Sterilitet, odnosno neplodnost, definiše se kao posebno medicinsko stanje, iako danas nedovoljna upućenost ljudi daje za pravo da sterilitet definišu kao bolest. Neplodnost je stanje u kojem ni nakon godinu dana redovnih seksualnih odnosa sa ciljem začeća, ne dolazi do očekivane trudnoće. Ona je zastupljena svuda u svetu, ali istraživanja u Srbiji pokazuju da svaki šesti par ima problem da ostvari potomstvo. Stručnjaci ističu da su ovo izuzetno alarmantni podaci.
Poslednjih nekoliko godina sve više je uočljiv trend kasnijeg zasnivanja porodice, iako je poznato da plodnost žene opada sa godinama. Upravo je to razlog verovanja da se pojam steriliteta opravdano povezuje za neplodnost žene, ali poslednja istraživanja pokazuju da se procentualni broj između muškaraca i žena potpuno izjednačio. Ženskom sterilitetu pripada 40%, isto toliko muškom, a preostalih 20% idiopatskom sterilitetu, tačnije nepoznatom uzroku.
Samo u zemljama u razvoju, izuzev Kine, ima preko 186 miliona parova koji se suočavaju sa ovim problemom. Srbija raspolaže nezavidnom brojkom: čak 400.000 parova u našoj zemlji vodi borbu za bebu. Prosečna starosna dob takvih parova kreće se od 28. do 42. godine, a dužina trajanja borbe, koja je, prema iskustvima, iscrpljujuća, puna uspona, padova i strpljenja, traje od 6 do 10 godina. Ono što stručnjaci iz ove oblasti navode i što je od izuzetne važnosti, to je da problem nije nerešiv. Neki parovi postali su roditelji i nakon 15 i više godina lečenja.
Rođenje Luize Braun u Velikoj Britaniji, 25. jula 1978. godine, svet naziva velikom pobedom medicine. Tada su ginekolog Patrik Stepto i embriolog Ser Robert Edvards objavili njeno rođenje kao prve bebe začete van tela majke, od kada postupak vantelesne oplodnje doživljava veliku ekspanziju i uliva nadu hiljadama parova da mogu postati roditelji. Dvadeset dve godine nakon što je ostvario svoj naučni san, doktor Robert Edvards 2010. godine dobija Nobelovu nagradu za razvoj vantelesne oplodnje. Ovaj metod se danas primenjuje u svim klinikama u svetu, a rođeno je više od 6 miliona beba.
Postoji dosta poznatih ličnosti koje su vodile borbu za potomstvo i nisu se libile da o tome govore javno. Među njima je voditeljka Nataša Pavlović čija je borba za potomostvo trajala pet godina.
„Otkada je moj Oleg napunio godinu dana, želela sam da dobije brata ili sestru. Punih pet godina nisam mogla da ostanem u drugom stanju i išla sam na preglede i kontrole, ali sve je bilo u redu. Razmišljala sam o raznim metodama, ali, eto, izgleda da prevelika želja kod žene može da dovede do kontra efekta. Pričam sada veoma otvoreno, jer smatram da moje iskustvo može da bude ohrabrenje mnogim ženama koje su u sličnoj situaciju u kojoj sam ja do nedavno bila", govorila je voditeljka svojevremeno.
Poznato je da je Goca Tržan nekoliko puta otvoreno govorila o vantelesnoj oplodnji, a njena objava je raznežila parove širom sveta. O tome detaljnije možete čitati OVDE.
Da nemoguće ne postoji, dokaz je Ivana Selakov koja se deset godina borila za potomstvo.
„Odlučila sam se za vantelesnu pre svega zbog mojih godina i činjenice da nemam šta da čekam. U Srbiji ima vrsnih profesionalaca u toj oblasti, koji su egal sa onima u svetu”, rekla je jednom prilikom pevačica.
Put do majčinstva nije bio lak ni za glumicu Jelisavetu Orašanin. Sa košarkašem Milošem Teodosićem ima ćerku Petru, a otvoreno je govorila o vantelesnoj oplodnji.
„Više od svega smo želeli dete, ali zbog trombofilije, koja izaziva zgrušavanje krvi, to nije bilo izvodljivo. Srećom, medicina je napredovala, podvrgla sam se vantelesnoj oplodnji i prošla pravi mali hormonski rolerkoster, ali danas imamo Petru. Priča sa srećnim krajem, što je jedino važno. Mnoge žene suočavaju se sa istim problemom, ali je najvažnije ne gubiti nadu i biti uporan“, rekla je Jelisaveta za magazin "Hello".