Radivoje Raša Andrić je jedan od onih fenomena naše kinematografije, poput Slobodana Šijana i Dušana Kovačevića ("Ko to tamo peva", "Maratonci trče počasni krug") čije filmske replike odmah ulaze u svakodnevni govor svakoga od nas, a situacije i kadrovi postaju gradivo koje se uči napamet i ponavlja decenijama. Koliko puta ste u adekvatnoj prilici citirali Gojka Sisu, Bracu, Sumpora...?
Danas, šesnaest godina nakon poslednjeg filma koji je režirao, a to je megahit "Kad porastem biću kengur", Andrić je ponovo iza kamere. Reč je o ostvarenju "Leto kad sam naučila da letim", čiji je scenario nastao prema istoimenom romanu Jasminke Petrović i priča o devojčici koja je krenula na naizgled predosadno letovanje sa dve bake, ali je onda počeo da joj se dešava život.
„U prošla tri filma sam se bavio mladim ljudima koji odbijaju da sazreju, a sad činim kopernikanski obrt i želim da snimim film o devojčici koja baš želi da sazre što je pre moguće," objašnjava Raša Andrić. "Pauzu san napravio zato što sam prilično probirljiv po pitanju scenarija. Radije za džabe uradim skript doktoring i vratim scenario koji mi se ne dopada nego da ga uzmem samo da bih nešto radio. Radije radim kao pomoćnik u filmu koji mi se dopada nego što bih radio kao režiser filma koji mi se polu dopada. Kroz moje ruke su svih ovih godina prošle gomile scenarija, ali samo tri-četri su zaista bila po mom ukusu. Ovo je jedan od njih. Privlači me taj izazov, moram priznati. I osećam da sam spreman za njega," otkriva reditelj.