Danas vam predstavljamo Marka Ilijeva i Sašu Stevića, koji stoje iza brenda Mates. Modni kreatori su za prvi broj magazina Wanted pričali o nostalgiji SFRJ, kao i šta nedostaje domaćoj modnoj sceni.
Šta je po vama definicija stila i da li ga uopšte i treba definisati?
Marko: Stil je biti ono što jesi svakog dana. I ako ne znaš ko si (što nije strašno), treba kopati duboko dok se ne pronađeš.
Saša: Da je stil nešto što traži definiciju, do sada bi to sigurno neko definisao i mi bismo to već svi znali.
Nostalgija, kako u modi, tako i u muzici i drugim umetničkim oblicima, jeste sveprisutna. Vi takođe negujete taj SFRJ modni izraz. Iz kog je to razloga?
Marko: Nostalgija je jedna od najprisutnijih emocija u mom životu. Vrlo često sam na mestima na kojima sam već bio, slušam ispričane priče iz nekog trećeg ugla i vapim za nečim čega više nema. Iako biti nostalgičan nije neko poželjno stanje, ono je negde bazno kad je u pitanju stvaranje priča koje pričaju kolekciju. Što se tiče SFRJ nostalgije, ja sam premlad da bih osećao nostalgiju. Estetika i način života tih godina su ono što mi je zanimljivo i lepo. Trudim se uvek da negujem nešto što mi je prijatno oku i lepo.
Saša: Rastao sam u porodici u kojoj su svi imali samo lepe priče iz tog doba, i to mnogo lepih priča. Sve porodične fotografije koje imam kao i video-zapisi potkrepljuju atmosferu avantura tog perioda o kojima sam često slušao. Verujem da će to biti izvor inspiracije kome ću se uvek vraćati.
Kako balansirati između umetnosti i komercijale kada je u pitanju nezavisna moda?
Marko: Vrlo lako ili vrlo teško u zavisnosti od autora iste te mode. Ne treba deliti savete ljudima koji ne žele da ih čuju jer svako radi najbolje što ume. Moda koju ja/mi predstavljamo nikada nije isključiva, rukopis je ono što se prepoznaje, a zadovoljne žene u našim komadima su dokaz da stvari imaju i tržišnu vrednost.
Saša: Verujem da je sve to do ugla posmatranja ili zapravo samo do oka posmatrača. Umetnost prepoznajem u raznim stvarima – ponekad one stvari koje nam se učine najjednostavnijima zapravo predstavljaju veoma složen proces.
Koliko je bitno da nezavisna dizajnerska scena u Srbiji bude živa?
Marko: Veoma je bitno poštovati svako biće koje istupi i krene da svoju ideju sprovodi u delo. Smatram da je edukacija najbitnija stavka posle upornosti i želje. Želim samo da se razbije ta stigma, što pre – šta znači biti dizajner i koliko je to mnogo dalje od par prosutih mrlja na nekom belom papiru. Skica je negde početak svega, a zadovoljna žena bi bila zatvaranje kruga, dok je sama poenta zapravo u svim međukoracima o kojima se u Srbiji malo priča. Da bismo imali živu modnu scenu i dizajnere koji rade u kontinuitetu, najbitniji su ti „međukoraci“.
Saša: Rekao bih da je ovo pitanje na koje bi neko drugi trebalo da da odgovor s obzirom na to da je nekada modna scena u zemlji bila veoma važna tema na mnogim poljima, negovala se i bila nam ponos poput nekog sjajnog broša koji smo rado pred svima nosili.
Projekat „Dečji svet je veći od ekrana“ nagrađen priznanjem „Kampanje sa svrhom“
Jeftin parfem sa sandalovinom miriše poput najluksuznijeg mirisa: Bolji je i od nekih od preko 200 €
Nijedne cipele nisu toliko IN kao mokasine Une Krlić: Hrabar i upadljiv model podiže svaki jesenji look
Kako urediti malo kupatilo tako da ima 2x više prostora: Element iz kuhinje sklanja 70% nepotrebnih stvari
U Sava Centru održana promocija knjige "Tajne zanata" Miroslava Miškovića