Petar se bavi video-produkcijom, sarađuje sa domaćim zvezdama i otkrio nam je kako to ZAISTA IZGLEDA

Ako vas parola „Kačket dole“ podseća na odavanje poštovanja, onda vas moramo upoznati i sa njegovim predstavnikom. Posao kojim se on bavi zahteva da njegova pozicija bude iza kamere, ali ujedno je i zaslužan da pobornik pomenute parole pozira ispred našeg objektiva.
Njegovi počeci bili su zasnovani na rečenici: „Hajde da probam“, a Petar Drašković danas sarađuje sa mnogim poznatim i aktuelnim licima današnjice. Bavi se video-produkcijom, a iskustvo koje je stekao Petra je izgradilo i kao direktora fotografije, reditelja, montažera i koloristu.

Corona, Rimski, Filip One Music i ja. Imamo baš dosta drugara koji su bili sa nama u baš puno projekata, tako da smo svi mi jedna velika ekipa. Bavimo se audio i video-produkcijom i svim ostalim stvarima koje javni posao zahteva.

Zašto baš „Kačket dole“? Kako vi doživljavate taj naziv?

„Kačket dole“ predstavlja rispekt. Nastao je pre desetak godina i to je bila Coronina ideja. Za nas „kačket dole“ znači puno. Svako od nas je tu gde jeste sigurno koliko zbog sebe, toliko i zbog svih ostalih. Mi smo non-stop jedni druge gurali da budemo bolji. Neko se tu više istakao, neko manje, ali svakako je „kačket dole“ obeležio naše živote. Puno je i sreće i suza i svađa bilo u stvaranju svega toga. Zvuči kliše, ali kod nas je stvarno bilo tako.

Da li je zahtevno raditi sa poznatim ličnostima?

Pa, možda najteže. Šalim se, ali zna da bude jako naporno jer uvek ima izvođača koji žele da budu lepši, viši ili mršaviji nego što zapravo jesu. Ipak, vremenom naučiš kako da funkcionišeš i onda ti bude lakše.

Pamtiš li neku zanimljivu anegdotu sa snimanja?

Naravno, to je hapšenje sa Teodorom Džehverović u Egiptu prošle godine. U tom periodu bilo je zabranjeno snimanje bez dozvole, pa čak i na otvorenoj plaži jer su par meseci pre toga momak i devojka snimali porno film na nekoj od piramida. Mi nismo znali to, priveli su nas i odveli u stanicu. Na kartici su našli sav materijal i rekli da moraju da ga izbrišu, što su i uradili. Teodora je plakala i tako smo se vratili sa dva umesto sa tri spota.

U kojim uslovima je bilo najteže odraditi zacrtane kadrove?

Baš volim da snimam scene gde je malo teže, napetije, opasnije. Bilo je dosta takvih scena: tipa visim iz automobila u pokretu dok snimam drugi automobil bez ikakve moguće zaštite i sigurnosti. Izdvojio bih Rastin spot sa Alenom Sakićem za pesmu „Maroko“. Imali smo scenu sa specijalcima i pucnjavom, naravno ne pravom. Nisam imao predstavu da se to čuje kao pravo pucanje. Kad su oni krenuli da pucaju rafale i kad je to krenulo da odzvanja, mislio sam da se ruši garaža. Nisam znao da li da snimam, bacim kameru, bežim ili zovem u pomoć.