KO SE U ŠVEDSKOJ NE ODAZOVE NA SKRINIG ZA RAK DOJKE GUBI ZDRAVSTVENO OSIGURANJE: U Srbiji je ova bolest još uvek stigma

Zato je važno da se sve žene u Srbiji redovno kontrolišu. Imamo najbolje stručnjake, aparate za dijagnostiku i savremene terapije - ostaje da se promeni svest o značaju preventivnih pregleda i odbaci stigma koja prati ovu bolest.

Dr Dušan Ristić, načelnik stacionara Klinike za medikalnu onkologiju, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije istakao je da se naš stil života menja, i da je to ono što mi ne primećujemo.

- Ako među naših bakama niko nije koristio hormonsku terapiju, pa je među majkama bilo onih koji jesu, onda se ta hormonska terapija kao faktor rizika mora uzeti u obzir. Kada se hormonska terapija neselektivno koristi nije dobro jer svaka hormonska stimulacija dramatično podiže rizik od karcinoma dojke. Naše žene su spremne da prihvate taj rizik. Sreća u nesreći je što veliki broj mlađih pacijentkinja ima iza sebe neko potomstvo, ali mi te gentske greške prenosimo potomstvu. Stil života se izmenio i mamgorafija i preventivni pregledi će svakako da smanje broj umrlih - rekao je dr Ristić.

Prema njegovim rečima naša loša statistka je takva kakva jeste najviše zbog naših loših navika.

- U Skandinaviji živi oko 4.000 žena sa ovih prostora. Ali njihov sistem je takav da ako ne idete na preventivne pregled ne možete da imate zdravstveno osiguranje, i onda svi da idu na preventivne preglede.Imamo 50 pacijntkinja godišnje kojima je dijgnoza uspostavljena na ortopedskim klinikama, jer su imale patološki prelom i ispostavi se da je to karcinom za koji pacijentkinja nije znala. Karcinomi dojke su neka vrsta stigme i stanje svesti. Mora da se menaj pristup svemu tome, da javnost mora da postane svesna da jedna od osam žena ima karcinom dojke, i kada se o tome priča to postane normalnije.

Doktor ističe da je optimalna stvar, da kada znamo da neko ima tumor - da terapija počne za šest do osam nedelja.

- Zato je patolog sve značajniji - naglašava dr Ristić i dodaje da se karcinom dojke javlja i u tinejdžerskom dobu.

Mamografija je zlatni standard, ali nije svemoguća

Prof. dr Dragana Đilas, spec. radiologije iz Poliklinike „Consilium", predsednica Senološkog udruženja Srbije ističe da mamografija jeste zlatni standard u dijagnostici karcinoma dojke jer je dokazano da će se karcinom rano otkriti i da je tada mogućnost lečenja velika.

- U praksi, međutim, mamografija nije svemoguća. Ona je izuzetno senzitivna i može da otkrije male karcinome dojke, ali su i dojke različite. Kod nekih žena ne može da se vidi karcinom zbog same strukture dojke, količine masnog tkiva. Za mlađe od 40 godina mi nemamo metodu da otkrivamo karcinom dojke.

Ona kaže da su naši lekari spremni za nove aparate, ali nisu svi spremni da idu na svetske kongrese.

- Baveći se ovim poslom 25 godina moram reći da se desio jedan izuzetan napredak. Sada svi znaju da moraju ići na ultrazvuk i mamografiju dojke. Na osnovu tih pregleda se gleda da li ta osoba ide na terapiju ili na operaciju. Kada se ide po manim centrima lekar radiolog će poslati pacijenta kod hiruriga, gubi se vreme u tom sistemu jer taj pacijent nije za hirurga. Trebalo bi pacijetna pripremiti, ne treba ga uplašiti. Karcinom dojke najčešće nije galoprajuća bolest. Imamo situaciju da na preglede dolaze zdrve žene, a nikada ne dobiju bolest, a ne dolaze one koje ga dobiju. To je sada pitanje kako odabrati žene koje su za skrining.

Mamografski snimak čitaju dva radiologa

Dr Radoljupka Radosavljević, spec. ginekologije i akušerstva, koordinatorka za rano otkrivanje raka dojke, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanovic Batut" kaže da organizovani skrining dojke predstavlja masovne preglede žena od 50 do 69 godine života koji taje od 2012. godine sledeći preporuke SZO.

- U početku je skrining sprovođen u 16 opština, sada u 40, a do kraja ove godine planiramo da uvedemo još nekoliko ustanova koje ispunjavaju uslove, imaju kadrove i odgovarajuću opremu za skrinig dojke. Radom mobilnih mamografa na teritoriji uže Srbije mi pokušavamo da pokrijemo područja koja nemaju organizovani skrining jer u njihovim zdravstvenim ustanovama ne postoje uslovi za to. Postoje dva mobilna mamografa - jedan u Beogradu i drugi u Nišu, i mi gledamo da pokrijemo i te opštine. Od početka godine smo imali mobilni mamograf u Kraljevu jer su oni imali problem sa kadrovima. U Sjenici je pregledano oko 1.000 žena, imali smo odličan uspeh. Bili smo u Aranđelovcu, a od marta do kraja juna u Beogradu je pregledano više do 6.000 žana.

Ona je objasnila da mamografski snimak čitaju dva radiologa, i ako se njihova mišljenja poklope pacijentu se saopštava rezultat.
- Ukoliko se ne slažu mišljenja - žena se upućuje na dodatnu dijagnostiku. Ceo proces organizovanog srkininga je vrlo ozbiljan. Svaka žena posle 20 godine treba da krene sa redovnim pregledima ultrazvukom. Posebno žene koje imaju guste dojke. Kod njih je rizik veći.

U Švedskoj je odziv na skrinig 95%

Aleksandar Tripković, menadžer za odnose s državnim institucijama i pristup tržištu kompanije „AstraZeneca" kaže da Švedska ima najbolje rezultate skrininga dojke jer je njihov progrema krenuo pre 40 godina.

- Sedamdesetih godina su napravili progrem koji je obhvatio desetine hiljada žena koje su podelili u dve grupe. Jedna grupa je bila obuhvaćena skriningom a druga nije. Nakon osam godina su uporedili rezultete i videli da je u grupi koja je pozivana na maografiju smrtnost je bila mnogo manja. Kod njih je danas odziv na skrining oko 95 odsto. Retko ko ima takav odnos prema skriningu i to povećava šanse za bolje lečenje i bolji ishod. Devet od 10 žena je nakon 10 godina i dalje živo jer je bolest otkrivena u ranoj fazi. Njima je nakon 40 godina toliko podignuta svest da kada dobiju poziv odlaze na pregled. Kod nas je stopa smrtnosti 25 pacijentkinja na 100.000 stanovnika, a u Švedskoj je oko 16.