Slavna dizajnerka Vivijen Vestvud (81) rođena je kao Vivijen Isabel Sajer rođena 8. aprila 1941. godine, na severu Engleske.
Njen otac Gordon bio je radnik u fabrici municije, a majka Dora tkalja. Odrasla je u posleratnoj konzervativnoj radničkoj sredini, a krajem pedesetih godina prošlog veka preselila se sa roditeljima u londonsko predgrađe Harrow. Samouka je kreatorka, a jedino obrazovanje iz umetnosti stekla je na Harrow College of Art, studirajući jedan semestar na Katedri za kovanje i obradu srebra. Odustajanje od fakulteta obrazložila je rečima da to nije za nju.
"Nisam razumela kako devojka iz radničke klase može da živi u svetu umetnosti," govorila je odlučivši da nastavi studije na učiteljskom fakultetu. Po diplomiranju se i zaposlila, a dobila je posao u osnovnoj školi u severnom Londonu kao predavač umetnosti.
"Dobar sam predavač i oduvek sam bila naklonjena nemirnoj deci koju moje kolege opisuju kao buntovnike. Kada sam bila tinejdžerka, pratile su me priče da sam seksualni manijak, ali to definitivno nisam bila, tako da sam svesna koliko prvi utisak može da prevari", ispričala je jednom prilikom.
Za razliku od kasnijeg perioda, tada je vodila neuobičajeno dosadan život. Radila je, nije mnogo izlazila i vreme je uglavnom provodila u samovanju. Godine 1961. upoznala je Dereka Vestvuda koji je postao i njen prvi suprug. Za svadbenu ceremoniju sama je kreirala svoju venčanicu, a tokom tri godine koliko su proveli u braku, rodio im se i sin Bendžamin.
"Moj sin kaže da njegov otac nije bio presrećan zbog slave koju sam donela njegovom prezimenu Vestvud. Odlučila sam da ga zadržim jer me je Malkom tako savetovao, rekao mi je da zvuči baš engleski," objasnila je kreatorka koja se od supruga rastala upravo zbog susreta sa Malkolmom Edvardsom koji je, kada je postao menadžer Seks Pistolsa, promenio prezime u Meklaren. Iako je volela i supruga i dete, učmali život domaćice brzo joj je dosadio.
Preselila se kod brata koji je delio kuću sa studentima filmske režije i glume, a među njima je bio i čovek koji joj je promenio život. Sa Malkolmom je 1971. otvorila butik Let it Rock u Kings Roudu 430, koji je kasnije menjao imena u Sex, Too Fast To Live Too Young To Die, Seditionaries, a trenutno se zove World Ends i tu se i dalje može kupiti odeća s njenim potpisom.
Iste godine započela je i njihova zajednička dizajnerska era. Malkolm je veoma uticao na rad Vivijen Vestvud, a pod njegovim nadzorom upoznala je svet ulične mode koja je reflektovala bunt kao srž pank pokreta.
"Došla sam sa severa Engleske gde kultura nije favorizovana. Kao dete sam čitala, ali nikada nisam išla u pozorište i znala da postoje umetničke galerije. Odrasla sam u kulturnom vakumu, a onda sam upoznala Malkolma koji je bio iz jevrejske familije prodavaca dijamanata i on mi je pomogao da otkrijem drugačiji svet. Muškarci s kojima sam bila, uvek su mi davali intelektualnu stimulaciju, a to je ono što mi je oduvek bilo potrebno," istakla je Vivijen.
U prvoj polovini sedamdesetih Meklaren je postao menadžer pank benda Seks Pistolsi, čiji su članovi nosili njihove modele i promovisali novi modni pravac inspirisan bajkerima, prostitutkama i fetišizmom. On je podrazumevao nošenje psećih ogrlića, mnoštvo lanaca, zihernadli, delova vojničkih uniformi, rajsferšlusa, razreza.
Klasični pank pokret podrazumevao je agresivnost, šokantnost i socijalni bunt, a odeća Vivijen Vestvud pratila ga je u stopu. Puritanska javnost bila je zgađena njenim radom, a dizajnerka je uživala u tome da šokira. Tokom veze s Malkolmom dobila je i drugog sina Džoa.
"Dobro poznajem svoje sinove i uvek sam se trudila da radim stvari po nečijem primeru, tako da sam svesna kako i nisam stalno bila dobra majka u pogledu rutine porodičnog života. Na primer, mojim sinovima nije bilo dozvoljeno da uđu u sobu kada se probude i skaču po meni dok spavam. Mlađi sin Džo osnovao je lanac donjeg veša Agent Provocateur, a stariji Ben je porno fotograf, mada nije mnogo uspešan u tome," opisala je Vivijen.
1981. Vivijen Vestvud je prikazala svoju prvu kolekciju u Londonu, pod nazivom Pirates, koja je bila inspirisana Boj Džordžom i homoseksualnošću. Svima je bilo jasno da je zvezda rođena.
Nakon dve godine, učestvovala je na pariskoj Nedelji mode i bila prvi britanski dizajner kome je to uspelo nakon Meri Kvant. Blistavo poslovno nebo najavljivalo je da se oluja sprema na polju privatnosti. Iste godine, ona i Meklaren stavili su tačku na svoj brak. Ostali su upamćeni kao par koji je najviše uticao na modu, kako u Britaniji, tako i u svetu.
Nakon razvoda, slikar Geri Nes postao je njen duhovni mentor i pomagao joj je u izboru tema koje je primenjivala u izradi svojih kolekcija. Početkom devedesetih, Vivijen se više okrenula visokoj modi, ali je počela da stvara i muške kolekcije.
Osim toga, postala je poznata i kao dizajnerka cipela. Od 1990. godine i prikazivanja kolekcije Portrait, standardizovala je model. To su cipele koje imaju devet inča, što je 22,86 centimetara štikle i četiri inča, tačnije 10,16 centimetara, platformu.
Treći put se udala početkom devedesetih godina za svog studenta Andreasa Krontalera (56) koji je četvrt veka mlađi od nje, a uz to je i biseksualac.
"On je najtalentovanija osoba u modi koju sam ikada upoznala i perfektno se uklapamo. Njemu je potrebna moja smirenost jer je veoma histeričan i ponekad biva opterećen sobom. Divan je kada pravi stvari, usmerio je našu produkciju i pretvorio je u nešto potpuno drugo," ispričala je kreatorka i otkrila da joj muževljevo seksualno neopredeljenje ne predstavlja problem.
"Nikada nisam zabrinuta oko toga šta je naumio i ostavljam ga na miru. Odlazi na odmore sam, a kada je odsutan, ja čitam i bavim se ženskim stvarima", rekla je o svom aprtneru s kojim je od 1993. godine.
Već dve decenije Vivijen drži klasu industrijskog dizajna na Univerzitetu umetnosti u Berlinu. Za nju je Elvis Prisli muški Pin-up prošlog veka, a kada je 1992. proglašena za najbolju kreatorku, u svom govoru odala mu je veliko hvala rečima: Kiss me once, kiss me twice.
"Poslednja stvar koja me interesuje jeste to da budem u toku sa vremenom. Više volim da idem brže od toga. Ako idete u korak s vremenom, nemate šta da vidite. Zapravo, stalno nešto propuštate."
Iste godine dodijeljen joj je Order of the British Empire, a tom prilikom pozvana je na kraljevsku čajanku gde se pojavila kao Šeron Stoun u filmu Niske strasti, vidljivo bez gaćica, što kraljici i nije bilo zabavno. Njene indigo čizme iz kolekcije Westwood’s Anglomania izložene su u muzeju Victoria&Albert. U njima je Naomi Kembel pala nasred piste, što je izazvalo veliku medijsku pažnju.
"Osnove mog stvaralaštva ogledaju se u analizi svih prelomnih perioda koje sam proživela i pažljivoj dugogodišnjoj izgradnji ličnih intelektualnih okvira. Samo kroz nepopularne ideje moguće je promeniti svet. Kroz kroj možemo pokazati mnogo toga i smatram da je tehnika nezamenljiva. Velika zabluda ovog veka jeste da kreativnost ima prednost u odnosu na sve druge kvalitete."
Iako je odlikovana jednim od najviših britanskih priznanja, veliki deo karijere provela je boreći se protiv establišmenta. Poznata je i po svojoj hrabrosti i otvorenosti da glasno kaže šta misli.
Iako mnogi smatraju da je serija "Seks i grad" kultna kada je reč o modnom izrazu, kreatorka ne deli mišljenje većine. U prvom delu istoimenog filma, Vivijen je kreirala venčanicu u kojoj je glavna junakinja Keri trebalo da se uda. Iako je bila pozvana da se pojavi u filmu, Vivijen je to odbila jer ne poštuje rad kostimografkinje Patriše Fild. Ona je sa londonske premijere filma izašla nakon 10 minuta komentarišući da su kostimi u filmu dosadni i bezlični. Međutim, njena venčanica slikana u filmu, smatra se jednom od najlepših haljina svih vremena u filmskoj industriji.
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
izvor: stil.kurir.rs