Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

KAKO JE MARINA ABRAMOVIĆ UMEŠANA U NAJVEĆI SKANDAL MODNOG BRENDA? Ona poriče, a njeni počeci ukazuju da je istina

Autor Anja Nešić

Skandal Balenciaga modnog brenda ne jenjava, a sada je u sve to umešana i naša najpoznatija umetnica - Marina Abramović.

 Skandal Balenciaga modnog brenda ne jenjava, a sada je u sve to umešana i naša najpoznatija umetnica - Marina Abramović. Izvor: WOLFGANG KUMM / AFP / Profimedia

Skandal koji je izazvala modna kuća Balenciaga nakon što su objavili kampanju u kojoj glavne uloge imaju deca koja drže plišane mede obučene u sado-mazo kostime, podigao je javnost na noge.

Nakon javnog izvinjena brenda na mrežama, usledilo i optuživanje fotografa koji je realizovao snimanje, koji se takođe oglasio i objasnio da on nikako ne može da bude meta ovog linča. Čelnici brenda izvinili su se i povukli sporne fotografije, ali javnost ni nakon toga ne prestaje da kopa po pozadini ovakvog ispada. 

Kao da sve to nije bilo dovoljno već je na fotografijama istaknuto ime kontroverznog belgijskog slikara Mikalea Boremansa, među čijim delima su i slike kastrirane dece.

Nažalost, u jeku ovog skandala pojavila se i teorija da je Balenciaga inspiraciju pronašla u radu Marine Abramović. I dok Marina navodi da ona nije "satanista već umetnik", prisetimo se njenog netipičnog detinjstva.

Prema pričama, njeni roditelji je nikada nisu poljubili niti pohvalili. Majka ju je često tukla, čupala za kosu, govorila joj je da je beskorisna, a jednom je nazvala i prostitutkom nakon što ju je prvi put poljubio dečak sa četrnaest godina.

Kao tinejdžerka, mislila je da je nije nimalo lepa. Imala je, kako se seća: “velik nos, mnoštvo bubuljica, užasnu frizuru, ortopedske cipele i naočare s debelim staklima”.

Nekad neugledna devojčica, danas je najveća umetnica na svetu, muza modnog kreatora Rikarda Tišija i veoma interesantna žena koja i u osmoj deceniji života ne prestaje da šokira celi svet.

U svojim memoarima obelodanila je da je tri puta imala pobačaj, jer nikad nije želela decu. Kako je priznala u jednom od retkih intervjua od tada, u Gardijanu, razočarala se reakcijama i napadima: “Svidelo mi se kako je jedan od forumaša napisao da niko ne pita Džordža Klunija zašto nema decu. Ostalo je bilo vrlo licemerno”.

Povezane vesti

U memoarima je napisala i kako je u njenom detinjstvu bilo i mnogo krvi. Kada je izgubila svoj prvi mlečni zub, krvarenje se nije zaustavljalo tri meseca, a kada je dobila prvu menstruaciju, trajala je deset dana.

Autobiografija Marine Abramović beskompromisna ispovest, kao i svi njeni performansi, u kojoj su život i umetnost u nerazdvojivoj vezi.

 Marina Abramović. Izvor: Anthony Behar / ddp USA / Profimedia

Majka Danica i otac Vojo bili su partizani, tamo su se i upoznali: “Bila je to divna priča. Ona je bila lepa, on zgodan, jedno su drugome spasili život. Majka je bila odgovorna za prevoz ranjenih partizana”.

Otac je dolazio iz siromašne porodice, majka iz imućne: “Sećam se kako je moja baka pričala da je majka kada je otišla u partizane iza sebe ostavila šezdeset pari cipela. Komunizam je za nju bio apstraktna ideja, nešto što je naučila u školi čitajući Marksa i Engelsa. Postati partizanka bio je idealistički izbor, čak i pomodni”.

Za umetnost se odlučila vrlo mlada. Prijatelj njenog oca posetio ih je i pokazao joj jedan umetnički proces, nabacio je niz boja na sliku, spalio tu sliku, rekao joj kako je reč o zalasku Sunca. Marina Abramović je verovala da je to fantastičan prizor. Odlučila je nakon toga da studira umetnost, ali njene ideje su bile radikalnije.

 Marina Abramović. Izvor: Jorge Peteiro / Zuma Press / Profimedia

Prema Marini Abramović, ženi i umetnici, ljudi nikada nisu bili ravnodušni, ili je vole ili ne.

Kako je rekla u Gardijanu, “Mnoštvo mojih neprijatelja su postali moji prijatelji, i obrnuto. Ljudi imaju određenu percepciju o vama, koja se, naravno, menja, kada vas upoznaju. Susrela sam se s toliko ljubomore tokom života, i još uvek nisam imuna na to”.

Jedini brak

Šezdesetih godina bila je jedina žena u grupi od šestorice studenata umetnika. Za jednog od njih, Nešu, udala se u svojim ranim dvadesetim godinama. Bili su u braku pet godina, ali nikad nisu živeli zajedno. Neša, kaže, danas, ne bi pričao s njom:

“Da se vratim u Beograd, ne bi želeli da me vide umetnici. Podsećam ih na njihov neuspeh. Toliko imam ljubavi za njih, a oni za mene nimalo”. Ona se, kaže, nikada nije promenila:

“Svoj rad mogu opisati i čistaču i predsedniku. Komunista sam ako se gleda u tom kontekstu”.

Ali, u knjizi je i opisala Nešu na sledeći način: “Postojala je privlačnost među nama, ali nije bio dobar u krevetu, sve dok slučajno nisam zatrudnela s njim. Tada je postao potentan”.

Neša kojeg opisuje u knjizi beogradski je umetnik Neša Paripović koji je bio u braku s umetnicom u razdoblju između 1971. i 1976. godine.

Performans

Prvi radikalniji performans izvela je u Edinburgu, “Ritam 10”, raširila je prste ruke i igrala se nožem, svaki put kada bi se ranila, popila je žestoko piće (inače nikad ne pije), uzela ponovo nož, i nastavila.

Uz ovaj performans, treba se doduše setiti, Dore Mar, umetnice koja je isto to izvela pred Pikasom, na početku 20. veka, nakon čega se umetnik zaljubljuje u nju. Ali, Marina Abramović nikada nije pristajala na ulogu muze.

U doba kada je izvela navedeni performans, živela je vrlo konzervativnim životom, u Beogradu, u stanu sa svojom majkom, kući je morala biti do deset uveče.

I nakon “Ritma 5”, važila su ista pravila za dolaske kasno uveče. Kada se ujutru probudila i nakon što ju je baka ugledala, ispustila je doručak na pod: “Mislila je da vidi vraga, izgledala sam vrlo loše. Taj dvostruki život bio je skroz lud”.

Mediji su pisali nakon tog performansa da je Marina zrela za ludnicu. Da li je to pogodilo?

“Ne. Verovala sam onim ljudima koji su bili oko mene”.

Kada je bila 14-godišnjakinja, namerno je odlučila da prereže venu, ali baka ju je u tome sprečila. Kada je njena majka otkrila šta joj sve ćerka radi zarad umetnosti, bacila joj je staklenu pepeljaru u glavu, rekla je da joj je “dala život” i da će joj ga sada “oduzeti”.

Često se, uostalom, citira njena izjava: “Volela bih da umrem bez straha i ljutnje. Učiniću sve što je u mojoj moći da to i postignem”.

Uznemirujuća kampanja Balensijage, koja se kritikuje zbog promovisanje dečje pornografije, podsetila je i na Marinino delo. Naime, Marina je u prošlosti bila optuživana da promoviše satanizam i pedofiliju. Povod je njen rad iz 2007. godine "Vladkka", u kojem umetnica "polemiše" sa religioznom ikonografijom i gde je prikazana poput mnogih renesansnih slika Madone sa Isusom, dok kažiprstom pokazuje na ženske genitalije bebe.

Drugi ljubavni partner

Krajem sedamdesetih upoznaje Ulaja, nemačkog umetnika koji trenutačno živi u Ljubljani, koji se leči od raka, o čemu snima dokumentarac. Njihova ljubav je trajala dvanaest godina, kao i zajednički rad, od kojih je najpoznatiji hod po Kineskom zidu.

Ni ovaj umetnik se, piše Marina Abramović u memoarima, nije mogao nositi s njom.

U performansu iz 1981. godine trebali su da sede osam sati dnevno u potpunoj tišini, a da se ne pomeraju, danima za redom: “Ja sam uspela, on nije. To nije dobro za brak”, kaže umetnica koja je kasnije, 2000-ih, u znamenitoj umetničkoj galeriji Šon Keli u Njujorku izvela performans “Soba s pogledom” u sklopu kog je danima bila pred publikom, dvadeset i četiri sata dnevno, nije uopšte jela, a performans je prikazan i u seriji “Seks i grad”što je jedan od početaka njene povezanosti s pop-kulturom.

Za Ulaja kaže: “Razišli smo se pre trideset godina. Zanimljivo je videti šta je ko postigao tokom tih godina”.

Težak put u novi život

Ona je nakon razvoda kupila stan u Amsterdamu, u delu koji je tada bio kvart zavisnika, kasnije postaje jednim od skupljih delova ovog grada. Stan je platila samo 25 hiljada funti, a kasnije ga prodala za četiri miliona.

“Moja ideja je bila da zarađujem barem kao vodoinstalater. Finansijski uspeh došao je kod mene kasno, poslednjih petnaestak godina. Ali, barem je došao. Džon Kejdž nije mogao da plati struju ni u šezdesetim godinama.”

Nova prekretnica u njenoj karijeri je nastup na Venecijanskom bijenalu 1997. godine, kada dobija i Zlatnog lava, za “Balkanski barok”, simbol rata u bivšoj Jugoslaviji. U performansu je sedela šest sati dnevno u prostoru Bijenala i čistila krvave kravlje kosti.

Venecija je bila važna i za njen privatni život, tamo je upoznala i italijanskog vajara Paola Kanevarija, međutim, i ta je veza, nakon dvanaest godina završila rastankom.

“Nikada dvoje umetnika ne bi trebalo da stupe u brak”, rekla je Marina Abramović. U tom periodu njih dvoje odlaze u Njujork, i ona počinje da se druži sa pop-zvezdama, sarađuje s Lejdi Gagom, Džej Zijem i drugim, a komšinica joj je bila Peti Smit.

Njujork joj je doneo svetsku slavu

Najpoznatija njena izložba do sada bila je ona u njujorškoj MoMA-i, “Umetnik je prisutan” kada je mesecima sedela u prostoru, posetioci su mogli da sede ispred nje, mnogi su plakali kada ih je gledala direktno u oči:

“Dala sam im oruđe da se suoče sami sa sobom, u sebi su pronašli i osećaj usamljenosti i sve ostalo. To je vrlo jednostavno, ali trebalo mi je 45 godina da osmislim ovaj koncept”.

Trenutak kada je njen bivši, Ulaj, seo pred nju u Njujorku, pogledalo je na desetine miliona ljudi na Jutjubu:

Marina Abramović
Izvor: Youtube

“U tom trenutku je sve prošlo pred mojim očima, i dobro i loše, u trideset sekundi”.Voli li ga još?

“Ne, nešto je umrlo u meni u osećaju prema njemu, bilo je previše boli.”

U životu je kaže, imala jednu važnu umetničku ideju: “Raditi s telom”.

Kada je bila mlada, nije se usudila da izađe pred ljude i govori bilo šta, bila je stidljiva. Sada, kaže, može da izađe pred 30 hiljada ljudi bez unapred pripremljenog teksta.

“Šta se dogodilo? Umetnost se dogodila”, rekla je.

 Marina Abramovič i Ulaj. Izvor: Youtube

Od obostranih prevara i nasilja do odnosa u troje

Jedan isečak iz memoara Marine Abramović nekoliko dana pre izlaska celog dela objavljen je u britanskom Gardijanu. U objavljenom poglavlju umetnica se vraća u vreme kada su ona i Ulaj bili u Australiji i dobili ideju da izvedu performans radnog naslova “The Lovers”.

Marina Abramović
Izvor: Youtube

Plan je bio da par stoji na suprotnim stranama Kineskog zida i hoda dok se (nakon što svako pređe po 2.500 kilometara) ne sretnu, a potom se na sredini građevine venčaju.

Nakon osam godina, uspeli su da dobiju dozvolu od kineskih vlasti da uz čuvare i prevodioce izvedu nešto takvo, ali, piše Abramović, “originalan plan koji je uključivao venčanje se sve manje i manje spominjao”.

Dok je Ulaj prelazio preko pustinjskog dela Zida, koji je puno pristupačniji, Abramovićeva se penjala po planinama.

“Sastanak nije bio onakav kakvim smo ga zamislili. Umesto da vidim Ulaja kako hoda prema meni iz suprotnog smera, zatekla sam ga kako me čeka na tački između dva hrama. Tamo je bio tri dana. A zašto je stao? Mesto mu se činilo kao savršeno za dobru fotografiju. Ja nisam marila za kvalitet fotografije. Prekršio je naš koncept iz estetskih razloga.”

U to vreme je žena prevodilac koja je putovala s Ulajem s njim već zatrudnela, a nekoliko meseci kasnije su se i venčali.

Ali, početak njihovog kraja bio kada su izvodili “Nightsea Crossing”, u kojem su u danima po osam sati dnevno sedeli u stolcu jedno nasuprot drugom i gledali se u oči.

Ulaj zbog bola u abdomenu nije uspeo da izdrži do kraja, a Abramovićeva je izvela performans onako kako su ga zamislili. Osećao se poniženo. Nekoliko meseci nakon performansa Ulaju su dijagnostikovani problemi s diskom:

“Njegova leđa su bila u delikatnom stanju i zbog toga više uopšte nismo imali seksualni život. Godinu dana sam mu bila medicinska sestra, a sve što sam učinila nikada nije bilo dovoljno dobro za njega. Bila sam povređena i ljuta."

Status quo u njihovoj vezi trajao je još dve godine. Par je u to vreme od prijatelja i javnosti skrivao činjenicu da im je veza u raspadu. Uskoro je Abramovićeva priznala Ulaju da ga vara s jednim francuskim piscem, na što joj je on takođe otkrio identitet svoje ljubavnice.

Nakon priznanja pitala ga je da li želi s njom i sa svojom ljubavnicom da ima se*s u troje, na što je on pristao. Tu je situaciju opisala kao prilično bolnu:

“Bilo je poput jednog od mojih performansa, samo što je to bio stvarni život. Nisam htela da to bude stvarno. Nisam osećala ništa. Kaže se da ljudi koje, na primer, udari autobus i zbog toga izgube nogu ne osećaju bol jer njihovi živci jednostavno ne mogu preneti toliku bol mozgu. Namerno sam se odlučila na taj potez, da ga oteram od sebe. Ali cena je bila vrlo visoka.”

Frustracije zbog toga što su mediji Marinu prikazivali većom umetnicom nego Ulaja, nošenje s bolestima, obostrane prevare, pa čak i nasilje doveli su do kraja ljubav.

Na kraju je, kaže Marina, najtužnije od svega bilo što im je veza propala zbog njihovog svakodnevnog života.

”Za mene, privatni je život takođe bio deo posla. Naša saradnja se uvek vrtela oko žrtvovanja svega za neku veću ideju. Ali, na kraju, spotakli smo se o nešto što je naspram naših ideja bilo jako maleno.”

Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!

Ovo ne smete propustiti

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije