MARINA NAM JE OTKRILA KAKO SE OSVETILA DEČKU ZA PREVARU: Isprobala TikToku foru i bivši može samo da je kune (i plače)

Nekako smo, gotovo prećutno, svi u W! redakciji odlučili da je februar mesec ljubavi, nevezano da li slavimo Dan zaljubljenih ili ne. A gde su ljubavi, tu su i raskidi, ali i osvete bivšima, naročito kada se za to izabere način koji će druga strana pamtiti do kraja života. 

Trebalo je da se venčaju ranije, ali je ona malo nakon prosidbe saznala da je u drugom stanju. Nažalost, izgubila je bebu, te su venčanje pomerili za proleće, kada se dovoljno oporavi. Nije ni sanjala da za to vreme njen "dragi" slobodno vreme troši na drugi način, te da to traje još i pre nego što ju je pitao da se uda za njega. A ovo je njena priča. 

"U očima većine moje porodice, ja sam bila usedelica. Već su svi digli ruke da ću se ikada udati. Jer ono, imam 38 godina, i nakon raskida baš loše veze jednostavno nisam imala želje ni volje da krenem sa nekim sve ispočetka. 

A onda se pojavio Ognjen. Upoznali smo se slučajno. Preko firme sa kojom je naša sarađivala. Da ne ulazim u detalje, ali veoma brzo smo kliknuli. Prosto, dolazio je često, imali smo i neke poslovne ručkove, pa onda su se tako otvorile i neke teme nevezano za posao, i pre nego što sam i znala šta se događa, mi smo ušli u vezu i stvari su se brzo odvijale. 

Jednostavno, znate onaj osećaj kada mislite da ste pronašli srodnu dušu? E bukvalno sam to osećala. Ja sam stvarno mislila da sam našla čoveka sa kojim ću ostariti. Sve smo radili zajedno. Planirali, putovali, izlazili. Prvi put sam poželela da se udam, i da tom čoveku rodim decu. Nismo pazili, jer, oboje smo isto godište, i želeli smo decu.

Onda možete misliti moju sreću kada me je u julu 2023. zaprosio. A ja već u septembru saznajem da sam trudna. Nažalost, iako smo se radovali bebi, i već krenuli i sa pripremom za dolazak deteta, početkom novembra sam izgubila dete. Moj svet se srušio. Ne znam koliko sam plakala. Zaista ne znam. Na kraju više nisam mogla ni da plačem. Odlučili smo da venčanje pomerimo za kraj proleća, a Ogi je uz mene bio sve vreme. Tešio me je, pazio, ugađao... nije mu smetala moja depresija, suze... ništa. Tj. tako sam mislila. 

A onda, početkom januara, malo nakon Božića, saznajem istinu o svemu. Sve se odvilo brzo. Praznike smo proveli zajedno, a onda mi umire tetka i ja odlazim kod mojih da im pomognem oko sahrane i svega. Jako smo vezani i to je nekako bilo i logično da uradim. Plus, moja mama je bila jako loše i znala sam da je bolje da sam pored nje. Otišla sam u ponedeljak, a sahrana je bila u sredu. Bio je plan da se vratim u petak, subotu. Međutim, ja sam ipak otišla kući nakon sahrane. Jednostavno, bilo mi je previše, tuga, plus moja depra... moje psihičko stanje je bilo užasno. Trebalo mi je da dođem svojoj kući. A znate šta je najgore od svega? 

Ognjen je došao na sahranu, da "ispoštuje" moje, i vratio se za Beograd, jer je imao još posla oko firme. Čak je hteo da ipak noći, ali mu nisam dala. A kada je otišao, ja sam počela da paničim. Bukvalno, samo par sati kasnije, ja sam imala takav napad panike kao da sam znala da moram da se vratim. 

Sve mi se skupilo - i gubitak bebe, i smrt tetke, i Ognjen mi je falio. Ništa mu ni javila da dolazim, jer mi je u celom onom haosu, samo bilo bitno da dođem kući. A kad sam došla, imala sam šta i da vidim. 

Ušla sam u stan, i čula komešanje u sobi i ženski glas. Iskreno, niko nije morao išta da mi kaže. Videla sam ih, polugole. 

A ja, kao najveća glupača stojim na vratima i gledam ih kao tele. Kao da je u meni nešto puklo. Počela sam da udaram njega, nju, da govorim da izađu. Vrištala sam. Ne sećam se svega... znam samo da su me ruke bolele od udaraca. 

Izbacila sam i njega i devojku koju sam prepoznala, jer radi za njega. Nije mu sekretarica ili slično, ako ste na to pomislili. Ali jeste bila tu zaposlena. Lepuškasta, zgodna. 

Najgore od svega je što moj ženski mozak instant kreće da se poredi sa njom, eto ona je takva i takva, lepa, zgodna, a ti?

Ognjena i dotičnu sam izbacila iz stana. Ali sam znala da ja ovde ne mogu da ostanem. 

Srećom pa je u pitanju iznajmljen stan, inače ne znam šta bih radila da je to moja kuća. To veče sam provela vrištući u jastuk i tako što sam zvala sve moje drugarice i jadala se.

Zvala sam i mamu, u trenutku potpuno smetnuvši sa uma da je malo pre toga sahranila sestru. Ali ja nisam znala šta da radim sa tolikom boli. Mene je sve jelo iznutra.

Dve drugarice su i došle ubrzo. I veče se pretvorilo u celonoćno tešenje i jadikovanje. Mislila sam da neću moći da spavam, no ipak sam zaspala pred zoru. Da skratim priču, narednih par dana je bio pakao. Ognjen je, naravno, pokušao da me dobije, a njegova prva reakcija je, to sam zaboravila da kažem, bukvalno bila, pa trebalo je da se vratiš u petak. 

Ne, Ognjene, trebalo je da ti ne j**eš drugu k***u dok sam ja sa porodicom. E, a onda kreće tek pakao. Od izvinjenja prvog dana, došli smo do moje krivice, slušajte sad, jer nisam spavala sa njim 2 meseca skoro. To što sam izgubila bebu, to što sam bila loše, a zna da sam i koliko bila loše, to nema veze, ali znate, bitno je što mu nisam dala. 

E tad mi je prekipelo. Tad sam rekla sebi, ideš odavde, uzimaš stvari i odlaziš, negde. Naravno, nije ovo Amerika da imam pare za stan, ali sam se zaista za dan gotovo organizovala da spakujem svoje stvari i da ih teraju za Šabac, kod mojih, dok se ja ne snađem. Bukvalno sam trpala sve u najobičnije džakove.

Zvali su me i Ognjenovi, još ispade da sam ja nerazumna, jer znate, on je muško, pa to je normalno. Ja u šoku. Kao što rekoh, meni je već prekipelo. Nismo mi dugo tu živeli zajedno, pa nisam ni preselila sve svoje stvari, jer kada sam se doselila kod njega, stan je već bio krcat jer on tu živi godinama, a kako je jednosoban, nije ni bilo previše mesta. 

Naročito što je čovek i gotovo kolekcionar patika, a odeće i odela imao je na izvoz, što iskreno ima i logike jer radi takav posao, te mora da je sređen, a i voli. I baš tu, u tom besu, dok se pakovah, on mi opet piše da ga pustim da uđe da uzme stvari "dok se ne odljutim". Ja sam inače zvala u međuvremenu i neke njegove "prijatelje" i saznala da ta veza sa tom malom traje, i to mesecima, i u trenutku kada je njemu bitno da dođe po pinkle, iako kod tate i mame ima još jedan ormar pun garderobe, prekipelo mi je. Samo sam želela OSVETU, ne samo zbog njega, već zbog svih bivših koji su me povredili. Iskreno, Ognjen je platio za sve. 

I tako sam se odlučila za 'ultitmate revenge'. Odavno sam ja videla na TikToku onu foru sa šljokicama po stanu.

I bili su mi smešni ti snimci. Iskreno, genijalno mi je da tipu pospete omiljene stvari gliterom, jer znate i sami - to ostaje zauvek. Možete da usisavate, da perete, ribate, šljokice će uvek isplivati. Devojke, sve sve, ali to je najbolja osveta. Taman misli da vas se rešio, i zaboravio, a ono, šljokice ga podsete.

E pa, ja sam odlučila da to uradim. Spustila sam se do "Kineza" i srećom, kako su praznici još uvek bili u jeku, na rafovima je bilo šljokica kakvih hoćeš. Dala sam paretine na šljokice, i znala sam da to moram da uradim. 

Ljudi... ja sam njemu sve posula gliterom. Patike, odela, police, šerpe, ma i wc šolju. Stik, četkicu za zube, veš, čarape, tepih. 

Pročitajte još: PITALA SAM VEŠTAČKU INTELIGENCIJU KAKVE DEVOJKE MUŠKARCI VOLE: Nisam bila spremna na odgovor, ovo svaka treba da pročita

Sipala sam i smejala se i plakala. Iskreno. I prskala lakom za kosu. Jer sam i to videla na TikToku. 

Skoro 10 onih velikih kutija šljokica sam istrošila i to u svim bojama. Sipala sam i na televizor, šporet. Sve, ali sve, sve. sve!

A onda sam, kao gospođetina, izašla na vrata. Poslala sam poruku da je ključ ispod otirača i da idem i da mi se ne javlja. Kunem vam se, platila bih da sam mogla da mu vidim reakciju. Mada, sudeći po porukama, nije mu se dopalo. Pretio mi je, nazivao me svakavim imenima, a smirio se tek kada sam rekla da ću zvati policiju. 

Zvali su me i njegovi roditelji i nazivali "razmaženim derištem", i da sam mu nanela štetu, da će me tužiti. Jesam, i briga me. I on je meni naneo štetu. I ne kajem se. Samo se kajem što nisam imala više para da kupim još šljokica. 

Nakon svega, nisam dobro još uvek, jer sve se desilo skoro. Ali idem dalje, korak po korak. Samo znam da više nijednom frajeru neću ostati dužna. Da li ću ponovo uspeti da verujem nekome, ne znam. Ali sam krenula na terapiju i iskreno, najbolje potrošene pare, pored šljokica. 

Svog bivšeg videla nisam, jer od kako se sve desilo radim od kuće. Ako ništa, ma koliko da me boli, bar se nisam udala za dupljaka. A svaki sledeći koji bude neiskren, samo će dobiti i goru "dozu" šljokica", završila nam je Marina svoju ispovest i mi ne možemo da se ne složimo da je gliter osveta nad osvetama. A šta vi kažete, da li biste ikada na taj način kaznili dečka zbog prevare?

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Bonus video:

Izvor: Wanted J. S.