Upravo tu leži činjenica o bogatstvu scene. Onda usledi jedna konstantacija koja nije hiperbola: to nam je nedostajalo i trebalo, a zatim i slušanje albuma na petodnevnom ripitu. Tako je i bilo i sa makedonskim bendom Funk Shui, uz koji sam skoro pa i naučila njihov jezik.
Skačem po sobi poletno kao tinejdžerka i neuspešno pokušavam da ispratim jedinstven tenor pevača i gitariste benda – Luke Gorgievskog. Tu su i David Nikolovski, Dragi Ivanov, Mihail Namičev i Stefan Momić. Kroz njihove numere proteže se džez, rep, rok, indie pop, ali oni su žanrovski sve samo ne homogeni – odrednica koju daju je free flow. Svakako jednu celovitu sliku i njihovu bazu predstavlja sloboda; kako lirike, tako i muzike.
Već 10 godina oni se prepuštaju slobodi u izrazu. To nije besciljno eksperimentisanje, već jedna prirodna evolucija. Trenutno spremaju treći po redu studijski album, koji najavljuju singlom Meteori. U svom opusu imaju i dva singl izdanja i demo album.
Da se ipak vratimo na početak. 2010. je godina u Skoplju i kako Luka kaže, Funk Shui nastaje spontano, kao i njihovo otkrivanje kreativnosti i paralelnog sveta kroz muziku.
“Univerzum, Karma, Bog, Alah i Buda odlučili su da ne ujedine sve članove Funk Shuija 2010. godine, ne znajući da ćemo deceniju kasnije svirati po regionu i davati intervjue. Svi smo prva generacija koja je rođena u Skoplju, ali neki od nas vode poreklo sa sela. To nam je pružilo ravnotežu između urbane inteligencije i ruralne mudrosti, urbanog steriliteta i ruralnog primitivizma. Intelektualni preljubnici, ljubitelji zapadne progresivnosti”, govori kroz smeh Luka.
Samo ime benda predstavlja igru reči. Luku sam pitala da li su i njihove gajbe uređeneno po ovom tradicionalnom kineskom principu.
“Kad smo bili mali i kad smo razmišljali o imenu ovog impozantno skromnog i nevidljivog autentičnog benda, za nas je bilo potpuno nebitno kako se zovemo, zato smo Funk Shui. Važna nam je ljubav prema muzici. Naše gajbe uređene su u skladu sa standardnom estetskom odredbom "krsne slave" koja je balkanskim narodima najprikladnija. U sledećem intervjuu ćemo objasnićemo ovaj koncept ili će možda čitaoci dati definiciju. Pomislite samo na krsnu slavu u bilo kojoj balkanskoj kući.
Njihova autentičnost proizlazi iz autentičnosti ideja, koje su proizvod divljenja, emocija, njihovih karaktera, inteligencije i drugih faktora, ističe on. Tu provejava i cinizam i bes (kao i kod većine samosvesnih mladih ljudi na Balkanu), upravo kroz sledeće reči:
“Živimo u Makedoniji, probajte da vidite kako je, neophodno je da budete autetnični samo da biste mogli da dišete svaki dan. It’s fucked up, believe that!”
*
Pandemija korona virusa ipak nije uticala na njihov kreativni rad. Imali su i jedan karantinski session. Sa druge strane, sam proces snimanja i post produkcije svakako je bio teži nego u normalnim okolnostima, ali ljubav prema muzici ih je održala, koliko god ironično Luka pokušao to da upakuje.
“Sve je lako kad se mora, valjda je još lakše kad se VOOOOOLLIIII. Još je lakše sa lepim prijateljima koji se non stop opijaju, oni kako se zovu, Bosanci su … Jooo…. A da, Helem Nejse, momci iz Buč Kesidija, slovenačka lepotica Samantha Maya, itd, itd, itd, itd, itd… Nije lako, ali mi prosto volimo to što radimo pa nekako svaka teškoća prođe kao sezonski grip. Takođe, upornost nas gura da nađemo način da skoro svaku našu zamisao realizujemo što preciznije, nezavisno koliko su velike prepreke. Njih je uvek bilo i uvek će biti. Svet se menja svakodnevno. Svet je od kad čovečanstvo postoji isti. Sve je lako.”
Okruženje rodnog Skoplja utiče i na njihovu muziku, ali Luka baš nije bio voljan da priča na ovu temu.
“Utiče. Domaća publika je strava. Naši prijatelji su arhanđeli. Možemo li da pričamo o nečemu drugom, molim te? Kako si ti? Kako ti se čini film "Roman J. Israel Esq"? Šta misliš o Forest Gampu? A o radu Olafura Eliasona”?
Na savremenu pop/rock/(t)rep scenu Balkana gleda vrlo optimistično, za razliku od političke klime.
“Sve je sjajno, svi jure svoj zvuk ili film i nadamo se da su zadovoljni onim što rade. Dosta je zanimljivih devojaka, momaka i kolektiva. Takođe, svaki bahati predsednik dobija ono što zaslužuje.”
Početak ove godine, bend Funk Shui obeležio je nastupom na Ment festivalu u Ljubljani. Njihovi utisci su samo pozitivni.
“Bilo je prelepo i preinspirativno - reakcije su odlične. U Sarajevu je prošlo solidno, sem ozvučenja. U Mostaru je bilo fenomenalno – tamo smo bili primljeni raširenih ruku. Dobili smo nekoliko ponuda za nastupe na festivalima širom Evrope, kao i par nastupa u Srbiji ali je trenutno sve to na stand by-ju. Mi bismo sutra doputovali, svirali i skakali u publiku, ali ne želimo da izlažemo rizku ljude koji bi se zaljubili u nas, a i mi u njih i pili vino i onda bili patetični i imali međusobna osećanja. Sve što nam ostaje su ti potencijalni datumi, razočarenje i ogorčenost, obostrano, tako da... Samo stpljivo."