Žiri 13. konkursa Grifon, koji su činili grafički dizajneri Borut Vild, Miloš Ilić, Velimir Andrejević, laureat 12. Grifona (sa Sofijom Gavrilović), istoričar umetnosti Saša Janjić i autorka pisma Olivera Stojadinović, jednoglasno je dodelio nagradu Radmanoviću, na osnovu kovertiranih predloga Vilda.
Prepoznatljiv stvaralački rukopis Radmanovića, kako je istakao žiri, čita se u osobenom personalnom i generacijskom kodu ideja, a zapažen je kao neodvojiv i integralan deo afirmisanja nezavisne umetničke scene.
Pored nagrade Grifon 2021, žiri je dodelio i specijalno priznanje Moniki Lang za publikaciju “Rejčel Kask trilogija-Obris-Tranzit-Pohvale”.
Dodeljena su i priznanja po kategorijama: Oliveri Batajić Sretenović za rad “Galerija Jovan Popović, katalozi” (Knjiga i druge publikacije), Isidori M. Nikolić za rad “Predrag Nešković Sloboda najjačem” (Knjiga i druge publikacije), Katarini Popović za rad “Muzej Jugoslavije – agenda 2019” (Promotivni materijal i hartije od vrednosti), Ani Prodanović za rad “Familija fontova Orto” (Tipografsko pismo), Biljani Stanković za rad “Minea, familija rukopisnih pisama” (Tipografsko pismo), Zoranu Borenoviću za rad “Sudaruška” (Vizuelni identitet) i Jani Oršolić za rad “Samo nežno prema sebi” (Vizuelni identitet).
Izložba izabranih radova sa 13. konkursa Grifon, otvorena od 16. juna do 14. jula u Grafičkom kolektivu, obuhvata radove 32 autora, odabrane od pedesetak prijavljenih.
Prema navodima Saše Janjića, ovogodišnja selekcija i konkurs će svakako ostati u senci pandemije korona virusa, koja je uticala i na produkciju koja je vidno manja, ali ne nužno i nekvalitetnija.
“Ono što je svakako primetno je manjak dizajnerskih rešenja ambalaža i trodimenzionalnih proizvoda, što se može opravdati činjenicom o usporenoj privrednoj aktivnosti usled pandemije. Ipak ohrabruje praksa da je uprkos nepovoljnoj situaciji, grafička produkcija knjiga, plakata i posebno tipografskog pisma i dalje na zavidnom nivou. Vizuelni identiteti, web kao i TV grafika su takođe prisutni i čine ovogodišnju selekciju u medijskom smislu raznovrsnijom”, naveo je Janjić, dodajući da će iza svega toga ostati primeri uspešnog i inovativnog korišćenja kako novih tehnologija, tako i iskustava starije umetnosti u pogledu kreiranja novih predmeta i grafičkih rešenja. Ti i takvi primeri, kako je izrazio uverenje, sigurno će naći svoje mesto u muzejima primenjnih umetnosti i dizajna, ali ono što je važnije i značajnije, ostaće u sećanju mnogobrojnih ljudi koji su ih koristili ili imali.
KO JE SRPKINJA KOJA JE NADMAŠILA ANĐELINU DŽOLI? Beograđanka je drugi put zaredom na listi najlepših žena
"ULICE SU PUNE RUŽNIH, DEBELIH LJUDI" Slavna američka pevačica održala koncert u Beogradu pa ispljuvala SRBE
FOTOGRAFIJE ZBOG KOJIH SVI PITAJU KOLIKO GODINA IMA KARLEUŠA: Na mrežama "grmi", a uživo - "riba" ili ni B od BARBIKE?
ŽENI GOVORIO DA JE VOLI A IMAO 80 LJUBAVNICA: Gde je danas NAJLEPŠI GLUMAC koji je nestao nakon skandala sa maloletnicom
ISPRAĆAMO AVGUST NAJSENZUALNIJOM BOJOM MANIKIRA: Magnetno privlačna nijansa noktiju već je MUST po salonima