Danas vam predstavljamo Marka Ilijeva i Sašu Stevića, koji stoje iza brenda Mates. Modni kreatori su za prvi broj magazina Wanted pričali o nostalgiji SFRJ, kao i šta nedostaje domaćoj modnoj sceni.
Šta je po vama definicija stila i da li ga uopšte i treba definisati?
Marko: Stil je biti ono što jesi svakog dana. I ako ne znaš ko si (što nije strašno), treba kopati duboko dok se ne pronađeš.
Saša: Da je stil nešto što traži definiciju, do sada bi to sigurno neko definisao i mi bismo to već svi znali.
Nostalgija, kako u modi, tako i u muzici i drugim umetničkim oblicima, jeste sveprisutna. Vi takođe negujete taj SFRJ modni izraz. Iz kog je to razloga?
Marko: Nostalgija je jedna od najprisutnijih emocija u mom životu. Vrlo često sam na mestima na kojima sam već bio, slušam ispričane priče iz nekog trećeg ugla i vapim za nečim čega više nema. Iako biti nostalgičan nije neko poželjno stanje, ono je negde bazno kad je u pitanju stvaranje priča koje pričaju kolekciju. Što se tiče SFRJ nostalgije, ja sam premlad da bih osećao nostalgiju. Estetika i način života tih godina su ono što mi je zanimljivo i lepo. Trudim se uvek da negujem nešto što mi je prijatno oku i lepo.
Saša: Rastao sam u porodici u kojoj su svi imali samo lepe priče iz tog doba, i to mnogo lepih priča. Sve porodične fotografije koje imam kao i video-zapisi potkrepljuju atmosferu avantura tog perioda o kojima sam često slušao. Verujem da će to biti izvor inspiracije kome ću se uvek vraćati.
Kako balansirati između umetnosti i komercijale kada je u pitanju nezavisna moda?
Marko: Vrlo lako ili vrlo teško u zavisnosti od autora iste te mode. Ne treba deliti savete ljudima koji ne žele da ih čuju jer svako radi najbolje što ume. Moda koju ja/mi predstavljamo nikada nije isključiva, rukopis je ono što se prepoznaje, a zadovoljne žene u našim komadima su dokaz da stvari imaju i tržišnu vrednost.
Saša: Verujem da je sve to do ugla posmatranja ili zapravo samo do oka posmatrača. Umetnost prepoznajem u raznim stvarima – ponekad one stvari koje nam se učine najjednostavnijima zapravo predstavljaju veoma složen proces.
Koliko je bitno da nezavisna dizajnerska scena u Srbiji bude živa?
Marko: Veoma je bitno poštovati svako biće koje istupi i krene da svoju ideju sprovodi u delo. Smatram da je edukacija najbitnija stavka posle upornosti i želje. Želim samo da se razbije ta stigma, što pre – šta znači biti dizajner i koliko je to mnogo dalje od par prosutih mrlja na nekom belom papiru. Skica je negde početak svega, a zadovoljna žena bi bila zatvaranje kruga, dok je sama poenta zapravo u svim međukoracima o kojima se u Srbiji malo priča. Da bismo imali živu modnu scenu i dizajnere koji rade u kontinuitetu, najbitniji su ti „međukoraci“.
Saša: Rekao bih da je ovo pitanje na koje bi neko drugi trebalo da da odgovor s obzirom na to da je nekada modna scena u zemlji bila veoma važna tema na mnogim poljima, negovala se i bila nam ponos poput nekog sjajnog broša koji smo rado pred svima nosili.
4 znaka koja stalno beže od svojih problema: Ignorišu su i nalaze razloge samo da se ne suoče s njima
Projekat „Dečji svet je veći od ekrana“ nagrađen priznanjem „Kampanje sa svrhom“
Jeftin parfem sa sandalovinom miriše poput najluksuznijeg mirisa: Bolji je i od nekih od preko 200 €
Nijedne cipele nisu toliko IN kao mokasine Une Krlić: Hrabar i upadljiv model podiže svaki jesenji look
Kako urediti malo kupatilo tako da ima 2x više prostora: Element iz kuhinje sklanja 70% nepotrebnih stvari