PRIČALA SAM SA ŽENAMA KOJE NE ŽELE DA BUDU MAJKE: Na "neću decu" dobile su - SEBIČNA SI, nećeš imati ni ko da te SAHRANI

Od kako sam prešla 25. pa sve do dana današnjeg, kada sam već u ozbiljnim tridesetim, čini mi se da sam na svakom porodičnom okupljanju dobila ono: "Kad ćeš da se udaš?", "Kad planiraš decu?", "Karijera? Kakva crna karijera, rodi ti sebi bebu, pa ćeš lako". A koliko je daleko otišla situacija svedoči i to što sam prilikom nedavnog upoznavanja daljih rođaka budućeg supruga dobila: "Šta čekaš... odma' bebu bre pravite... koliko imaš godina? Auuuu, nemaš ti vremena, krenite vi što pre". 

Neverovatno je koliko jedna rečenica može u isti mah i da te iznervira i da te ponizi da ne znaš ni kako da reaguješ - da li da napraviš scenu ili da ipak oćutiš... 

I kad vratim film, pitanja ovog tipa pojačala su se kada su moja braća, inače mlađa od mene, dobila decu i poženila se (nema veze što im decu "vaspitava" ko stigne i što su im brakovi užaš - ali su bolji od mene jer su roditelji). A ja, najstarija u porodici, još uvek sam, možete misliti, "nerotkinja", "usedelica" i šta sve ne... "sram me bilo".

I onda mi prođe kroz glavu - kako takve i slične komentare podnose žene koje ne mogu da imaju decu, nose određene traume ili jednostavno NE ŽELE DECU?!

Zato sam odlučila da porazgovaram sa poznanicama koje su svesno odlučile da majčinstvo nije za njih. Šta prolaze svakodnevno, zašto su tu odluku donele, ali i da li se kaju, ispričale su mi hrabre dame koje svakodnevno dobijaju od "sebična si", do "nećeš imati ni ko da te sahrani".

Marija V. (41)

"Jednostavno sam oduvek znala da ne želim da imam decu. Volim svoju slobodu, svoj mir. Ne moram da kuvam ako nisam gladna, ne moram da pomeram obaveze. Mogu da putujem, radim šta želim. I nisam usamljena. Imala sam u prošlosti jednu 'krizu' ali sam shvatila da je to nastalo kao rezultat pritiska okoline. Ono kad svi oko tebe dobijaju decu i nameće se da i ti moraš da ih imaš.

Decu kao decu obožavam, naročito svoje sestriće. Ubila bih za njih, ali dođem do sestre, poigram se sa njima i odem svoju kući. Deca su velika odgovornost, i ja zaista smatram da nisam za to. Nije da su kao majica koju kupiš u radnji pa da možeš da vratiš kada ti se ne sviđa."

Katarina B. (32)

"Još od malena sam znala da nisam stvorena za majčinstvo. Bila sam zahtevno dete, i sad sam zahtevna žena. Očekujem mnogo od ljudi koje volim i mislim da bih izludela sopstvenu decu! Imam dosta interakcija sa decom mog prijatelja svih uzrasta. Svi mi govore koliko imam strpljenja - garantujem da ga ne bih imala da ta ista deca žive sa mnom."

Ana R. (38)

"Razlika između mene i moje sestre je ogromna. Roditelji su me dobili kasno, te sam i sama bila relativno mala kada je moja sestra postala majka. Znam koliko se cimala i trudila oko sinova. Sve im je dala. Potpisujem da je bila najbolji roditelj ikada, a opet, oni se danas ponašaju kao da im nije majka. Znam da su drugačija vremena, ali opet. Ja ne bih mogla da podnesem to. I znala sam da ne želim decu. Šta treba da potlačim sebe njma, da bih dobila - psovanje, maltretiranje... da ne govorim da je moja sestra, iako je udata gotovo poput samohranog roditelja. Briga mog zeta za neke stvari. I sad treba sa tako nekim da imam decu? Ne hvala!".

Jovanka M. (58)

"Imam 58 i nijednog dana se nisam pokajala što nemam decu. Udala sam se mlada, takva su vremena bila, i ni ja ni partner nismo bili ludi za decom. Voleli smo tuđu, ali nismo želeli svoju. Ja sam bila i učiteljica i davala sam ne 100%, nego 1000% za svako dete u toj učionici... donosila sam posao kući. Mislim da su đaci bili moja deca i nije mi žao. Pružila sam ljubav svoj toj deci, komšijskoj, rodbinskoj... i dalje to radim, malo li je?"

Radmila V. (59)

"Iskrena da budem, bilo je momenata u prošlosti kada sam se pitala da li je ipak trebalo da rodim. Svi oko mene su govorili - rodi ga sebi. Ali ja nisam želela da rađam sebi zanimaciju. Deca nisu igračka. I sada mi je drago da to nisam uradila. Imala sam jednu neuspelu trudnoću, otkriveno je da bi dete imalo neke probleme... ja jednostavno to nisam mogla, ni sebi, ni drugome..."

Andrea S. (26)

"Znam da će neko reći - mlada si, predomislićeš se, ali ja znam da neću. Izgubila sam starijeg brata kada sam imala 16 i taj bol na licu moje majke nikada neću moći da zaboravim. Da, imaju mene, ali jednostavno, ja znam da ne bih mogla tako nešto da preživim. Da ga nosim 9 meseci i sahranim... nema šanse. Ne kažem da bi se to desilo, ali u ova luda vremena, ja treba da postanem majka? Pa mimo straha od smrti, to je dovoljno strašno".

Jelena J. (39)

Ne znam zašto ne želim decu. Jednostavno, nikada o tome nisam razmišljala. Jedini put kada sam to i poželela završila sam u vezi sa psihopatom, i od tada vučem traume. Moj život je posao, putovanje... uživam da dođem kući, da imam neke moje rutine. Volim što mogu da odem gde želim, vidim koga hoću. Decu inače obožavam, ali na pomisao trudničkog stomaka, trudnoće... počnem da paničim. Svi mi govore da mi otkucava vreme, ali ne vidim tako. Jednostavno volim svoj život takav kakav je".

Jasmina V. (53)

"Ja dolazim iz veoma siromašne porodice. Celog veka smo se mučili. I ja sama sam jedva završila školu jer sam morala i da radim. Roditelji su mi bili bolesni, morala sam da radim i po nekoliko poslova da bih im pomogla. Kakva crna deca, dečko... o tome nisam razmišljala. Zvučaće užasno, ali odahnula sam kada mi je majka umrla, jer se baš mučila. Ja sam se godinu ipo nakon toga i udala, i onda smo radili na bebi, ali me dočekala dijagnoza da ne mogu da imam decu. Međutim, meni je laknulo. Muž me je ostavio zbog toga, ali mi nije žao. Danas živim svoj život konačno kako hoću. Sa 53 prolazim sve što je trebalo možda sa 20, ali me briga."

Danijela S. (29)

"Nikad nisam želela decu. Imam 3 brata i sestru, (tata ima ćerku iz prvog braka), dakle, puna kuća. Međutim, ja se jedino sećam moje majke koja je savila kičmu da nas odgaji, da nam da... kojoj i dan-danas puca kičma da ugodi svima. Nikad na more otišla, odmor... ništa. Sve sama. Volim svog tatu, ali ja se za takvog nikada ne bih mogla udati. A danas su takvi muškarci. Sve spadne na ženu. I rekla sam sebi - ne. Ne razmišljam o deci i nemam nameru da sutra postanem moja majka. Šta je videla od života, ništa..."

Kada sam ih pitala kako je okolina reagovala, sve do jedne su rekle isto - sebična si, samo misliš na sebe, imati dete je dar, predomislićeš se, nisu pare sve u životu... 

Isto je i kada je reč o tome da li su se pokajale zbog odluke.

Danijela S: "Greška je što se misli da su pare predudne. Ljudi, jednostavno ne želim decu. Volim svoj život. Neka misle da je sebično. Neću!"

Ana R: "Mislim da bi bilo gore da ga rodim, pa da se kajem što sam ga rodila".

Katarina B: "Na svakom okupljanju sam dobijala ono 'kad će beba'. Zaćutali su kad sam na to odgovarala sa 'mislite, da li se je**m'... moj život, moja materica".

Radmila V: "Ne vidim sebe kao majku. Jednostavno je. Čak i tada kada sam bila trudna, imala sam utisak da stomak nije moj, želela sam da ga iščupam. Kada sam abortirala zbog anomalija ploda bilo mi je lakše. Jednostavno, nije to-to. Nije to za mene... najgore je što su mi ljudi govorili da sam lagala da je plod bolestan. E to me je razorilo."

Marija V: "Zašto ja moram da rađam da bi društvo reklo bravo? Hoće to društvo da ga vaspitava? Da mu kupi pelene? Da ga izvede na pravi put? Ko zna bolje od mene da li ja nešto mogu ili ne?".

Andrea S: "Znam da sam najmlađa, pa kao mnogi misle da ću se predomisliti, ali ja stvarno mislim da neću. Pa moja majka me je pitala - ko će ti doneti čašu vode u starosti? Znači, treba da ga rodim da bih imala roba kad ostarim. Ne!"

Kako na to reaguju partneri?

Andrea S: "Moj dečko misli da će uspeti da me ubedi da se predomislim. Njemu je to nenormalno. Kad sam ga pitala da li mogu da ga rodim, ali da on sve radi oko bebe, onda se bunio... više me ne pita".

Radmila V: "Ja sam već u godinama, pa i ne razmišljam o tome da imam nekog. Bilo bi lepo, ali... ništa se tu nije promenilo. Iskreno, brak mi je i pukao zbog toga što nisam imala decu..."

Ana R: "Svaki put bi bilo - jao super, ni ja ne želim decu... a onda bi poželeli. Ko sam ja da to nekome uskratim... meni su gore bile žene i komentari da sam bolesna i slično i da treba da se lečim. Pa ja i idem na terapiju. Moj psihijatar ne vidi ništa loše ili pogrešno u mojoj odluci, pa ne znam zašto drugi imaju potrebu da mi sufliraju šta treba da radim sa svojim telom".

Pročitajte još: ZATRUDNIŠ, PA DOBIJEŠ: "KRAVO DEBELA, NISI KUKALA KAD SI SE..." Porodilišta su postala KLANICE i nećemo da vam rađamo!

Šta o svemu kaže nauka?

Prema institutu National Library of Medicine, negativni stavovi prema ženama koje biraju da nemaju dece vuku korene još iz vremena antike, kada su bili i podržani postojećim zakonima.

Tako, u Vavilonu, Asiriji i Egiptu, muž je mogao da se razvede od žene ako je bila neplodna. Drugi primer je čuveni Hamurabijev zakon (1750. p.n.e.). Prema njemu, neplodna žena mora da obezbedi robinju svom mužu da je "oplodi" (upotreba reči "oploditi" implicira da je muškarac preovlađujući rod iza začeća, stav koji se do nedavno snažno zadržao). "Bezdetne" žene se spominju i u Bibliji, i drugim svetim knjigama kao i kroz istoriju u negativnom kontekstu.

Tokom 20. i 21. veka još uvek možemo videti ostatke duboko ukorenjenih stavova. U mnogim društvima figura majke ima centralno mesto jer predstavlja sigurnost, kontinuitet, žrtvu i bezuslovnu ljubav. Čini se da je rođenje dece značajan element društvene koherentnosti i društvene organizacije.

Takođe, neretko se smatra da žene koje ne žele da budu majke ujedno i ne vole decu, što jednostavno nije istina. Zapravo, veliki broj žena koje ne žele da budu majke imaju fantastičan odnos sa decom, nežne su, brižne, zaštitnički nastrojene. Takođe, psiholozi i istraživači u različitim studijama su primetili da je veliki broj njih otvoreno ka mogućnosti da će se jednog dana kajati što nisu postale majke, ali da je to bolje nego da se kaju što su dobile decu.

Da njihova iskustva nisu puke priče svedoče i komentari na sličnu temu po različitim sajtovima. Ako od najbližih ljudi dobijaju takvu osudu, onda možete zamisliti šta sve pišu oni koji se kriju iza "nick-ova", čiji identitet nije poznat.

Nije me mrzelo da vrtim na stotine i stotine komentara na različitim sajtovima i da izvučem neke koji će vam dovoljno pokazati kako društvo gleda na one koje nisu rodile. Po slobodnoj proceni, jedva 3% je onih koji stoje iza toga da svako ima pravo da radi šta i kako želi sa sopstvenim životom. 97% je onih koji osuđuju. 

A da zaključim ovu temu, izdvojila sam delić komentara koje žene dobijaju zbog slobodne odluke da budu bez dece. 

Komentari protiv

"Samo kukate ko seka perse, imam malu platu, hoću bolji život, nemam uslova za dete, buaaaaa, hoću ovo hoću ono... Svi gledate samo pare, a detetu one najmanje trebaju. Pa najviše ima narkomana u imućnim porodicama!"

"Ma šta kažeš, velika odgovornost i dužnost je podizanje dece u današnjem svetu? Svi koje ja znam da neće decu, neće samo iz jednog razloga, boje se promena. Navikli su da žive tako kako žive i ne bi to da menjaju zato što su kukavice."

"Život tek počinje kada dobijemo decu, ali dok ih ne dobijemo, mislimo da se tada završava."

"Postoje tri razloga zašto neke žene ne žele da imaju decu: sebičnost,lezbejstvo ili degenerisanost. Nista lepše u zivotu čoveka (žene) nema, nego produžetak života kroz novo ljudsko bice koje je eto tvoje, vidiš kako raste i jednog dana ćete zameniti na ovoj planeti, zato smo i stvoreni da bismo produžili vrstu i život."

"Činjenica je da su svi ljudi koji ne žele da imaju decu sebični, i nazovimo stvari pravim imenom. I to je njihovo pravo. Sto ljudi, sto cudi. Za decu je potrebno mnogo požrtvovanja i vaš život nije više ono sto je bio. Imam ih troje i život bih dala za njih, kao i svaka majka. Nadam se da će oni koji žele svoj život da žive sebično ipak biti u manjini, jer od dece i njihovih čistih duša ne postoji ništa lepše. Vi sto pričate kako nemate para za decu i kako ćete ih zaboga odgajati u surovom svetu ste egocentrični i kukavice. Moja deca nose stvari dece mojih drugarica, naravno očuvane stvari, a i mi sve sto nam je malo prosleđujemo drugoj deci. Imamo dovoljno novca da im kupujemo novo, ali nama to nimalo nije važno. Posle našeg napornog posla, a radimo ozbiljne i odgovorne poslove, nije nam teško da decu vodimo na treninge i na engleski. Uveče popadamo od umora, ali znajući da sve to radimo za decu, nije teško. Tako je, živimo za decu, i to je nama sasvim ok. Pritom, imamo prijatelje, družimo se."

"Vi svakom svojom rečju nipodaštavate sve majke ovog sveta. Iz petnih zila pokušavate da majke prikazete budalama i bezvrednim bićima. NE MORA, nego želi da požuri kući svojoj deci, NE MORA, ali želi da bdi nad njima, možda je baš neko od njih budući naučnik ili vođa. Šta bi bilo da se nije rodio Nikola Tesla ili Vuk Karadžić (pre njega majka je rodila mnogo mrtve dece, sećate se?). Kad smo postali tako sebični i operisani od osećaja za druge? Čemu život ako ga provedete u zadovoljavanju samog sebe? Pa šta ako ste uspešni, niste jedini, toliko je roditelja na svetu koji grade karijeru i imaju porodicu. I sta je zapravo uspeh? Kako za koga. Ja lično smatram da je uspeh ostati normalan u ovom ludom svetu, imati i sačuvati dobar i kvalitetan brak, a ponajviše odgajiti decu tako da budu pošteni, vredni i dobri ljudi. Jesam li obula obične patike ili skupe salonke sasvim mi je svejedno. Priznajem da bih volela malo lagodniji život u ovoj našoj zemlji, ali ko mi garantuje da bih to i ostvarila da nisam rodila decu. Zato, uspešna bezdetna ženo, mi roditelji donekle možemo da razumemo vas koji ne žele decu, ali pokusajte i Vi, ako ne da nas razumete, onda bar da nas ne vređate što smo odlučili da doprinesemo opstanku čoveka kao vrste i što smo svoja lična zadovoljstva podredili zadovoljstvu odgajanja dece."

"Mislim da je to grozno. Mislim da je to bolest i da bih ja umrla bez moja dva goluba mala".

"Baš me briga i za žene i za muškarce koji ne žele da imaju decu. Oni ne zaslužuju nikakakvu pažnju tj. publicitet. Ja bih samo uveo sistem kao što je u NEMAČKOJ. Da se samcima i parovima bez dece više skida od bruto plate nego ljudima koji imaju decu. Jer više novca treba porodicama nego samcima koji troše platu samo na sebe. To je najpravedniji mogući sistem."

"Koga bre zabole za kiselu usedelicu bez kučeta i mačeta. Svi se u određenim godinama okrenu porodici, sad ćemo da mislimo na istripovanu tetku koja misli samo zato što se posvetila karijeri da je "uspešan" član društva. Šta je uradila osim što zarađjuje za sebe? Ne verujem da je unapredila čovečanstvo svojim izumom."

Komentari za

"Naravno da je stvar samo našeg izbora. A neki ljudi, koji su već roditelji, definitivno to nije trebalo da postanu. Ima mnogo dobrih ljudi koji ne žele decu, ali ima i kretena koji, na žalost svih nas, samo prenose svoje gene."

"'Ko će ostati iza tebe', 'koga si voleo i kome si davao ljubav, koga si vaspitao', 'život se meri po tome koliko ti je ljudi došlo na sahranu'..., pa jao ljudi, pa ne, nismo uopšte poremećena nacija, ne, nismo ni egomanijaci, a plus smo i najuspešniji na svetu, ma i dinosaurusi su nastali od Srba. Uzgred, mnogo je lakše voleti nekoga svog, ako toliko merite koliko ste veliki ljudi, pomozite nekome koga nikad više u životu nećete videti, od koga ne očekujete ništa zauzvrat, zaveštajte organe, pa po tome smo na samom dnu na svetu - eto po tome se vidi koliko smo puni ljubavi prema drugome. Mnogo je teže voleti npr. usvojeno dete, mnogi vole svoje samo zato sto osećaju tu vezanost u smislu vlasništva i što osećaju da je to dete zavisno od njih. Kao sto rekoh, boli nas uvo kad treba nekoj bakici da ponesemo neke teške torbe, a ovamo su ljudi dostigli vrhunac čovekoljublja jer su se razmnožili. Pa neće biti. Kao što rekoh, ljudi uglavnom vole samo svoju decu, zato što znaju da su ih oni napravili, a upravo je to vrhunac egocentričnosti."

"Svi potenciraju ono pitanje - a kakav je značaj i šta ostavljaju iza sebe ljudi beze dece? Najveći značaj imaju oni ljudi koji u svakodnevnom zivotu daju puno ljubavi drugima. Ne morate pronaći lek za rak ili novu planetu za život, nego biti dobri prema bližnjima, komšijama, kasirkama, onima sto odnose smeće ispred zgrade, prema ljudima koji su u nevolji, da lepo sarađujete sa kolegama, da pošteno i posvećeno radite svoj posao, da umete da se radujete životu i tuđim srećama... Sve je u sitnicama. A to da li imate decu ne znaci mnogo jer možete unesrećiti to biće koje ste doneli na ovaj svet, stvoriti mu pakao od života ako ste i sami nesrećni, a takvih je mnogo. Što je najgore oni najčešće toga i nisu svesni i nisu sposobni da daju ljubav ni sebi, a kamoli drugome. Zato nam je društvo ovakvo kakvo jeste i zato su komentari fokusirani na kompenzacije tipa broj diploma, status u društvu, broj naslednika, visina zarade i penzije (koju svako ko je zaposlen sam zaradi), broj viđenih glavnih gradova i egzotičnih plaža i slično, a ne na sadržaj duše."

"Evo ne želim ih ni ja. I? Da li me to čini lošom osobom? Toliko žena ima decu i presrećne su, toliko ih ima koje su nesrećne, toliko ih ima koje nije ni trebalo da imaju decu kako ih maltretiraju i pogrešno vaspitavaju, tako da se pitam: čemu uopste priča o ovome? Onaj ko ne želi decu ne znači da ih ne voli ili da negativno gleda na majke. To je naprosto nečiji izbor, kao i bilo koji drugi važan životni izbor. I to treba poštovati, i prihvatiti. Tu se niko ništa ne pita sem osobe koja želi ili ne želi da rađa. Kraj priče."

"Jednom mi je jedna mlađa prijateljica rekla da sam neozbiljna jer ne želim da rodim dete.
Njeni uslovi - završila fakultet i našli joj posao, mama joj do tridesete kuvala i spremala, šta god treba tu su mama i tata.

Ja - isto fakultet, radim bezveze poslove jer nemam vezu za stalan, mama i tata mi ne pomažu, muškarci krenu (kao komentatori naši) - ti nemaš stabilan posao, treba da kuvaš i spremaš ceo dan, da si na raspolaganju, i slično. Kad sam tražila pomoć, svi su se pravili gluvi. Šta da radim sa takvim? Loše vaspitavanje muškaraca.

Pitam se, pitam, da li bi moja prijateljica isto rekla da je situacija obrnuta? Ne bi. Svako gleda iz svog ugla. Svašta sam prošla, ostala normalna i svesna svega. Lako je pametovati kada ti život dodeli dobre karte. Znam da ima i onih koje se udaju i rađaju i njihova je uvek poslednja, kao što rekoh ja sam normalna i to je najveća greška. Znate, neko je vaspitan da grabi i uzima sve zdravo za gotovo, neko da ceni i trudi se. Ko ne razume, ne vredi mu ni objašnjavati."

"Ne pišem o sebi, ja nisam udata. I ne znam da li ću jer zbog onoga što vidim u svom okruženju imam maltene pa traume. Počev od moja dva brata, koja su isto tako slatkorečiva na rečima, i zaista je delovalo da će biti dobri posvećeni roditelji, a na delima ništa, pa preko prijatelja, rođaka, poznanika. Od 100 muškaraca možda svega nekoliko se zaista posvećuju detetu na pravi način, većina to tako sebično ignoriše, i sve prebacuje na ženu. Zato smatram da je i više nego licemerno to kada muškarci osuđuju žene za bilo šta vezano za decu.

Garantujem da bi 90% muškaraca odustalo od imanja dece da moraju da obave onoliko posla oko dece koliko to žene rade. Najlakše je pametovati o deci, a pritom izbegavati obaveze prema njima. Budi bar nedelju dana po ceo dan sa dvoje dece sam, bez ičije pomoći sve odradi što treba - što inače zena radi - pa se onda javi sa komentarima. Od romantike ni r neće ostati u tvom poimanju roditeljstva."

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Bonus video:

Izvor: Wanted J. S.