POKAZUJETE LI SIMPTOME PAMETI? Evo kako da to otkrijete

Kad život postane previše konfuzan, ljudi se često za pomoć obrate astrologu koji im ispriča zašto im se dešava to što im se dešava. Međutim, šta bi se desilo kad bismo umesto astrologa pitali astrofizičara? Da li bismo onda mogli da promenimo to što nam se dešava? Da, ukoliko je taj astrofizičar Nil De Gras Tajson.

Držeći predavanje dolazećim generacijama intelektualaca, Tajson je ispričao tri priče. Jedna definiše ćorsokak u kom se nalazi naš misaoni proces, druga otkriva razlog, a treća je rešenje tog problema. Evo šta je ispričao:

"Jednom prilikom, moja četiri godine mlađa sestra i ja imali smo nešto novca i pitao sam je: 'Lin, gde bi volela da ručamo danas?' Ona mi je istog trenutka odgovorila pitanjem: 'Koje su nam opcije?' Do tog momenta mi nije bilo na pameti da ona jednostavno nije spremna da ima ideju. Zašto? Zato što je ceo dotadašnji život provela život rešavajući zadatke sa ponuđenim rešenjima. Zato je tražila odgovore između kojih može da bira. Odjednom sam shvatio da nam se to nameće tokom čitavog života. U današnjem društvu mozak nam je programiran tako da postoji 'tačan odgovor', a sve ostalo je pogrešno."

Prema De Grasu, ovo se radi od najranijeg doba naših života, što je objasnio na primeru iz škole:

Recimo da ste na času engleskog jezika i imate test iz spelovanja. Treba da spelujete reč 'cat' (mačka). Jedan učenik će reći c-a-t. Bravo, to je tačan odgovor. Sledeći ispitanik će reći k-a-t (isto se čita). Ne, ne, to je pogrešno, nisi dobro naučio. Treći će da kaže x-q-w. Njegov odgovor biće rangiran kao jednako pogrešan kao prethodni. Izgradili smo sistem u kom postoji odgovor, a sve drugo nije odgovor, čak ni ako je bolje od ostalih. Tako su naši mozgovi programirani da budu nesposobni za originalnu misao."

Na kraju, Nil poentira primerom koji pokazuje kako mozak treba da radi:

"Dali ste oglas za posao i dolaze vam dva kandidata. U jednom trenutku postavljate pitanje: 'Znate li koliko je visok toranj ove zgrade u kojoj sedimo?' Prvi kandidat kaže: 'Ja sam se bavio arhitekturom i znam visine svih tornjeva u ovom gradu. Ovaj je visok 45 metara. Tačnije, 47.244 metra.' To je tačan odgovor i čovek ga je istresao iz rukava. A onda ulazi drugi kandidat. Postavljate mu isto pitanje. On kaže: 'Ne znam, ali odmah se vraćam.' Istrčava napolje, meri dužinu senke tornja, meri dužinu svoje senke, računa odnos i vraća se sa odgovorom: 'Toranj je visok oko 45 metara.' Koga ćete od njih dvojice zaposliti? Čoveka koji zna odgovor, ili čoveka koji zna da nađe odgovor? Ja zapošljavam ovog drugog. Jeste, njemu je trebalo više vremena i truda, njegov odgovor je bio neprecizan, ali on je zaključio. On zna kako da upotrebi svoj um da nešto smisli. Shvatite, kad naučite kako da razmišljate, to će vas odvesti mnogo dalje nego kada znate šta treba da mislite.'