Svi volimo da vidimo nešto mlado, sveže i novo, kako na javnoj sceni, tako i van nje. Prosto, to je znak da život teče, da se Zemlja okreće, da nismo zatvoreni u začaranom krugu ponavljanja. Pa ipak, današnje čovečanstvo je tu strast, kao i većinu drugih, dovelo do ekstrema. Modna, farmaceutska, pa i industrija zabave neprekidno plasiraju sadržaje i proizvode koji će nam omogućiti da ne ostarimo. Kao da je to najgora stvar koja može da nam se desi.
Naravno, refleksija ovog stava pojavila se i u svakodnevnom životu: ljudima u nekim godinama prestaje da bude moguće da nađu posao, partnera, uopšte, da ih neko ozbiljno shvati. Svetska zdravstvena organizacija zavela je ovu diskriminativnu pojavu pod rečju ejdžizam (ageism, agism). A onda švedska grupa ABBA (ko zna koji put) najavi novi album i potpuno poremeti čitavu koncepciju.
Istina, ABBA svako malo najavi povratak na scenu, ali ovoga puta su, čini se, vrlo ozbiljni. Kažu da imaju osam novih pesama, a kad se uzme u obzir to o kakvim je muzičarima reč (i sa kakvim iskustvom u pravljenju planetarnih hitova!) ne bi bilo naivno očekivati da se album zaista desi. Realno, za njih je snimanje pesama u studiju jednako složena radnja kao što je za nas jutarnje pranje zuba i kuvanje kafe.
Činjenica je da ovde nije reč o grupi, već o planetarnom fenomenu koji, jednostavno, nije podložan protoku vremena. I dan danas svaki od članova ovog muzičkog četverca ponaosob, Agneta, Bjorn, Beni i Ani-Frid, ima na svakoj društvenoj mreži fanpejdž. To su milioni obožavalaca širom planete. A poslednji album izdali su 1982, dakle, pre 38 godina (kad se većina čitalaca ovog teksta još uvek nije ni rodila).
Uzmimo neku današnju zvezdu i prebrojmo koliko ima stvarnih hitova - pesama koje ljudi uglas zapevaju kad se negde puste. Dobićemo, uglavnom, jednocifrenu brojku. Potom, pokušajmo da dodamo na te pesme 38 godina. Koliko će ih ostati? U najvećem broju slučajeva - nijedna. A onda uzmimo Abu. U vreme kad su stvarali, doslovce svaku njihovu pesmu cela zapadna i dobar deo istočne hemisfere znao je napamet. I dan danas Waterloo, Money, Thank you for the music, Chiquitita, Mama Mia, Dancing Queen, Knowing me, knowing you, Take your chance on me, Super Trooper, The winner takes it all i, naposletku, Gimme! Gimme! Gimme! koji je otkupila Madona kako bi vratila slavu, predstavljaju džokere za svakog didžeja koji se nađe u problemu. To su pesme koje i 2020. godini rešavaju stvar i podižu atmosferu do usijanja. Nerealno.
Jeste, svi tražimo nešto novo, sveže i mlado. Ipak, treba povremeno pogledati i ono staro i zrelo. Osim što ćemo uočiti neverovatnu veštinu, kvalitet i majstorstvo izvedbe, osetićemo i snažan, ali prijatan talas optimizma zbog toga što ono što nas neminovno čeka u životu - a to je starost - uopšte ne mora da bude loše. Naprotiv. To je vreme kad čovek prestane da radi stvari da bi zadovoljio druge, a počne da radi isključivo ono što će zadovoljiti njega samog.