U znak sećanja na sestre Mirabel iz Dominikanske Republike, koje je brutalno ubio diktator Rafael Trujillo 1999. godine, Ujedinjene Nacije su rezolucijom 54/134 donele odluku da se 25. novembar obeležava kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.

Ovaj dan, koji se u svetu obeležava narandžastom bojom, ujedno je i dan kojim počinje 16 dana aktivizma – globalna, svetska kampanja koju obeležava 1.700 organizacija u preko 100 država sveta, a koja se završava 10. decembra, Danom ljudskih prava.

U Srbiji 1 od 3 žena preživljava neki vid torture, svaka treća trpi fizičko, a svaka druga psihičko zlostavljanje. Procenjuje se da oko 60 odsto žena i devojčica u svetu trpe nasilje i žrtve su fizičkog i psihičkog zlostavljanja.

Prema podacima Zaštitnika građana, samo u toku ove godine do novembra meseca u Srbiji je ubijeno 28 žena u porodičnom nasilju.

Nasilje nad ženama koje čine njihovi aktuelni ili bivši, bračni ili vanbračni partneri predstavlja najučestaliji vid nasilja u porodici i karakteriše se trajnošću, širokom rasprostranjenošću, prisustvom tradicionalnih mehanizama okrivljavanja žrtve, prisustvom društvenih stereotipa koji zamagljuju pravu sliku ove pojave i odgovornost kako učinioca tako i institucija.

Najveći broj žena zbog straha nikada ne prijavi ovakav problem, razlog tome je svakako neadekvatan sistem zaštite jer izostaje nadzor nad primenom zaštitnih mera, sudski postupci traju predugo što obeshrabruje žrtve da traže pomoć, kaznena politika je nedovoljno oštra i uglavnom se završava novčanim kaznama, a postoji i nepoverenje u nadležne institucije.

stop nasilju nad zenama
Shutterstock 

Od osam ubistava žena u prvoj polovini 2021. godine, prema podacima poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Brankice Janković, jedna sedmina prijavila je nasilje pre ubistva.

Poslednji dostupni podaci Ujedinjenih nacija iz 2019. godine, pokazuju da 137 žena širom sveta svakodnevno ubije partner ili član njihove porodice. To znači da ukupno 50.000 žena godišnje ubiju ljudi koje poznaju i kojima bi trebalo da mogu da veruju.

protest, stop nasilju nad zenama
Shutterstock 

KOME SE TO DOGAÐA?

Statistike pokazuju da žrtva muškog nasilja može biti bilo koja žena, bez obzira na godine i obrazovanje, materijalnu situaciju ili nacionalnost. Međunarodni ženski pokret je pokazao da je muško nasilje nad ženama globalna pojava, i da ima istu dinamiku u svim kulturama, samo što su neki oblici u određenim zajednicama različiti (spaljivanje žena, ubijanje žena zbog miraza, odsecanje klitorisa, kamenovanje žena...)

KO SU NASILNICI?

Statistike pokazuju da nasilnici mogu biti muškarci bilo koje profesije, nivoa obrazovanja, materijalne situacije, nacionalnosti. Najčešće se nasilnici ne mogu prepoznati, jer su u svom muškom ili profesionalnom društvu prihvaćeni.

ZAŠTO ŽENA OSTAJE SA NASILNIKOM?

zato što je niko ne podržava
zato što joj niko ne veruje
zato što drugi traže krivicu u njoj
zato što zakonske procedure predugo traju
zato što ima strah od nasilnika
zato što nema dovoljno prihoda
zato što nema gde da ode
zato što ima decu
zato što se boji da će joj on uzeti decu
zato što se stidi onoga šta će ljudi misliti
zato što je emotivno zavisna od partnera
zato što brine o nasilniku
zato što veruje da će biti bolje

stop nasilju nad zenama
Shutterstock 

ŠTA MOŽETE DA URADITE?

RAZGOVARAJTE SA NEKIM 

Recite prijateljici ili nekoj osobi u koju imate poverenja šta vam se dogodilo. Pričajte joj onoliko koliko možete i koliko god puta imate potrebu da joj to ispričate. Prepričavanje bolnog osećanja koje bismo radije zaboravile pomaže nam da povežemo izolovane dogaðaje u celovito iskustvo. Iskustva nasilja se ne zaboravljaju, ali njihova bolna dimenzija može da se umanji. Važno je da izadjemo iz ćutanja. Ćutanje nas neće spasiti, a nasilnik profitira na našem ćutanju, jer mu to daje slobodu da nastavi sa nasiljem.

VERUJTE SEBI

Važno je da odlučite da verujete sebi i da vrednujete ogroman rad koji ste uložile u decu i porodicu. Do sada ste ulagale u druge, vreme je da počnete da ulažete u sebe. Vi ste sebi najvažnija. Nakon dugo godina života u nasilju obično nam je nisko samopouzdanje, iscrpljene smo i nemamo mnogo poverenja u sebe. Sve je to moguće izgraditi ponovo. Imamo puno puno primera žena koje su izašle iz nasilja. Verujte sebi.

VOLITE SEBE 

Ako trpite dugotrajno zlostavljanje i verujete da se on neće promeniti, verujte sebi. Vaše iskustvo o nasilju koje trpite je merodavnije nego bilo čiji saveti. Vi ste u pravu. Vrednujte svoje iskustvo. Ako ste shvatili da je trebalo iz nasilja izaći ranije, setite se da ste tada radili najbolje što ste mogli. Važno je da sada ne krenete da se kažnjavate zbog toga. Budite nežni prema sebi. Volite sebe.

NAĐITE MREŽU PODRŠKE

Nasilnik najčešće sistematski radi na izolaciji žena. Zato je važno da krenete da polako uspostalvjate odnose sa starim ili novim prjateljicama ili prijateljima. Dajte sebi prostor, odlučite da uradite nešto za sebe što volite, a što ne zavisi od drugih. Uzmite sebe sebi.

DONESITE ODLUKU

Izlaženje iz situacije nasilje je dug proces sa radosnim krajem. On započinje odlukom i upornošću. Svaki mali korak koji ste uradili za sebe važan je za vaše samopouzdanje.

DOKUMENTUJTE SVOJE POVREDE - SKUPLJAJTE DOKAZE

Idite kod lekara i uzmite potvrdu o povredama. Fotografišite povrede.
Ako sa time ne uradite ništa konkretno odmah, imate dokaze za slučaj da nasilje prijavite kasnije.

PRIJAVITE POLICIJI

Prijavite nasilje policiji. Vi ili vaša komšinica, drugarica, rodjaka ili SOS telefon. Postoje novi članovi Krivičnog zakona Republike Srbije koji kažnjavaju nasilje u porodici i silovanje u braku. Policija je dužna da reaguje po službenoj dužnosti - kada vi prijavite nasilje, oni treba da podnesu krivičnu prijavu.

Tu prijavu, SUP dostavlja nadležnom tužilaštvu, a tužilaštvo onda odlučuje da li će nastaviti ili ne postupak. Važno je da imate dokaze o nasilju: lekarska uverenja o telesnim povredama, svedoke o dogadjaju, fotografije. Prijavljivanje može biti teška odluka jer se žene boje još većeg nasilja.