Pre nekoliko meseci, shvatila sam da sam potpuno napustila svoju rutinu vežbanja, da se redovno okrećem hrani i alkoholu radi utehe i da ne nalazim vremena za ono što mi je najvažnije. Znala sam da moram da napravim neke ozbiljne promene da bih izašla iz fanka i uradila stvari koje su bile dobre za mene. Zato sam napravila pauzu da razmislim, pročitala self-help knjige i napravila plan. Eto, imala sam jedan od najboljih meseci u svom životu, uspešno balansirajući i briljirajući u svom ličnom životu, poslu i odnosima. Da se ne hvalim, ali osećam se kao da sam provalila životnu šifru. Evo pet novih navika koje sam primenila i koje su ga pretvorile u najbolji mesec u mom životu.
1. Vodila sam dnevnik svako jutro i veče
Tokom svog detinjstva, bila sam veliki novinar. Nosila sam svesku svuda sa sobom i pisala u nju kad god sam mogla. Ali kada sam počela svoj prvi posao, više nisam imala sate slobodnog vremena da sedim i pišem. Poslednjih deset godina sa tugom sam prelistavala stare sveske, pitajući se zašto sam uopšte stala i kako ću ikada moći ponovo da počnem. Tako da sam tokom svog pokušaja da se osvetlim, odlučila da počnem od malog i usvojim podstaknutu naviku svakodnevnog vođenja dnevnika.
Svakog jutra se pripremam za dan vežbajući zahvalnost i ispoljavanje. I svake večeri odvojim nekoliko minuta da razmislim o tome kako mi je prošao dan. Beležim svoje raspoloženje, šta je dobro prošlo, a šta je moglo bolje i uspomenu na taj dan. Možda ne pišem stranice i stranice o svom životu redovno kao nekada, ali vratila sam ono što sam toliko volela u vođenju dnevnika kao dete i tinejdžer: prostor za obradu onoga što osećam i sposobnost da se setim malih radosti koje čine život.
2. Izabrala sam dnevnu afirmaciju
Sve do nedavno, smatrala sam da je čitava praksa afirmacija pomalo preterana. Zamišljao sam sebe kako stojim ispred ogledala, ponavljajući istu rečenicu iznova i iznova, svakog dana u životu. I dok je ovo apsolutno prihvatljiv način korišćenja dnevne afirmacije, znala sam da neće raditi za mene. Umesto da pokušavam da pronađem jednu dnevnu afirmaciju koja u potpunosti oličava ko sam i želim da budem, odlučila sam da kupim kalendar afirmacije od 365 dana.
Sada, kao deo moje jutarnje rutine, prebacujem na sledeću stranicu u kalendaru, čitam afirmaciju i zapisujem je u svoj dnevnik. Možda to ponavljam dok se gledam u ogledalo, pišem na lepljivim ceduljicama ili recitujem naglas kao što drugi ljudi mogu da uživaju u njihovim afirmacijama, ali odvojim vreme da ispunim svoj um pozitivnom mišlju svakog jutra.
3. Lista obaveza od top 3 zadatka
Celog života sam bila tip osobe koja pravi jednu beskrajnu listu obaveza. Zapisujem svoje zadatke u svesku, dodajući im kako mi se sve više stvari dolazi. Onih dana kada precrtam dve stvari i dodam još osam, ne mogu a da ne budem razočarana. Sada, dok još uvek imam veću listu obaveza sa svim stvarima za koje znam da treba da obavim, takođe vodim dnevnu listu obaveza na kojoj se nalaze samo tri stvari. Ovo mi omogućava da brzo odredim prioritete mnogih zadataka i omogućava mi da osetim uspeh. Iako često uradim više od tri stvari u jednom danu, u danima koji ne idu tako dobro, sve dok te tri stvari precrtam sa liste znam da sam uradila ono što sam nameravao da uradim.
4. Preispitala sam kako provodim vreme
Provela sam mesece frustrirana što ne postižem sve, osećajući se kao da nikada nisam imala vremena i za ono što je trebalo da radim i za ono što sam želela. Zatim sam pročitala „Bolje nego ranije“ od Gretchen Rubin i saznala za „rupu u krugu lažnog izbora“. Pogrešna rupa u izboru jedna je od deset rupa koje je Rubin identifikovao kada je proučavao zašto ljudi izbegavaju stvaranje navika, a to je kada verujete da ne možete nešto da uradite jer ste već zauzeti nečim drugim.
Dozvoli da objasnim. Radila sam na romanu, ali retko sam nalazila vremena za pisanje. Dok sam slušala autore kako govore o svojim procesima, jedan savet koji sam stalno dobijala bio je da prvo pišem ujutru. Ovo je zvučalo baš kao ono što mi je trebalo, ali kako sam to trebalo da uradim kada sam već ustajala ranije nego što sam želela da bih se uklopila u trening? Verovala sam da ne mogu da pišem jer sam ujutro već bila zauzeta vežbanjem. Ali šta me je sprečilo da uradim oba?
Tako sam početkom 2023. promenila svoju jutarnju rutinu. Još ranije sam navijala alarm, dajući sebi dovoljno vremena za oko sat i po pisanja i sat vežbanja. I uspelo je! Da li sam želela da plačem svaki put kad ustajem kreveta znajući da sunce neće izaći satima? Da. Da li sam često dremala na kauču pre večere? Da. Ali da li sam završila prvi nacrt svog romana i držala se svoje rutine vežbanja? Da! I svaki uspeh je bio ispunjeniji jer nisam morala da se odričem nečeg drugog što mi je bilo važno da bih to postigla.
5. Fokusirala sam se samo na ono što se može kontrolisati
Priznajem: ja sam emotivna osoba. Iako u potpunosti verujem u važnost da dozvolite sebi da osetite svoja osećanja, nivo sa kojim sam se uvlačila u svoje negativne misli postao je nezdrav, dostigavši tačku u kojoj nisam mogla da uživam u stvarima koje sam mogla da kontrolišem zbog stvari koje nisam. Da bih ovo promenila, dala sam sebi 15 minuta da uzavrem: mogla sam da odem u šetnju i požalim se svom mužu, mogla sam da odvrnem staru ljutu emo pesmu, mogla bih da zaurlam. Ali na kraju tih 15 minuta, morala sam da se vratim svom danu.
Da li je bilo lako? Naravno da ne. Da li sam želela da otupim ispijanjem nekoliko čaša vina tokom nedelje? Definitivno. Ali davanje sebi vremena da obradim ono što osećam, a zatim da se fokusiram samo na ono što zapravo mogu da kontrolišem, promenilo je moj način razmišljanja. Pročitala sam više knjiga, provodila više vremena sa prijateljima i imala srećnije noći kod kuće sa svojim mužem.
Piše: STEPHANIE MCKINLEY za The Every Girl