VIOLONČELISTA MLADEN ARSENOVIĆ: Koliko god da je teško baviti se KLASIČNOM MUZIKOM, LJUBAV je ta koja me POKREĆE

Mladen je završio nižu i srednju Muzičku školu "Mokranjac", a studije violončela na Odseku za muzičku umetnost Filološko-umetničkog Univerziteta u Kragujevcu, gde je proveo jedan od najlepših perioda života. Kako ističe, prvobitna zamisao bio je London, za šta se spremao sa profesorom iz Bugarske, no nije uspeo da dobije stipendiju. Upisavši Muzičku akademiju u Beogradu nije se u potpunosti poklopio sa okruženjem, te se prebacuje u Kragujevac. Trenutno je na master studijama u Beogradu, no oboje konstatujemo da u današnjoj konstalaciji društva diploma nije presudna.

Mladenov otac ga je uputio na violončelo.

"To je instrument divnog zvuka, ali sa druge strane postoje brojne prepreke, bar kod nas. Teško može da se živi od toga, iako sam ja eto već četvrtu sezonu u Simfonijskom orkestru RTS-a. Sa 19 godina sam počeo da sviram u Beogradskoj filharmoniji. Igrom slučaja, prvi čelista beogradske filharmonije je meni predavao u srednjoj školi i nisam primećivao da me sprema za to. Na kraju svakog časa je on meni davao neki segment iz orkestarske muzike tako da sam njegovom dobrom voljom i vizijom i prepoznavanjem talenta u meni i dospeo do filharmonije. I dalje sviram tamo kao honorarni član."

Reon klasične muzike u Srbiji svakako je polje "rudarenja" i svi smo svesni finansijskog stanja u kuturnom sektoru. Ipak, Mladena u ovom poslu pokreće ljubav.

"Bavim se ovim od malih nogu isključivo klasičnom muzikom i to je jednostavno u mojim venama. Sa jedne strane - obrazovne, kod nas to predstavlja i problem. Zašto? Ja mogu da odsviram 99% stvari koje su napisane u klasičnoj muzici, ali ako me neko baci na sekund u džez, bluz, rok, treba mi mnogo više vremena da se snađem jer sam navikao da to zvuči perfektno, a ne mora da zvuči tako. Navikao sam da sviram iz nota, a oni mnogo manje koriste. Da se vratim na temu, pokreće nas ljubavi i scena. Tada doživiš nešto što ne možeš da doživiš van scene, čitav svoj život i lepe i ružne emotivne trenutke ja umem više da prenesem kroz muziku nego rečima ili mimikom. Takođe, kod nas vlada zdrava konkurencija, druženje, pomažemo se."

Pandemija, kao i u drugim sferama, uticala je i na klasične muzičare.

"Sve je stalo, apsolutno sve. Čak i u svetu, Bečlije su tek nedavno održali koncert filharmonije na otvorenom u Šenbrunu. Kod nas, ljudi su se po kućama snalazili, snimanjem online pozivima, kombinacijom snimaka. To je bilo čisto za našu dušu."

Prvi put na sceni nakon marta je bio nedavno, učestvovajući na koncertu na Tašmajdanu, sa RTS-ovim orkestrom.

"Brzo se dogodio. Posle dugo razmišljanja ipak smo išli uživo. Publika je poštovala fizičku distancu i što je meni drago uglavnom su bili mlađi ljudi. To je dokaz da su bili željni muzike, klasične muzike. Pored nas, bilo je i džeza i narodne muzike, sve RTS-ovi orkestri."

Sa ciljem popularizacije klasične muzike, Mladen je zajedno sa mladim perspektivnim muzičarima osnovao projekat Muzikon - organizujući kratke koncerte u kafićima.

"Ljudi nas normalno primete, nekom je zanimljivo, neko se pošali, ali niko ne reaguje ružno. Imamo brend ambasadore koji nisu iz naše sfere, a koji promovišu projekat."

Mladen, ima i svoj gudački kvartet Dolče i Galama.

"Sastali smo se da bismo svirali klasičnu muziku i onda drugarica koja je odrasla na death metalu, predložila da sviramo i taj žanr. Tako smo krenuli - sviramo i druge žanrove, od popa, roka i džeza, za poslovne prijeme, svadbe i druge događaje. Na repertoaru se nalazi 4 sata muzike. Kada sam bio mlađi, tokom sam svirao na ulici u Beču i Minhenu, lepa je i to priča. Uglavnom se aplicira za dozvolu, polaže se audicija u nekom magistratu posebnom i dobija se dozvola za sviranje ispred spomenika znamenitih kompozitora, Mocarta, Bramsa... Tu se uglavnom sviraju popularne klasične numere. Takođe, imamo sreću da su na svetsko tržište probili Two cellos, Stjepan i Luka, koji su napravili pravi bum u svetu sa popularizacijom violončela, klasične muzuke i popa i roka. Ljudi nas prepoznaju, pa neko i pomisli da smo oni i kažu "šta ćete vi ovde" (smeh). Sjajno je što se nikad ne gasi ta energija, koliko god da je teško."

Kada su u pitanju omiljeni kompozitori Mladenu su to Bah i Betoven. 

"On je ćaća (smeh). Pokrenuo je revoluciju i rock'n'roll u to vreme. S obzirom da je mnogo pisao pojedinačnu muziku za solo instrumente, napisao je predivne kompozicije za violončelo. Volim i Mocarta, ali nije ništa pisao za violončelo. Betoven je neverovatna energija, bar ja doživljavam dok ga sviram. U nekim trenucima pokušavam da zamislim kako je uspeo sve to da napiše a bio je gluv. U nekim trenucima ja osetim gnev i iznesem ga kroz sviranje, jer shvatim da je to njegov gnev što je imao taj nedostatak. A opet je bio neponovljiv genije. Što se tiče savremene muzike što volim da sviram i poslušam jeste Šoštakovič. Inače volim ruske kompozitore. Šoštakovič je poslednje što meni prija. Kod nas ima stvarno sjajnih mladih kompozitora, ali im fali marketing. Ono što se komponuje u svetu danas, kod nas dođe što je za moje uvo neprihvatljivo. Nekako se pitam i iznerviram što se ja nisam time bavio."

Imao je iskustvo i sviranja violončela koji je star preko tri veka, a čija je vrednost milion evra.

"Neki prosek cene violončela u svetu iznosi od 30 do 50 hiljada evra, a kod nas od 3 do 5 hiljada evra. Vrhunski instrumenti u svetu koji su rađeni pre 300 godina koštaju i po par stotina hiljada evra. Razlika je najviše u lakoći sviranja, ali naravno i nijansama zvuka i glasnoći. Kod mog profesora iz Bugarske, koji je najviše uticao na mene, sam svirao na violončelu koji vredi milion evra. Probudio sam se u 6 ujutru pre njega, jer profesor svira na njemu, i jednostavno osećaj je bio neverovatan. Kada znaš da je nešto staro preko 300 godina i deluje kao da je živo. Stopiš se sa instrumentom, shvatiš ko ga je sve to svirao i gde, zvuk je neverovatan i ta lakoća gde sve možeš je neverovatna."

Pored klasike, Mladen preferira da sluša i Olivera Dragojevića.

"Oliver je jedna veličina. Od stranih izvođača, volim Stinga, Jamiroquaija, Gipsy Kings."

Pored muzike, pasija su mu fudbal i basket.

"Tako sam odrastao, na Novom Beogradu i drago mi je zbog toga. Divno je, jer u zgradi imam 15 prjiatelja koji su generacija. Zajedno smo rasli, jedno vaspitanje nosimo iz kuće, jedno sa ulice. Na Novom Beogradu su Partizan, Zvezda (smeh). Mnogo volim da igram fudbal, ima sto kila, ne pušim, pa "kao" imam kondicije. Naravno i basket, koji je dinamičan spot i zanimljiviji za gledanje. To je kultura Novog Beograda i uopšte Beograda. Takođe, obožavam tetovaže, viski, koktele i Nike."

U nedelju 13. septembra imaćete priliku da slušate Mladena sa kamernim sastavom Muzikon, u Botaničkoj bašti Beograda, u okviru nove sezone pod nazivom Make seanse.