Žiri 13. konkursa Grifon, koji su činili grafički dizajneri Borut Vild, Miloš Ilić, Velimir Andrejević, laureat 12. Grifona (sa Sofijom Gavrilović), istoričar umetnosti Saša Janjić i autorka pisma Olivera Stojadinović, jednoglasno je dodelio nagradu Radmanoviću, na osnovu kovertiranih predloga Vilda.
Prepoznatljiv stvaralački rukopis Radmanovića, kako je istakao žiri, čita se u osobenom personalnom i generacijskom kodu ideja, a zapažen je kao neodvojiv i integralan deo afirmisanja nezavisne umetničke scene.
Pored nagrade Grifon 2021, žiri je dodelio i specijalno priznanje Moniki Lang za publikaciju “Rejčel Kask trilogija-Obris-Tranzit-Pohvale”.
Dodeljena su i priznanja po kategorijama: Oliveri Batajić Sretenović za rad “Galerija Jovan Popović, katalozi” (Knjiga i druge publikacije), Isidori M. Nikolić za rad “Predrag Nešković Sloboda najjačem” (Knjiga i druge publikacije), Katarini Popović za rad “Muzej Jugoslavije – agenda 2019” (Promotivni materijal i hartije od vrednosti), Ani Prodanović za rad “Familija fontova Orto” (Tipografsko pismo), Biljani Stanković za rad “Minea, familija rukopisnih pisama” (Tipografsko pismo), Zoranu Borenoviću za rad “Sudaruška” (Vizuelni identitet) i Jani Oršolić za rad “Samo nežno prema sebi” (Vizuelni identitet).
Izložba izabranih radova sa 13. konkursa Grifon, otvorena od 16. juna do 14. jula u Grafičkom kolektivu, obuhvata radove 32 autora, odabrane od pedesetak prijavljenih.
Prema navodima Saše Janjića, ovogodišnja selekcija i konkurs će svakako ostati u senci pandemije korona virusa, koja je uticala i na produkciju koja je vidno manja, ali ne nužno i nekvalitetnija.
“Ono što je svakako primetno je manjak dizajnerskih rešenja ambalaža i trodimenzionalnih proizvoda, što se može opravdati činjenicom o usporenoj privrednoj aktivnosti usled pandemije. Ipak ohrabruje praksa da je uprkos nepovoljnoj situaciji, grafička produkcija knjiga, plakata i posebno tipografskog pisma i dalje na zavidnom nivou. Vizuelni identiteti, web kao i TV grafika su takođe prisutni i čine ovogodišnju selekciju u medijskom smislu raznovrsnijom”, naveo je Janjić, dodajući da će iza svega toga ostati primeri uspešnog i inovativnog korišćenja kako novih tehnologija, tako i iskustava starije umetnosti u pogledu kreiranja novih predmeta i grafičkih rešenja. Ti i takvi primeri, kako je izrazio uverenje, sigurno će naći svoje mesto u muzejima primenjnih umetnosti i dizajna, ali ono što je važnije i značajnije, ostaće u sećanju mnogobrojnih ljudi koji su ih koristili ili imali.
U Sava Centru održana promocija knjige "Tajne zanata" Miroslava Miškovića
Viralno rumenilo košta 44€, a ne vredi ni 500 din: Ove drogerijske zamene su 10x bolje i pigmentovanije
10 situacija kada smo morali 2x da pogledamo u obuću slavnih: Kokošije kandže i danas su nešto najčudnije ikad
Elle Style Awards 2024: Počinje odbrojavanje do najvećeg modnog događaja u regionu
Ni braon ni burgundi: Ova boja haljine se bez problema uklapa u svaki dnevni stil, a mi znamo 12 najlepših