u Milvokiju, spakovao telo u kofer, otišao liftom do predvorja, pozvao taksi i naterao vozača da stavi kofer u gepek. Kao g. Gejsi i g. Bundi, g. Damer je godinama bio neotkriven.

Ubistvo koje je moglo da bude sprečeno

Dana 27. maja, skoro dva meseca pre njegovog hapšenja, komšije su pozvale policiju zbog golog, krvavog tinejdžera kojeg su videli kako luta ulicom ispred stana gospodina Damera. Policajci koji su vršili istragu poverovali su u objašnjenje gospodina Damera da on i dečak žive zajedno i da su se samo svađali.

Nakon što su otišli, gospodin Damer je kasnije rekao, ubio je tinejdžera, Koneraka Sintasomfona. Policajci su suspendovani, uz platu.

Svima je čudno bilo njegovo ponašanje, ali nisu reagovali

G. Damer je često govorio o sebi. Iako je neko shvatio koliko je neko njegovo ponašanje neobično, niko ništa nije preduzeo po tom pitanju, piše Blic Žena.

- Šta god se dogodilo u Džefovom životu, nije mogao da priča o tome, rekla je Marta Šmit, drugarica iz srednje škole Revere koja je sada docent sociologije na Univerzitetu Capital u Kolumbusu, Ohajo. Ali dodala je:

- Sve vreme je bilo toliko jasno da on zapravo viče: "Obrati pažnju na mene."

Govorio je to godinama. Školski zapisi komentara njegovih nastavnika sugerišu da su njegovo osećanje otuđenosti bilo očigledno već u prvom razredu. Njegova majka se razbolela 1966. nakonrođenja njegovog brata Davida.

- Džef se osećao zapostavljenim, rekao je jedan školski zvaničnik u Dojlstaunu u Ohaju, gde je gospodin Damer, tada šestogodišnjak, te jeseni bio upisan u osnovnu školu Hazel Harvi. Porodica se preselila u obližnji Barberton pre završetka školske godine, a nešto više od godinu dana kasnije, kada je gospodin Damer imao osam godina, ponovo su se preselili u Bat.

Prema onome što je njegov otac, Lajonel Dahmer, prošle godine rekao službeniku za uslovnu kaznu u Milvokiju, to bi bilo otprilike u vreme kada je Džefri Damer se**ualno napao dečaka iz komšiluka. Džefri Damer je u razgovorima sa policijom negirao da je ikada bio napadnut na taj način.

Bakina kuća je bila fabrika za ubijanje

Ubistvo Stivena M. Hiksa bilo je obrazac i za druge žrtve nakon što je prešao da živi kod bake. Njegov otac je verovao da će mu tako biti bolje i da će biti pod kontrolom. Međutim, Damer se vratio piću i u bakinu kuću dovodio momke koje je upoznavao u gej klubu. Smrad mesa pravdao je baki izgovorom da je neka životinja sigurno umrla u podrumu.

Napijao i drogirao svoje žrtve

Policijski izveštaj kaže da je sledeću žrtvu ubio godinu dana nakon prve, ovog puta u kući svoje bake. Rekao je policiji da je tog čoveka sreo u klubu 219 i da mu je dao tablete za spavanje nakon što su imali polne odnose. Zatim je zadavio čoveka nakon što je zadremao.

Rekao je da je i svoju treću žrtvu drogirao u kući svoje bake.

Pričao je o svemu osim o svojoj najmračnijoj strani

G. Damer je uhapšen 1986. zbog fotografisanja 14-godišnjeg dečaka i osuđen je na godinu dana zatvora. Ubistva su nastavljena, rekao je policiji, kada je pušten nakon što je odslužio delimičnu kaznu. U isto vreme se viđao sa službenikom za uslovnu slobodu. On je ispričao da je 1989. godine imao polne odnose sa muškarcem, drogirao ga i izbo ga lovačkim nožem. Zatim je raskomadao telo u kadi i hlorovodoničnom kiselinom uništio kosti.

Gospodin Damer je rekao da je njegovo sledeće ubistvo, dva meseca kasnije, usledilo po istoj rutini: polni odnosi, droga u piću, smrt i rasparčavanje.

- Subjekt navodi da je počeo sve brže da seče tela, navodi se u policijskom izveštaju.

Ono što se odvijalo na njegovim sastancima sa službenicom za uslovni otpust, Donom Čester, bio je delimičan pogled na njegov život. Prošle nedelje je bila nedostupna za intervju. Ali njeni utisci o gospodinu Dameru zabeleženi u dokumentu na 81 stranici koji je objavilo Odeljenje za popravne kazne Viskonsina, ne ukazuju na to da je gospodin Damer aktivirao bilo kakav unutrašnji alarm tokom njihovog ćaskanja. Razlog je bio što se činilo da priča o svemu osim o ubistvima.

Ponekad je pokazivao interesovanje da priča o svojoj orijentaciji, ali često nije mogao da se natera da kaže šta mu je na umu.

- Klijent navodi da zna da preferira muške partnere, ali se klijent zbog toga oseća krivim, gospođa Čester je napisala. Govorio je i o porodičnim tenzijama.

- Njemu je neprijatno sa svojom porodicom, napisala je ona posle seanse, jer (1) njegov otac kontroliše, (2) nema ništa zajedničko sa bratom koji pohađa koledž i (3) mu je neprijatno zbog uvreda.

Rekao je da je razgovarao sa svojom majkom i da mu je ona rekla da zna da je gej, ali da to nije važno.

Novac mu je takođe bio na umu. Gospođa Čester je napisala da se gospodin Damer "ljuti na ljude koji zarađuju mnogo novca, govoreći "zašto su tako srećni?" I on ih "mrzi" što imaju toliko toga."

Gospođa Čester je rekla gospodinu Dameru da ima dobar posao, ali je bio frustriran što mu je uvek nedostajalo novca i da je život koji je želeo da vodi van njegovih mogućnosti. Ali uprkos svim žalbama gospodina Damera na finansije, činilo se da njegov posao ide dobro. Zarađivao je oko 9 dolara na sat u fabrici slatkiša, a kući je nosio 250 do 300 dolara nedeljno, u zavisnosti od toga koliko je prekovremeno uložio. Ubrzo je ta bezbednost bila ugrožena.

Dana 8. jula, g. Dahmer je rekao gospođi Čester da je u opasnosti da izgubi posao jer kasni ili se uopšte ne pojavi. 14. jula, samo nekoliko dana pre hapšenja, rekao je gospođi Čester da je otpušten. Rekao joj je da je prespavao nakon što je ceo dan proveo u poseti svojoj baki u bolnici.

Trenutak zbog kog je uhapšen

Policijski izveštaji pokazuju da su ubistva postajala sve učestalija kako su se stvari na poslu pogoršavale. On je policiji rekao da je ubio 30. juna, 4. jula i 19. jula. Tri dana nakon tog poslednjeg ubistva, on je uhapšen ubrzo nakon što je čovek sa lisicama pobegao iz njegovog stana i prijavio policajce.

Milvoki, Viskonsin, policajci primećuju Trejsija Edvardsa kako trči ulicom sa lisicama, a nakon istrage pronalaze jednu od najgroznijih scena u modernoj istoriji: stan Džefrija Damera.

Edvards je rekao policiji da ga je Damer držao u svom stanu i pretio da će ga ubiti. Iako su u početku mislili da je priča sumnjiva, policajci su Edvardsa vratili u Damerov stan. Damer je mirno objasnio da je cela stvar bila samo nesporazum i policajci skoro pa da su mu poverovali. Međutim, uočili su nekoliko polaroidnih fotografija raskomadanih tela, a Damer je uhapšen.

Povezane vesti

Otkrivena kuća užasa

Kada je Damerov stan potpuno pretresen, otkrivena je kuća užasa. Pored foto-albuma punih slika delova tela, stan je bio zatrpan ljudskim ostacima: Nekoliko glava je bilo u frižideru i zamrzivaču; dve lobanje su bile na vrhu kompjutera; a bure od 200 litara sa nekoliko tela koja se raspadaju u hemikalijama pronađeno je u uglu spavaće sobe.

Postojali su i dokazi koji sugerišu da je Damer jeo neke od svojih žrtava. Komšije su i detektivima i novinarima rekli da su primetili užasan miris koji je izbijao iz stana, ali da je Damer to objasnio kao meso kome je istekao rok trajanja. Međutim, najšokantnije otkriće o tome kako je Damer uspeo da sakrije svoje strašne zločine usred gradske stambene zgrade stiglo je nekoliko dana kasnije.

Očigledno, policija je pozvana dva meseca ranije zbog golog i krvavog 14-godišnjeg dečaka kojeg je Damer jurio uličicom. Policajci su zapravo vratili dečaka, koji je bio drogiran, u Damerov stan - gde je odmah ubijen, kako smo već pisali.

Forenzičkim pregledom stana pronađeno je 11 žrtava - od kojih je prva nestala u martu 1989. godine, samo dva meseca pre nego što je Damer uspešno izbegao zatvorsku kaznu zbog zlostavljanja dece rekavši sudiji da očajnički pokušava da promeni svoje ponašanje. Damer je kasnije priznao ukupno 17 ubistava, koja datiraju od njegove prve žrtve 1978. Porota je odbacila Damerovu odbranu zbog ludila i osuđen je na 15 doživotnih kazni u zatvoru. Preživeo je jedan pokušaj ubistva u julu 1994. godine, ali ga je drugi zatvorenik ubio 28. novembra 1994. godine.

Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!

Ovo ne smete propustiti

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije