Ulazite u Netfliks - ili EplTV, Dizni+, MojOff, Amazon Prajm - bilo koje onlajn mesto na kom gledate filmove. Skrolujete nepreglednu ponudu i, naravno, konstatujete da ste već pogledali sve što vas je zanimalo. Kao da je "nemam šta da gledam" novo "nemam šta da obučem". I skrolovanje se oteže unedogled dok ne pronađemo neki naslov za koji mislimo da će biti koliko-toliko prihvatljiv kompromis. Naravno, ne bude.
Zapravo, bilo je pitanje trenutka kad će mašina početi da bira umesto nas.
I, evo ga. Netfliks je predstavio svoju novu opciju za najstrastvenije korisnike. Zove se, prosto, šafl (shuffle) i na osnovu naših ranijih pretraga algoritmom određuje šta bi moglo da nam se dopadne od onoga što nismo pogledali. I eto filma. (Oni stariji se sećaju da se to nekad na televiziji zvalo urednik filmskog programa i bilo je u čovek.)
S jedne strane neprekidno se priča o tome kako je hiperprodukcija filmova negativno uticala na kinematografiju, a s druge, u praksi, ispostavlja se ipak da niko ne može da snimi onoliko koliko mi možemo da pogledamo. Čak ni serije, koje su, prosto zbog količine i trajanja, preuzele primat u odnosu na filmove, ne mogu da zadovolje naše ogromne apetite za zabavu.
Ali, šta se to promenilo u odnosu na vreme kad smo živeli u izobilju novih filmova, a da ih je zapravo bilo i do trideset puta manje nego sada?
Pa, jasno, način na koji gledamo. Ako bismo do kraja pojednostavili stvari, ranije smo gledali film da bi nam promenio život, a sad ga gledamo da nam promeni, pa, tih sat i po dok ga gledamo (osim ako pričamo o Larsu Fon Triru, čija ostvarenja traju po 3-6 sati).
Da li je to promena nabolje ili nagore? S jedne strane, istina je da je film "pojeftinio" kao iskustvo u odnosu na književnost ili muziku, ali, s druge, brojka kinematografskih remek dela se ne smanjuje. Naprotiv - raste. Samo je oko njih manji hajp.
Uz to, ni u jednom momentu postojanja čovečanstva nije se desilo da više kreativnih ljudi ima dobar, prilično siguran izvor prihoda (ne samo glumci i reditelji - tu su i dizajneri svetla, montažeri, kostimografi, koreografi, scenografi, stručnjaci za kompjutersku animaciju...). Ukoliko bismo pogledali daleko prema horizontu, savremene tehnologije u svojoj osnovi i imaju taj cilj - da prestanemo da radimo ono što moramo i počnemo da radimo ono što želimo. Prema tome, zašto ne bismo snimali filmove? Ili ih barem gledali?
Šta da gledam večeras? Evo, Netflikse, izaberi mi ti. Budi urednik filmskog programa, to mi ionako budi nostalgična sećanja na televiziju.
Osvetnički povratak Adrijane Lime: U javnosti je razapinjali, a posle 6 godina svima očitala lekciju
Poznati koji su odrasli u siromaštvu, a sada žive u luksuzu: Neki su napustili školu i spavali na stanicama
Prijavite se za „Lepa&Srećna“ konferenciju „Zdravlje žena Srbije“! Saznajte sve o prevenciji i lečenju raka dojke
3 evropska grada za jesenje putovanje: Od bivše prestonice masovnog turizma do najveće pretnje Kopenhagenu
AKO JE VAMA NEŠTO VAŽNO, VAŽNO JE I NAMA: SLAVIMO 20 GODINA!