Danas više niko ne čita, svi su na Jutjubu, tvrde mahom profesori i nastavnci, optužujući mlade generacije za nezainteresovanost i površnost. Ali, zvanične brojke kažu da se knjige, zapravo, sve više prodaju, kao i da su među rafovima knjižara mladi sve brojniji.
"Naše iskustvo kaže da mladi u poslednje vreme sve više čitaju knjige na engleskom jeziku. Uglavnom traže fantastiku, epsku fantastiku i žanr YA (young adults)," kaže Ivana Misirlić, urednica u najvećoj srpskoj izdavačkoj kući "Laguna". Ovaj izdavač, koji dominira knjižarama širom zemlje, praktično izdaje jednu knjigu dnevno (365 godišnje). Među njihovim naslovima zastupljene su knjige koje pune kase knjižarima širom sveta, ali i dela kultnih imena književne umetnosti. "Zahvaljujući širokoj izdavačkoj lepezi, u mogućnosti smo da objavljujemo inostrane bestselere, kao i naslove autora koji zanimaju profilisaniju publiku. To je sjajna pozicija," kaže Ivana.
"Žene definitivno više kupuju knjige, mislim da je to zbog toga što više vremena posvećuju čitanju. Ili više vole da 'otplove' uz knjigu."
Kad je reč o velikim izdavačima, potražnja u velikoj meri određuje uređivačku politiku. Zbog toga se intenzivno prate zbivanja na tržištu. "Žene čitaju drame i ljubavne romane. Vole da čitaju i serijale, pa je tako, na primer, serijal Lusinde Rajli "Sedam sestara" veoma popularan među ženskom publikom. Muškarci radije biraju istoriju i publicistiku, dok trilere podjednako čitaju oba pola," otkriva Ivana.
Naš prosečan kupac je žena od 35 godina. Naravno, to znači da se trudimo da što pre kupimo prava i prevedemo naslove za koje znamo da će se dopasti našoj čitalačkoj publici."
Ivana takođe primećuje da je vreme karantina ozbiljno povećalo prodaju knjiga, a na konstataciju da svojim čitalačkim sklonostima, zapravo, žene upravljaju književnom scenom, ona kaže: " To bi bilo lepo. Kao žena mogu da primetim da jesmo prve na udaru svih marketinških kampanja, ali ne bih mogla baš da se opkladim da takve kampanje osmišljavaju samo i jedino žene za žene."
S druge strane, jedna od najuticajnijih izdavačkih kuća u Srbiji ima potpuno suprotan pristup pronalaženju publike. "Geopoetika" nema kampanje, bilborde, ne osvrće se na prolazne hitove na književnoj sceni, već bira knjige za koje, jednostavno, smatra da treba da žive.
"Cilj nam je da izdamo knjigu koja u izvesnom smislu pomera neke granice - jezički, kompozicijski ili tematski," kaže Jasna Novakov Sibinović, izvršna urednica "Geopoetike". "To je teško. Zato knjige koje biramo - biramo po svojim kriterijumima, a onda dolaze čitaoci koji imaju iste takve kriterijume. Nikad nismo rekli 'Ova knjiga nije dobra, ali hajde da je objavimo jer će se odlično prodavati.' Toga bismo se stideli. Ali, postoje knjige koje se prime kod čitalaca i one koje ne dopru do šire čitalačke publike. Ipak, mi nemamo jak marketing, naš koncept je da budemo nenametljivi. Pustimo informaciju da smo objavili knjigu i pustimo je da putuje svojim putem. Naravno, knjiga utemeljenog pisca uvek prolazi, kao što je slučaj sa Harukijem Murakamijem, Orhanom Pamukom, Erlandom Luom, Džulijanom Barnsom ili Polom Osterom, ali naši favoriti su utemeljeni pisci koje godinama forsiramo, ali nikad nisu dostigli nivo popularnosti ovih prvih: Kristof Rajnsmajer, Georgi Gospodinov, Don DeLilo."
U skladu sa posmatranjem tržišta sa strane knjige, a ne čitaoca, ovaj izdavač ne priznaje nikakve podele publike. "Jedina podela koju pravimo je ta da ne objavljujemo dečje knjige. Uz svu brigu za rodnu ravnopravnost, zaista ne vidim koju bi knjigu muškarac mogao da čita, a ja ne bih, i obratno. Postoje naše kolege izdavači koji objavljuju, na primer, samo žensku literaturu, ali mi rukopis ne procenjujemo po tome kog je pola autor ili potencijalni čitalac, već po tome da li je dobar ili loš. Isto je i sa razlikom u godinama. Recimo, Sali Runi je veoma mlada i danas je veliki hit. Ona je" glas milenijalaca," kako vole da je zovu, ali mi znamo dosta starijih čitalaca koji vole njene knjige."