Slavni Oskarovac Džef Bridžis svetsku slavu stekao je ulogom u filmu "Veliki Lebovski", a do dana današnjeg čak je 7 pua nagrađen Oskarom kako za glavne, tako i za sporedne uloge. Međutim, briljantna karijera lako je mogla da doživi svoj kraj kada se glumac razboleo. Najpre mu je dijagnostifikovan tumor, ali je tu bitku uspešno pobedio.
"Sad mi sve izgleda kao bizaran san. Počelo je sasvim slučajno. Vežbao sam kod kuće i osetio nešto čudno u stomaku. Ništa me nije bolelo, ali sam ipak otišao kod lekara i šokirao se kada mi je rekao da u svom telu imam tumor", ispričao je nedavno.
Međutim, taman kada se opustio, zarazio se kovidom i jedva ostao živ.
"Zarazio sam se kovidom, a organizam se nije mogao braniti jer mi je koktel lekova koje sam uzimao zbog tumora uništio imunološki sistem. Sjajno je delovao protiv opake bolesti, ali me ostavio bez snage za borbu protiv korone", ispričao je Džef.
"Sećam se kako su mi lekari govorili da se moram boriti. Valjda su videli da sam na pragu smrti jer više nisam imao snage da verujem da ću se spasiti. Bio sam na samrti, ali uz njihovu pomoć i podršku porodice vratio sam se među žive. I zato apelujem na sve: vakcinišite se, osnažite svoj organizam. Veliki deo sveta ponaša se kao da je kovid iza nas, ali ne smemo se zavaravati. Najoprezniji bi trebalo da budu ljudi sa lošim imunim sistemom. Neka ne čekaju da im kovid zakuca na vrata."
Limfom je sada u remisiji pa se mogao vratiti na set hvaljene televizijske serije "The Old Man" u kojoj glumi bivšeg agenta CIA-e, a partneri su mu Džon Litgov i Ejmi Breneman. Nastavio je i s radom u humanitarnom uruženju i No Kid Hungry, ali najsrećniji je što ponovo može da bude sa suprugom Suzan, s kojom je nedavno proslavio 45. godišnjicu braka, sa svoje tri ćerke i troje unučadi.
Njihova priča nalik je na film, a započela je sasvim slučajno. Naime, na setu filma "Ranč Deluxe" 1974. u gradiću Paradajz Veli u Montani upoznao je studentkinju arhitekture Suzan Geston iz Severne Dakote, koja je tokom leta tamo radila kao konobarica da zaradi džeparac.
"Bila je prekrasna, a ja sam mislio da mogu biti njen vitez na belom konju. Primetio sam, naime, da ima natučeni nos i modrice oko očiju, pa sam mislio da ima dečka koji je zlostavlja i želeo da je spasim od njega. Tada nisam znao da su njene povrede posledica automobilske nesreće koju je imala nekoliko dana pre nego što sam je ugledao. Skupio sam hrabrost i pozvao je da izađemo zajedno, ali odbila me, a u tom trenutku nas je fotografisao prijatelj iz filmske ekipe. Posle sam dobio tu fotografiju i otada je nosim svuda sa sobom", opisao je fatalni susret koji mu je promenio život.
Nekoliko dana kasnije ponovo su se sreli na zabavi koju je filmska ekipa priredila za završetak snimanja. Suzan je takođe došla i pristala da pleše s njim, a kad se vratio kući u Los Anđeles, nije mogao da prestane da razmišlja o njoj.
"Ostali smo u kontaktu, ali nisam mogao da je nagovorim da dođe da živi sa mnom. Nekoliko meseci kasnije sam sav očajan iznajmio jedan stari kombi i odvezao se u Paradajz Vali te je tamo na jedvite jade naovorio da ostavi sve i pođe sa mnom u Los Angeles", ispričao je jednom.
Ali, kada je nakon nešto više od godinu dana zajedničkog života Suzan odlučila da je došlo vreme da se venčaju i zasnuju porodicu, Džef se nećkao. Smatrao je da je previše mlad za taj korak i da nije spreman da postane muž, a još manje otac. Suzan ga je čak na neko vreme napustila, što joj je savetovala i Džefova majka Doroti. Ali, on se tada, shvativši da bi je mogao zauvek izgubiti, ipak prelomio i zaprosio je.
"Od početka sam znao da je ona prava, pa sam kleknuo pred nju i pitao je hoće li se udati za mene. Odmah je rekla ‘da‘. Venčali smo se pet dana kasnije, u maju 1977. I nikad nisam zašalio zbog toga. Istina, imali smo teškoća u braku, kao i svaki drugi par, ali smo ih uvek zajedno prebrodili", priznao je.
U braku su dobili tri ćerke: Isabel je rođena 1981., Džesika 1983. i Hejli 1985., a Džef Bridžis kaže da mu je iz današnje perspektive najviše žao što tokom njihovog odrastanja nije bio više s njima.
Kako mu se karijera zahuktala, ponekad je snimao i po nekoliko filmova godišnje. Osamdesetih su mu najuspešniji bili naučno-fantastični "Tron", "Nadine", "Tucker: Čovek i njegov san" te "Fantastična braća Bejker", film u kojem je glumio uz svog starijeg brata, devedesetih je briljirao u "Kralju ribara", "Građanima opasnih namera" i posebno u svom najpoznatijem filmu "Veliki Lebovski", koji je među obožavateljima stekao kultni status, najviše zbog njegove uloge Dudea, opuštenog, večno naduvanog tipa koji po kući hoda u ogrtaču, voli da se kugla i stalno pije koktele White Russian, a život mu se totalno preokrene kad ga gangsteri pobrkaju s milionerom koji se zove isto kao on, pa ga upliću u svoje planove…
Istim tempom nastavio je i sledeće dekade, u kojoj je osvojio Oskara za ulogu ostarelog kantri pevača u filmu "Ludo srce" iz 2009., a uz nekoliko kraćih prekida nastavio je da glumi i nakon što je navršio šezdeset godina.
"Ne bih to postigao bez supruge koja me sve vreme drži prizemljenim. Lakše mi je odlaziti na snimanja i uvlačiti se u kožu različitim likovima kad znam da me kod kuće čeka stvaran dom i žena koja zna ko sam", priznao je pri desetak godina Glorijinom novinaru u intervjuu na festivalu u Berlinu, na kojem je bio prikazan njegov film "Čovek zvan Hrabrost".
A ne posustaje ni danas, iako je nakon borbe protiv limfoma i preležanog kovida odlučio da malo uspori. Njegov ideal životnih zadovoljstava je već odavno sasvim drugačiji - prošetati se vrtom svoje kuće u Santa Barbari i uve;e sedeti na klupici, zapaliti svoju omiljenu cigaru i posmatratu kako sunce uranja u Pacifik. Zajedno sa Suzan, naravno.
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!