Novi Sad je najbogatiji srpski grad kad je reč o šarolikosti različitih kultura koje se u njemu susreću i koegzistiraju. Zbog toga nije bilo iznenađujuće kad je obznanjeno da je za prvu godinu u kojoj će titulu Evropske prestonice kulture poneti grad van Evropske unije, 2021, to mesto zauzela upravo "Srpska Atina".
U realnom svetu ima mnogo više matematičara nego pesnika, pa nije preterano čudno to što su ovaj značajni momenat za ovdašnja kulturna zbivanja mnogi odmah preračunali u tendere za građevinske radove, turističke ponude i druge zanimljive tokove novca. Tu su se odmah pojavile glasine kako su drugi srpski gradovi bili najveći protivnici toga da upravo Novi Sad ponese ovu prestižnu titulu, ne razmišljajući o tome šta ona zapravo znači. A stvar je mnogo ozbiljnija od puke zarade.
Sada već daleke 1985. godine ministri kulture Grčke i Francuske, Melina Merkuri i Žak Lang, skovali su jedan vrlo ozbiljan plan. S obzirom na raskošno i veoma raznoliko kulturno nasleđe naroda Evrope, njih dvoje su predložili da se uvede poseban status Evropske prestonice kulture, koji bi svake godine dobio drugi grad starog kontinenta. Cilj je bio da se evropske kulture povežu i međusobno upoznaju i da se time pojačaju kontakti i podrška zarad očuvanja nasleđa, ali i stvaranja novih vrednosti. Projekat je bio toliko dobar da je iste godine izglasan u Evropskom parlamentu i proglašenje Evropskih prestonica kulture odmah je počelo. Od tada je više od 40 gradova ponelo ovu titulu. Svi oni bili su primer bogatstva i raznolikosti evropskih kultura.
Najznačajnije nasleđe ovog projekta zapravo je to što se u centar vrednosti i razvoja naroda stavlja kultura. Ne ekonomija, ne turizam, ne privredna grandioznost. To znači da je upravo kultura ključ svega drugog, jer razvoj društva počiva na kreativnosti, inovativnosti i znanju. I zaista, kad se pažljivije pogleda, svaka druga veličina i moć zapravo su varvarska tvorevina.
I tako je Novi Sad upisan zlatnim slovima na evropsku mapu kulture.
A onda se pojavila pandemija. Održavanje kulturnih manifestacija, dolazak gostiju iz inostranstva i uopšte masovno posećivanje grada koji je proglašen Evropskom prestonicom kulture odjednom je postalo nemoguće, pa bi se Novi Sad našao u nezavidnoj situaciji, kao pevač koji nastupa pred praznom salom. Zbog toga je Evropska komisija održala specijalno zasedanje kako bi odlučila sudbina ovog plemenitog projekta.
Na ovoj sednici predloženo je da Novi Sad titulu ponese 2022. godine, pošto će gradovima koji trenutno nose taj status, a to su Rijeka u Hrvatskoj i Galvej u Irskoj, trajanje titule biti produženo do 30. aprila 2021. Uz to, gradovi koji su bili planirani za 2021. uz Novi Sad, Elefsina u Grčkoj i Temišvar u Rumuniji, pomereni su za 2023.
KO JE SRPKINJA KOJA JE NADMAŠILA ANĐELINU DŽOLI? Beograđanka je drugi put zaredom na listi najlepših žena
"ULICE SU PUNE RUŽNIH, DEBELIH LJUDI" Slavna američka pevačica održala koncert u Beogradu pa ispljuvala SRBE
FOTOGRAFIJE ZBOG KOJIH SVI PITAJU KOLIKO GODINA IMA KARLEUŠA: Na mrežama "grmi", a uživo - "riba" ili ni B od BARBIKE?
ŽENI GOVORIO DA JE VOLI A IMAO 80 LJUBAVNICA: Gde je danas NAJLEPŠI GLUMAC koji je nestao nakon skandala sa maloletnicom
ISPRAĆAMO AVGUST NAJSENZUALNIJOM BOJOM MANIKIRA: Magnetno privlačna nijansa noktiju već je MUST po salonima