DA LI SU PRESKUPI FILMOVI PROŠLOST? Gledanje od kuće u potpunosti menja blokbastere

Ako nema bioskopa, to je onda televizija, a ako je televizija, nema više milionskih budžeta

Postoji li, uopšte, iko ko ne voli da gleda najveće filmske hitove kod kuće? Bez nevaspitane publike koja neprekidno šuška, bez zvonjave mobilnih koje je neko zaboravio da prebaci na sajlent, bez onih koji kasne ili ustaju sa svojih sedišta, u toplini doma, sa proizvoljnim pauzama za tortu, pivo, sladoled, toalet ili bilo šta što predstavlja apsolutni komfor? Ne postoji. Zbog toga je većina čovečanstva prošlonedeljnu vest iz Vorner Brosa da će svoje najvažnije premijere paralelno prikazati u bioskopima i na HBO-u dočekala s radošću. Ova objava obuhvata "Matriks 4", "Dinu", "Samoubilački odred" i "Čudesnu ženu 1984.", što su najiščekivanija ostvarenja ove godine.

Za običnog gledaoca ovo je divno. Na stranu što je to potez koji bi trebalo da u poslednjem trenutku spasi HBO, pregažen od strane Netfliksa, Amazon prajma i Dizni plusa, rezultat je to što više ne postoji ni jedan takozvani blokbaster zbog kog moramo da odemo u bioskop. Ali, šta to znači za filmsku industriju?

Kada se u film ulaže ogroman novac, to je zbog toga što će ih u veoma kratkom vremenskom intervalu pogledati milioni ljudi širom sveta, plativši bioskopsku kartu koja je skuplja od čitavog meseca gledanja filmova onlajn. Ukoliko gledanje od kuće postane "novo normalno", ti budžeti će prestati da budu opravdani. Jednostavno, manje zarade podrazumevaju manja ulaganja. U prevodu, to bi značilo da se više nikome neće isplatiti da snima "Titanik" ili "Park iz doba jure", već će se filmske produkcije približiti televizijskim. A onda, opet, postavlja se pitanje zašto bi neko gledao film, kad može seriju - koja je duža, ima više likova, zapleta i rečenica za pamćenje nego film.

Istina, ovakav pristup trebalo bi da izbaci iz igre puko razmetanje novcem, jer bi u slučaju kompletnog prebacivanja filmova na onlajn režim značilo da pažnju ponovo mora da privuče ideja. Međutim, u najvećim filmovima koje smo gledali, novac se uvek vidi na platnu. Iluzija koju je film dužan da nam stvori mnogo je čvršća ako je dobro plaćena. Kada to pojeftini, stvaranje i održavanje iluzije zahtevaju trud samog gledaoca, a danas su gledaoci koji žele da se trude retki.

Voleli smo filmove koji su veći od samog života, a u novoj koncepciji oni postaju neisplativi. Zbog toga još jednom razmislite kada se obradujete što ćete "Matriks 4" premijerno gledati od kuće.