SMALL TREE ČAJEVI: Uronite u magičan i hedonistički svet ovog napitka

"Pre desetak godina moja prijateljica Branka i ja došle smo na ideju da otvorimo jedno mesto gde bi ponudili svim ljubiteljima čajeva u Beogradu kvalitetan napitak i na način na koje mi zamišljamo da treba prikazati. Jer na našem podneblju ljudi vezuju čaj za neku bolest, prehladu i zimu, a mi smo htele da im pokažemo da je čaj i više od toga - da to nije lek, već zdrava navika u kojoj može da se uživa i trenutak u danu kada se čovek opusti i sabere svoje misli. Sa druge strane, naravno, svaki od ovih napitaka ima svoje lekovito dejstvo na ljudski organizam", priča mi Milica.

 *

A šta njoj predstavlja čaj, pored posla?

"Jedna strasti, napitak o kom svakodevno naučim nešto novo. Čini mi se da nisam ni blizu polovine otkrića o čaju. Mi se trudimo da se edukujemo i putem interneta i iz raznih knjiga, dolaze mušterije koje dosta dobro poznaju čaj pa i od njih saznajemo. Meni lično je interesantna činjenica da se čaj kao napitak nije promenio gotovo 5 hiljada godina. Mi živimo u vremenu u kom nam ceo život stane u telefon i kada se promene dešavaju od jutra do večeri na svim poljima i onda imate čaj gde i dalje se priprema kao u dalekoj prošlosti. Jednu kašičicu tih listića prelijete toplom vodom, nema neke filozofije više (smeh)."

U ponudi Small Tree čajeva nalaze se rinfuzni čajevi iz celog sveta.

"Nudimo između 50 i 60 različitih čajeva i oni se dele u nekih 6-7 grupa. Ono što prvo izdvojim jeste ta biljka koja se zove Camellia sinensis i koja je ustvari biljka čaja. Mi pravimo grešku - po pravilu bi se čajem moglo nazivati samo ono što nastaje od te biljke. Ovo što mi u narodu poznajemo kao čaj: kamilica, nana, hibiskus, to bi bili ili biljni napici ili odvari. Ali naravno kada nam neko dođe i traži kamilicu, ne možemo mu reći nemamo čaj već biljni odvar (smeh), te smo sve sabrali kao čaj. Kada govorimo o biljci čaja, ona uspeva na podneblju Jugoistočne Azije - Kina, Japan, Indija, Šri Lanka, Tajvan. Uspeva i u Africi i jednom delu Ukrajine, čaj i u Evropi (u Portugalu). Od nje nastaju različite vrste čajeva - različitim načinima proizvodnje dobijaju se različiti čajevi. Kao što se od vinove loze dobija belo, crno, roze vino. Osnove grupe su: beli, žuti, zeleni, ulong, crni i puerti. Imamo i biljku rojbuš (kod nas se zove Crveni afrički grm ili Majčino čudo), meni je posebno draga jer dolazi iz Južne Afrike i ona je jako bliska zelenom čaju, izuzetan je antioksidant ali nema kofein pa mogu da je piju sve starosne grupe. Takođe, iz Južne Amerike nam dolazi biljka yerba mate, interesantan napitak, prirodni je energent, po strukturi podseća na zeleni čaj. Postoji i pribor iz kog se pije, a koji mi prodajemo - poput tikve je koja se produbi, od prirodnog je materijala i ima i slamčicu - bombiže. Može biti zamena za kafu, za ljude koji se bave sportskim aktivnostima ili su dugo za kompjuterom. Takođe, u ponudi imamo i matcha čaj, kao i specijalizovani pribor za njegovu pripremu - posebnu činiju, četkicu od bambusa za mućenje i spajanje sa vodom i posebnu čašičicu za doziranje."

 *

 *

 *

Pored svetskih, Milica i Branka nude i domaće čajeve - iz Srbije.

"Imamo i manji izbor domaćih čajeva, ali smo se odlučili za klasiku - list mente, kamilica, brusnica, rtanjski čaj. On je posebno zanimljiv, jer je proizvod koji nije dovoljno poštovan i brendiran, jer je to naš planinski čaj. Turisti su dosta zainteresovani za naše čajeve."

U njihovom Salonu čaja, moći ćete da popijete i specijalni umetnički - artisan tea, cvetajući čaj.

"U pitanju je jedna mala loptica koja je napravljena od belog i zelenog čaja i unutra se stavlja cvet, jedan, dva tri cveta. Te loptice se ručno rade i fascinantno je kako ih Kinezi prave. To je osušeno, fino bilje, spojeno najsitnijim končićima koji se ne vide. Kada se to spusti u vodu, nakon nekih 10-ak minuta cvet se otvori. Divno je i za videti i za piti. Jedna kuglica je dovoljna za litar čaja."

 *

Za one koji su se pitali da li bi trebalo da zamene kafu čajem, odgovor je sledeći: 

"Glavna razlika je kako ljudski organizam obrađuje kofein iz ta dva napitka. Iz kafe organizam momentalno obrađuje kofein i zato se naša energija momentalno i podiže, ali vrlo brzo pada i utiče na kardiovaskularni sistem. Kod čaja kofein utiče na nervni sistem, opušta ga i umiruje a budi kognitivne sposobnosti. Delovanje ide sporije, neće biti u prvih pola sata ali je daleko dugotrajnije u odnosu na kafu. Naravno, nije preporuka da se ni zeleni ni crni čajevi piju više od tri naše šolje."

Pre pandemije, u Salonu čaja organizovane su bile čajanke - edukativne večeri posvećene ovom napitku.

"Sad se to pretvorilo u školice čaja, jer se javilo interesovanje ljudi koji su dolazili da dobiju koju informaciju više, da vide kako to u praksi izgleda i prosto su ljudi koji uživaju u lepim stvarima. Ne samo u čaju kao nečemu što je dobro za naše zdravlje, već kao ritualu. Tako smo došli na ideju i koncept školice. Išlo je polako, od dva i tri učenika, pa je posle raslo. Poslednja čajanka je stvarno bila predivna i imali smo već i plan za naredne dve nedelje, ali se onda dogodila pandemija. Poslenja je bila namenjena zelenim japanskim čajevima i imali smo tu sreću da je tada u Beograd došla Milijana Vujaklija - profesor engleskog jezika u Japanu i dok je radila tamo imala je prilike da pohađa Školu čaja. Imala je celokupnu opremu i ponudila se da bude naš specijalni gost. Pored predavanja o vrstama japanskih zelenih čajeva, pokazali kako se pripremaju i da probaju eksluzivnije zelene čajeve kojih nema u prodaji, došla je Milijana. Ona je izašla u tradicionalnoj odori, ispričala i pripremila čaj i pridružila nam se Naho, koja pravi japanske slatkiše od japanskog pasulja i predstavila ih je. Nove školice organizovaćemo kada bude bezbedno za takav vid događaja."