Mnogi psiholozi generalnu anksioznost opisuju kao jednu od osnovnih emocija koja se često poistovećuje sa strahom. Anksiozna osoba je u konstantnom strahu da će se desiti nešto lose i da neće moći da se izbori sa posledicama koje slede nakon toga. Može se javiti u stiuaciji kada nam je dodeljen važan zadatak na poslu - tada se javlja strah da ga nećemo dobro obaviti, da ćemo se obrukati pred društvom i kolegama ili da će se nama bliskim ljudima dogoditi nešto loše.
Svi imamo urođenu potrebu za sigurnošću, koja je često povezana i sa našim razmišljanjem o tome kakav nas svet sutra očekuje. U vreme kada smo svedoci velikih promena poput sve bržeg i učestalijeg topljenja glečera na polovima, podizanja nivoa mora, sve češćim požarima, snažnijim uraganima, a poplave i suše se smenjuju kao nikada ranije. Prosečna temperatura iz godine u godinu raste, a sve to zajedno dovodi do kolektivnog straha i nesigurnosti kod ljudi za bolje sutra. Roditelji se pitaju kakva budućnost očekuje njihovu decu, a i mladi međusobno dele taj isti strah.


Šta je eko-anskioznost?
Ekološka anksioznost ili eko-anksioznost je pojava koja nastaje usled prevelike zabrinutosti i razmišljanja o ekološkim katastrofama uzrokovanim klimatskim promenama.
Izveštaj Američke psihološle asocijace za 2017. godinu opisuje termin ekološka anksioznost kao hronični strah od propasti okoline, izvor stresa uzrokovan posmatranjem uticaja klimatskih promena i briga o budućnosti za sebe, svoju decu i buduće generacije, osećaj gubitka, bespomoćnosti i frustracije zbog nemogućnosti zaustavljanja klimatskih promena.
Ova pojava je sve učestalija kod velikog broja ljudi zahvaljujući konstantnom ispunjenošću društvenih mreža različitim sadržajima i medijskim naslovima o proricanju sudnjeg dana. Ekstremni vremenski uslovi podstakli su masovne proteste, uticali su na živote mnogih ljudi, uništili im domove i staništa mnogih divljih životinja.
Sećate li se govora Grete Thunberg koji je uputila celom svetu na Svetkom ekonomskom forumu? Jedna od rečenica koja je svima ostala u sećanju je: ,,Želim da paničite”, što su mnogi od nas to shvatili ozbiljno i započeli paniku. Ali ne smemo ni da zaboravimo da Greta i mladi klimatski aktivisti prvenstveno žele da se teret krivice za klimatske promene prebaci na vladajuće strukture.
I dok su strah, zabrinutost i eko-anksioznost samo emotivne reakcije ljudi koji razmišljaju o ovome, sve je više onih čiji mentalni sadržaji postaju okupirani mnogo težim mislima i postupcima, te se smatra da imaju „ekološko anksiozni poremećaj”. Dijagnoza se odnosi na one kojima ekološka anksioznost ometa obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti. Njih osećaj anksioznosti preplavlja u tolikoj meri da dovodi do paničnih napada, noćnih mora, nesanice, a često i do depresije. To su ljudi koji se osećaju bespomoćno i koji u nekim trenucima gube volju i osećaj za životom. Za njih se organizuju grupne eko-terapije koje im pomažu da kanališu težinu ovih emocija i osećaja i preusmere ih ka eko-aktivizmu.
Panične misli trebale bi da se kanališu u jednom nežnom pravcu, unutrašnji monolog da bude empatičan, te da se pokrenemo i na akciju – individualno delovanje je od neverovatne važnosti i mi sami možemo da napravimo ogromnu razliku menjajući sopstvene navike i način života.


Evo i nekoliko načina koji će vam pomoći da se izborite sa ekološkom anksioznošću i unesete pozitivne promene u svoj i život drugih ljudi.


Ponovo se povežite sa prirodom
Važno je zapamtiti da ako brinete o okolini, to znači da vam je stalo do prirode. Zato ugasite televizor i društvene mreže sa uznemirujućim vestima i izađite napolje da se ponovo povežete sa onim za šta se borite. Bilo da je to jednostavna šetnja parkom ili kampovanje u divljini kao jedna vrsta detoksa, disanje na svežem vazduhu vam može pomoći da se smirite i vratite balans koji vam je bio potreban.


Isfiltrirajte svoje kanale informisanja
Oni koje pratimo na društvenim mrežama imaju ogroman uticaj na naše raspoloženje. Ako se na vašoj početnoj strani konstantno pojavljuju objave sa zastrašujućom statistikom i rezultatima, razmislite o opciji ,,unfollow”. Pronađite nove eko stranice koje imaju pozitivan i optimističan pogled na sve što se dešava, sa ciljem da vas inspirišu, a ne uspaniče.


Budite nesavršeno “održivi”
Biti 100% “održiv” jednostavno nije moguće, jer, svi smo mi na kraju ljudi. Svi ti radikalniji “eko-ratnici” mogu učiniti da se ponekad osećamo loše jer naš dom nije savršeno održiv, nismo skroz vegani ili ne nosimo potpuno održivu garderobu. Ali zapamtite da je za sve bolje da što više ljudi bude “nesavršeno” ekološki osvešćeno nego da nekolicina nekolicine bude apsolutista u pogledu održivosti. Svaka mala promena pomaže u kreiranju boljeg sutra.


Pridružite se nekoj zajednici ili organizaciji
Niko od nas ne može sam da se bori protiv klimatskih promena – pridružite se zajednici ili organizaciji kako biste se borili protiv osećaja anksioznosti i ujedinjeno tražili i prihvatali rešenja. Možete se pridružiti raznim fejsbuk grupama, potražite lokalne organizacije i grupe u svom gradu ili se jednostavno otvorite u razgovoru sa prijateljima i porodicom.


Volontirajte
Svoju ulogu za planetu igrajte pametno, aktivno i pozitivno tako što ćete svoje slobodno vreme koristiti u čišćenju obližnjeg parka, šume ili svoje ulice. Aktivirajte i svoje komšije i prijatelje i napravite zajednu kolektivnu akciju čišćenja. Ispred zgrade možete organizovati i humanitarnu akciju kupovine cegera kako biste što više proširili svest o štetnosti plastike za našu planetu, a prilog donirati organizacijama koje se bave zaštitom životinja ili životne sredine.


Promenite način kupovine
Umesto bespotrebnog kupovanja namirnica koje vam nisu potrebne, pre svake kupovine napravite spisak i kupite samo neophodno. Takođe, još jedna od dobrih stvari je da u kupovini birate i podržite brendove koji štite životinje i planetu.