Pisac Dejan Ćupurdija: Patnja je možda svuda, ali stvaranje je igra i ništa više

Na pomenutoj instagram stranici se nalaze fragmenti njegove duše - oguljeni, teški, životni i često poentirani duhovitošću. Često po gradu u okviru gerila akcije ostavlja kutijice u kojima je svitak sa isečkom pesama. Dejan je u stvarnom životu za svojih 28. godina postao i master istorijskih studija na Filozofskom fakultetu u Beogradu, te copywriter u jednoj eminetnoj marketinškoj agenciji. Pravi erudita. Sve ovo uz poremećaj govora mucanje. Ali on nije dozvolio da ga to demotiviše u bilo kom aspektu života, štaviše.

"Bili su nespretni, trapavi i puni klišea kako to biva. Ali imam osećaj kao da pišem oduvek, i možda baš zato što je sve krenulo tako spontano, kao najprirodnija i najnedvosmislenija stvar na svetu, ne vidim danas jasnu granicu između onog vremena kad nisam pisao i ovog sadašnjeg kad to činim", govori Dejan.

Poezija mu pomaže iz više razloga, a da li se nekad i duhovno spotiče tokom pisanja?

"Kada celi život moraš da se nosiš s tim da sve što želiš da kažeš ne može baš onako da zvuči kako bi želeo, a pogotovo ne onda kada ti je najvažnije, reč na papiru postaje to utočište gde mogu da imam punu kontrolu, gde je sve po mome i isključivo onako kako zamislim da treba da bude. To je mesto gde se računa ono što se kaže, a ne način na koji se kaže, tu je sadržina iznad svega, i tu konačno mogu da prenesem jasno poruku i znam da ću biti shvaćen. A kada neko toliko uživa u svom poslu kao ja, za njega ne postoje teški trenuci ogoljenosti. Mislim da je to romantičarski mit: umetnik navodno mora da pati i oseća na sebi taj nekakav teret nespokoja života. Glupost. Patnja je možda svuda okolo i naokolo, ali stvaranje je igra i ništa više, a i mislim da sam, uz to, isuviše otvoren sa samim sobom i prema samom sebi da bih "patio kroz pisanje".

Kako ističe, nije neko ko veruje u koncept inspiracije.

"Oni trenuci genijalnih ideja koje ljudi zamišljaju da dolaze tek tako niotkuda, zapravo su samo trenuci kada se ideja ukaže ili javi čoveku - ali ona ne nastaje tada. Ideja nastaje u svim onim nevidljivim sitnicama svakodnevnog života koje prethode tom "javljanju", u svim kišovitim vožnjama autobusom, palačinkama sa pekmezom od šljiva i urnebesnim mimovima. Ona se nakuplja i taloži kroz vreme, od slučajnosti do slučajnosti, a da često nismo toga ni svesni. I zato ne verujem u inspiraciju, već verujem u vredan rad, upornost i upravljanje kreativnošću, verujem u otvorenost prema novom danu i novim iskustvima. Verujem i u onu dobru staru nepogrešivu pripremljenost - pa su tako uz mene uvek sveščica i olovka, gde god bio. Starinski je ponekad najbolje."

Razgovarali smo i o njegovim književnim uzorima. 

"Ako ćemo o kratkoj formi - Borhes. Ako ćemo o prelepom nemaru prema rečima - Džojs. Ako ćemo o filozofiji - ne znam, možda Dostojevski. Od pesnika, uvek su mi pri ruci Dučić, Jejts, Pesoa i Šimborska. Trenutno sam inače na izabranim delima Gvendolin Bruks kroz koja zadovoljno jezdim, a već neko vreme se borim da započnem Eliota i još uvek ne ide. Sve u svoje vreme."

Poezija mu pomaže i na planu njegovog regularnog posla - copywritinga.

"U advertajzingu bitno je da te ljudi razumeju, i bitno je da si praktičan. Poezija s druge strane, po ličnom osećaju, treba da bude sve samo ne praktična. Ali suprotnosti se privlače i međusobno dopunjuju, kao što svi znamo. Malo rime u sloganima ne može da škodi, zar ne?"

Dejan planira da, pored objavljivanja svojih radova na instagramu, sve pretoči i u zbirku poezije.

"I te kako planiram. A i još ponešto."

Za kraj je poručio nekoliko stvari mladim ljudima koji nastoje da se bave umetnošću i kreativnim radom.

"Ljubav je jača od mržnje, svetlost je jača od tame... ŠALIM SE! Ne volim da propovedam, ali ne volim ni da izbegavam odgovor. Hajde ovako nekako: stvarajte za sebe, i ni za koga drugog. Ne razmišljajte o tuđim očekivanjima, ni o ishodu svog pisanja, i ne trudite se da "popravljate svet", šta god to značilo. Stvarajte uz uživanje, stvarajte zato što je stvarno dobar osećaj. A sa poteškoćama se nikad ne borite, već ih prihvatite, i onda će i one postati deo igre, i deo vašeg kreativnog procesa. Jednostavno."