Da li smo postali imuni i slabi? Da li smo se već navikli da čitamo naslove u novinama poput „muž prebio na smrt ženu“, „još jedno ubistvo partnerke“? Kada je dosta?
Prošle godine borbu za dostojanstvo i život izgubilo je 28 žena, najčešće od strane partnera ili bliske osobe, dok je od početka 2024. godine u Srbiji broj femicida dostigao okrugli broj 10.
Još sveže u sećanju je stravičan događaj koji je potresao Novi Beograd pre manje od mesec dana, a koji je prodrmao čitav komšiluk. U porodičnom kraju komšije su išle pognute glave, dok je pre naslova koji su osvanuli u novima krici i vapaji žene odzvanjali betonskim blokovima. Bilo je kasno, ali se po ko zna koji put pokazalo da ćutanje nije rešenje...
Nije se ćutalo ni u Hangaru 6. juna 2024. gde je bio održan umetničko-modni događaj BAFE, Balkan Art Fashion Event . Počeo je revijom i performansom „Prelom tišine“ pod palicom Marije Lakić, osnivačicom udruženja „Heroine”. Poznate dame među kojima su bile glumice Srna Lango, Nataša Stanišić, Kristina Gavrić i pevačica Ana Štajdohar uspele se kroz umetničke note da dočaraju kroz šta prolazi jedna žena koja trpi nasilje, dok je u pozadini svirao Štraus. Dramatičan momenat zaustavio je uzdahe publike na sekundu i zapitao ih zašto ne treba da ćute na svaki pomen nasilja. Vizuelno od tame do svetla na kraju tunela uspeo je da skrene pažnju svim ženama koje trpe nasilje da NISU i NE SMEJU da BUDU SAME.
„Ideja ovog projekta jeste počela na inicijativu Marije Lakić iz udruženja "Heroine". Na prvom sastanku došli smo na ideju da napravimo jednu vrstu performansa i da ne nazovemo to klasičnom modnom revijom. Rekao bih da se ovo graniči sa pozorištem. Modna revija ima elemente scenarija, imamo i glumce, imamo klasičnu muziku odn. Štrausa. Art direktor je kroz određenu paketu boja prikazao, od crne, žena koja je zarobljena i kroz svetlije tonove polako dolazimo do bele, do toga kako je ta žena oslobođena....”, rekao je u žurbi Luka Opačić, direktor BAFE-a koji je bio zadužen za čitav projekat.
Kako su „Heroine“ najavile, cilj je da se prikaže teška i emotivna priča žene koja prolazi kroz nasilje i suočava se sa izuzetno bolnim periodom bez adekvatne podrške okoline.
Potom je scenu osvežila moderna i ekstravagantna kolekcija Igora Jagića "srpskog Sen Lorana", kako ga nazivaju, zatim su ga sledili dizajner Nemanja Pantelić, dizajnerka Mina Marić i mnogi drugi.
U prolazu sam, dok sam se probijala kroz kostime i šminkere, srela mladu glumicu Natašu Stanišić koja mi je rekla svoje viđenje, kako ona kaže, ove ružne teme koja nažalost postoji u 21. veku.
„Jako je bitno da o ovome pričamo i ljudima osvestimo makar da nasilje nad ženama postoji jer jedan deo ni ne shvata da se to dešava jer imaju sreće da žive u nekom lepom i dobrom okruženju, za razliku od nekih ljudi koji su žrtve“, započela je ona.
Za kraj svim ženama je poručila da treba da nose svoju lepu dušu i lepotu kojom su podarile ovaj svet i da se zajedno borimo protiv toga da ni jedan žena ne dođe u takvu situaciju, bilo kakvog, da li verbalnog ili fizičkog nasilja. I da zajedno sa muškarcima živimo svi kao ljudi i da se jedni prema drugima ophodimo ljudski. Bila sam saglasna sa njom, jer šta nam na kraju dana, života preostaje...?
Čitavih 12 sati provela sam u bekstejdžu, na pisti, među manekenkama, umetnicima, kreatorama... U isto vreme bila sam novinarka, nema posmatračica, ali i aktivna učesnica na pisti. Iza kulisa svaki štender je bio rezervisan za kako afirmisane i poznate modne kreatore i kreatorke, tako i one mlade koji su tek na početku karijere.
Šarenilo boja, odvažni komadi odeće, neobični materijali napunili su prostor iza piste. Jedan štender mi je posebno privukao pažnju, bio je ceo u crnoj boji. Krila gavrana, čipka i haljine u gotskom stilu su jedva čekale da izađu iz ofingera. Zašto crno? Pitala sam se…
Prišla sam mladoj dizajnerki i postavila joj ovo pitanje. Kako je tekao razgovor sve više me je “drmalo” njeno razmišljanje. Crna boja u ovom momentu je tako imala smisla.
“Od svoje 14. godine nosim samo crno. Jedan od razloga je taj da bi privlačila sve manje muške pažnje. I tu sam krenula. Za kolekciju bila mi je ideja da dam sliku snage i jačinu, a i u isto vreme nežnost (kao što su krila gavrana)”, započela je Anja iz kolekcije Sigma Woman.
Kako kaže, već u ranoj dobi osetila je “primitivnost” jačeg pola, dok su žene oduvek važile za zrelije. Dodaje da nikada odeća ne treba drugoj strani (muškoj) bude povod za negativne komenatare i napadanje.
“Mene je oduvek iritiralo to primitivo gledanje kroz garderobu, da li si se obukla ili skinula”, objasnila je Anja i otkrila šta za nju danas predstavlja trend. Da li treba da budemo u trendu?
“Za mene je trend jako negativna stvar. I po mojoj kolekciji može da se vidi da nije u trendu, ali je u stilu, u mom stilu. Svako od nas treba da ima svoj lični pečat. Trend je kada neko nema dovoljno hrabrosti da iznese to što je on sam po sebi rođenjem, odn. da može da se odupre okolini, negativnim komentarima”, dodala je mlada dizajnerka.
Dok sam čekala svoj red, užurbane manekenke su se nestrpljivo spremale i čekale da izađu na pistu. Uzdignute glave jedna po jedna je prolazila kroz crnu zavesu i pune ponosa hrabro koračale pod budnim svetlima reflektora i očima nestrpljive publike.
U koracima se osetila snaga, osetila sam je i ja kada sam izašla na pistu. U kreaciji još jedne mlade dizajnerke Anje Perić prošetala sam ponosno kao žena koja nije zakopčana do grla i koja se ne plaši da hoda uzdignute glave.
U razgovoru sa Anjom otkrila sam odakle je crpela inspiraciju. Za nju refleksija žene 21. veka ogleda se u modi odvažnosti i hrabrosti.
“Ona je urbana, nežna, a ujedno i borbena i kao vojnik hrabro korača ka svojim ambicijama. Moja vizija je da žena može da nosi kratko, ali i da bude zakopčana do grla i da hrabro korača u tome. Žene treba da izgledaju kao armija, nadam se da sam to postigla mojom revijom”, rekla mi je u prolazu.
Izvor: Teodora Boškovski