Bez obzira na to kako se osećate u vezi sa doručkom, on može poboljšati vaše zdravlje i pozitivno uticati na kontrolu težine. Problem nastaje kada biramo kalorijske "bombe", odnosno namirnice pune šećera i masti koje imaju suprotan efekat od željenog.
1. Izbegavanje proteina
Kremasta kafa i kolačići nalik mafinima su uobičajen izbor ako prvi jutarnji obrok jedemo u pokretu, van kuće. To je dobra kombinacija za oči i želudac, kojoj, nažalost, nedostaje proteina. Istraživanja su pokazala da doručak na bazi proteina uravnotežuje nivo šećera u krvi i smanjuje iznenadne napade gladi. Pokušajte da započnete dan sa dva tvrdo kuvana jajeta i jabukom ili jogurtom sa dodatkom čia semenki.
2. Preterivanje sa sokom
Voćni sok može biti odličan izvor vitamina i minerala, ali nije alternativa voću. Poređenja radi, jedna prosečna pomorandža ima oko šezdeset kalorija, dok čaša soka od istog voća ima skoro duplo više. Istovremeno, treba znati i da soku nedostaju dijetalna vlakna, kojih ima u izobilju u prirodnom voću. Nova studija objavljena u časopisu Appetite takođe je pokazala da ljudi koji piju mnogo sokova imaju viši krvni pritisak od onih koji to piju samo povremeno.
3. Pogrešne masti
Poznato je da su telu potrebne masti za normalno funkcionisanje. Ali to ne znači da treba preterati, posebno ako su u pitanju zasićene masne kiseline poput putera ili slanine. Poznata njujorška nutricionistkinja Boni Taub Diks predlaže pravilnu raspodelu masti, pa za doručak preporučuje kombinaciju zdravih masti, poput grčkog jogurta sa malo seckanih oraha.
4. Dodavanje veštačkih zaslađivača
Ako nešto ima manje kalorija, to ne znači da nema negativnih posledica po naše telo. Studija objavljena u časopisu Nature otkrila je da veštački zaslađivači mogu poremetiti ravnotežu bakterija u stomaku, što dovodi do povećane potrebe za fruktozom da bismo se osećali zadovoljno. Nutricionistkinja Bruk Alpert predlaže da se kafa pije bez ikakvih zaslađivača, ali uz dodatak začina poput cimeta, koji će podstaći metabolizam.
5. Kasni doručak
Ako prvi obrok u danu pojedemo samo nekoliko sati nakon buđenja, odnosno tek kada nas podseti krčenje stomaka, veća je šansa da se prejedemo i završimo sa kalorijskom bobom od hrane. Iako ne postoji zvaničan raspored kada treba jesti doručak u danu, trebalo bi da se pobrinemo da naše telo ne gladuje.
6. Ne obraćanje pažnje na veličinu/ količinu namirnica
Verovali ili ne, veličina hrane takođe utiče na količinu hrane koju unosimo u organizam. Studija Univerziteta Pen State je pokazala da ljudi jedu do osamdeset kalorija više po obroku kada konzumiraju manje žitarice. Glavni razlog za to je što oni mere željenu količinu koristeći "odokativnu" metodu. Umesto toga, koristite kuhinjsku vagu i jedite onoliko hrane koliko je vašem telu potrebno.
7. Preobilni obroci
Preskakanje doručka negativno utiče na telo, kao i preobilni obroci. Velike količine hrane će opteretiti organizam, usporiti metabolizam i uspavati vas. Umesto toga, trebalo bi da birate obroke sastavljene od uravnoteženog odnosa proteina i ugljenih hidrata koji nam daju dovoljno energije za početak radnog dana.