JEDINA SRPKINJA KOJA JE ILUSTROVALA NASLOVNICU ZA VOGUE: U Srbiji su je kritikovali, njena smrt je i dan-danas MISTERIJA

Kada je bila mala, zvali su je čudom od deteta. Izrasla je u slikarku, pesnikinju i modnu ilustratorku, postala svetski poznata i cenjena, a opet, osuđena, pa onda i zaboravljena od strane sopstvenog naroda. 

Odgajana od visokoobrazovanih roditelja, može se reći da je Milena imala urođenu sklonost ka likovnoj umetnosti i poeziji. Na Mileninim najranijim dečjim ostvarenjima, koja su prethodila formalnom umetničkom obrazovanju, daju se uočiti dame obučene po poslednjoj modi u stilu Pola Poarea, vodećeg francuskog modnog dizajnera prvih decenija 20. veka.

Smelost ka modnom eksperimentisanju i afirmaciji ženstvenosti, ali i androginosti putem mode, Milena pokazuje već odmalena, oblačeći se u različite kostime, od dečaka kao devojčica, pa do gitariste, jahača, ili Španjolke kao devojka.

U javnosti, Milena nosi haljine jednostavnog kroja i uglavnom crne boje, ponekad bisernu ogrlicu, dok joj je kosa gotovo uvek uvezana u ležernu punđu.

Sve su to modni emblemi koji su krasili i Koko Šanel, Fridu Kalo, Džordžiju O’Kif, ali i mnoge žene širom sveta, emblemi koje je Milena vrlo vešto inkorporirala i u privatnu i u javnu sferu svog bitisanja, a time nužno i u svoje stvaralaštvo, u zavisnosti od sredine u kojoj se nalazila, istakao je jednom prilikom Stefan Žarić, istoričar umetnosti, u okviru predavanja o njenom životu održanog u Domu Jevrema Grujića u Beogradu.

Prvu samostalnu izložbu je imala u Beogradu, i tada je dobila sve same pohvale. Budući da posao u Srbiji nije mogla da nađe, otišla je u Italiju, a potom u Pariz. Put ju je nakraju odveo i u London i Njujork gde je i imala prvu izložbu.

Zbog rata koji se spremao nije bila u mogućnosti da se u skorijem periodu vrati u Evropu, pa je počela da traži izvor stalnih prihoda. Radila je portrete ljudi iz visokog društva i osmišljavala scenografije za pozorišne predstave, a upravo zahvaljujući tome, dobija ubrzo stalni angažman kao modna ilustratorka u "Vogu".

Posle toga, Amerika je postala njen dom, a usledile su saradnje i sa listovima Harper's Bazaar i Glamour.

Nakon toga radila je i reklamne kampanje za tekstilne i kozmetičke kompanije poput "Revlona".

Milena je, sa pravom možemo reći, bila preteča  Žana Patua, Kristobala Balensijage i mnogih drugih modnih stvaralaca, ali je uvek ostajala jedinstvena i drugačija od drugih.

Ipak, koliko je na jednoj strani bila hvaljena i obožavana, u Srbiji je bila kritikovana. Zamerano joj je što u njenim slikama nema patriotizma i da bi trebalo da živi u svojoj domovini. Mileni je bilo žao zbog ovoga, ali je nastavila da radi onako kako je mislila da je ispravno. U svim prestonicama gde je živela i radila prvo se bavila modom, a tek potom slikarstvom.

- Njeno prvo ulje na platnu inspirisano je holivudskom modom i holivudskim kostimom. To je predstava holivudske ikone Rudolfa Valentina. U većini monografija posvećenih njenom slikarstvu ova činjenica je možda svesno izostavljena da ne bi kvarila ugled onih njenih divnih slikarskih radova pred kraj života. Veoma je bitno da je Milena Pavlović Barili jedina srpska umetnica koja je, pored likovne umetnosti, svoju umetnost transponovala i u modu. Ne u odeću kao nužnost ljudske pojave ili aktuelni trend, već modu kao estetsku pojavu koja služi kao povod za stvaranje umetničkih dela - dodao je Žarić.

Mileni se prognozirala sjajna budućnost, ali... porodica je znala da je slikarka krhkog zdravlja, budući da je srčane tegobe ispoljavala od detinjstva. Međutim, niko od njenih nije ni pomišljao na to da će ih Milena zauvek, tako rano napustiti - sa svega 36 godina.

U to vreme, u martu 1945. godine, Milena i njen suprug, oficir avijacije, Robert Tomas Astor Goselin, živeli su u stanu u Njujorku. Na izletu, godinu dana ranije, Milena je pala sa konja i povredila kičmu. Zbog toga je šest meseci provela u gipsu. To je nije sprečilo da stvara. Naprotiv. Zbog stalnih poslovnih angažmana, postala je uspešna, ujedno prebrodviši finansijske probleme.

Kad se Drugi svetski rat završio, Milena je čeznula za ponovnim susretom sa roditeljima, koji su živeli u Evropi. Iz pisma koje je njen suprug uputio njenoj majci Danici Pavlović - Barili, Robert, vidno uzbuđen i iznenađen, opisao je šta se desilo te kobne noći između 5. i 6. marta...

Mladi bračni par se kasno uveče vratio sa večere, brzo otišavši na počinak. Pre toga, Milena je sobarici ostavila poruku da je probudi u 10h ujutru. Međutim, slikarka je iznenada preminula od srčanog udara 6. marta 1945. godine. U medicinskom nalazu je napisano da je višemesečni život u gipsu dodatno oslabio njeno srce, pa su lekari smatrali da bi Milena "ostala invalid i da je preživela".

Njen prijatelj i saradnik, kompozitor Đankarlo Menoti, kasnije pišući o njenoj smrti, navodi da i njen suprug Robert nije bio svestan koliko joj je srce bilo slabo.

Naime, Milena je već 1940, prve godine života u SAD, imala srčane tegobe, verovatno doživevši prvi srčani udar. Budući da je tad bila pretrpana poslom, nije obraćala preveliku pažnju na to.

Milena Pavlović Barili je kremirana i sahranjena na groblju blizu Njujorka, da bi potom Robert odneo urnu njenom ocu Brunu Bariliju, koja je 1949. položena u grobnicu na katoličkom groblju u Testaccio administrativnoj jedinici grada Rima. U nju su kasnije sahranjeni i Bruno i Danica.

Nakon njene smrti, majka Danica je kuću Pavlovića u Požarevcu poklonila državi Srbiji, a u njoj je 1962. godine otvorena Fondacija Milenin dom - Galerija Milene Pavlović Barili, koja i danas radi. U njenom inventaru se nalazi 894 umetnička rada slikarke, kao i zbirka Bijenala i savremenih autora, i porodični predmeti.

Milenine radove možete videti u galeriji u Požarevcu, ili kroz virtuelnu turu na linku OVDE. 

Pročitajte OVDE vesti koje smo izdvojili za vas