„Učitelj svih nas“ – tako je Kristijan Dior govorio o Kristobalu Balensijagi. Njegov izuzetan talenat prepoznavala je čak i Gabrijela Šanel, koja nije volela konkurenciju: nazivala ga je jedinim koji se bavio visokom modom u pravom smislu te reči. On je zaista bio jedinstven u svom pristupu – i u stvaranju odeće, i u komunikaciji sa novinarima, i u pogledima na život. Nije voleo da razgovara sa novinarima – i tokom svoje duge karijere dao je samo jedan potpuni intervju (dosta pre Martina Maržele, koji je sličnom taktikom stekao reputaciju „misterioznog“). Njegove inovativne ideje bile su dovoljno jake da mu obezbede svetsku slavu, a istovremeno postave temelje za njegove učenike i naslednike.
Njegov izuzetan talenat prepoznavala je čak i Gabrijela Šanel, koja nije volela konkurenciju: nazivala ga je jedinim koji se bavio visokom modom u pravom smislu te reči.
Balensijagin način rada sa tkaninama razlikovao se od svih poznatih dizajnera do njega. On je sa tkaninom radio kao skulptor sa kamenom – ne prateći prirodne proporcije tela, već stvarajući nove i naglašavajući ono što je smatrao važnim. Zbog toga je voleo da koristi teške, guste materijale koji su se lako drapirali i dobro držali formu. Njegov cilj bio je da stvori osećaj udobnosti i sigurnosti, gotovo kao „oklop“ – zbog toga je prvi put predstavio obimne siluete, dok „oversize“ još nije bio uobičajen izraz u modnom rečniku. Njegovi kaputi i haljine dizajnirane su tako da se kopiraju i dan-danas – često gotovo nepromenjene.
Najvažniji deo ženskog tela za Balensijagu bila je leđa: upravo su ona bila ta koja su dominirala njegovim kreacijama. Da bi ih naglasio, koristio je različite tehnike: dugi šlep, blago spušteni kragnu na leđima, dodatni volumen u tom delu (dok je prednja strana obično bila uska). Još dve zone kojima je posvećivao posebnu pažnju bile su vrat i zglobovi. Trudio se da ih otkrije pomoću širokih izreza, bluzica bez kragna i karakterističnih 3/4 rukava.
On je tvrdio da ovakvi detalji pomažu da vrat i ruke izgledaju duže i gracioznije – ali možemo pretpostaviti da su tu mogli postojati i praktičniji razlozi: tako je omogućio bogatim klijentkinjama da pokažu svoje impresivne zlatne komade nakita.
Sa tkaninom je radio kao skulptor sa kamenom – ne prateći prirodne proporcije tela, već stvarajući nove i naglašavajući ono što je smatrao važnim.
Do 1950-ih, Balenciaga je postao jedan od najuticajnijih dizajnera na svetu. Njegove kreacije nosile su kraljevske porodice, holivudske zvezde i klijenti iz visokog društva. Bio je poznat po čistim linijama, smelim bojama i upotrebi jedinstvenih materijala kao što su plastika i metalik tkanine.
Inače, odnos Balensijage sa klijentkinjama uvek je bio poseban – mnoge su ga smatrale bliskim prijateljem i poveravale mu svoje odevne kombinacije za važna događanja. Neke od njih nisu mogle da zamisle svoj ormar bez Balensijaginih haljina i emotivno su reagovale na njegov odlazak iz sveta mode. Kada je Balensijaga odlučio da zatvori svoju kuću 1968. godine, Mona fon Bismark, koja je bila smatrana najstilizovanijom ženom svog vremena, zatvorila se na tri dana u sobu, tugovala zbog gubitka i govorila da „sada nema nikog ko će je oblačiti“.
Usput, odluku o zatvaranju svog biznisa, veliki dizajner je doneo veoma emotivno – i to bukvalno za jedan dan. Jednostavno je odlučio da rastuća popularnost prêt-à-porter mode ne ostavlja prostora za couture, a da „bavi se prostitucijom“, kako je nazivao gotovu odeću, nije imao nameru.
Odluku o zatvaranju svog biznisa, veliki dizajner je doneo veoma emotivno – i to bukvalno za jedan dan.
U toku jednog dana, Balensijaga je obustavio sve poslove svoje modne kuće, bez obaveštavanja svojih poslovnih partnera ili radnika u ateljeu. Od tada je sama kuća uspešno oživela i promenila nekoliko kreativnih direktora, ali je kotojer postao ponovo relevantan tek sada – pod vođstvom Demne Gvasalije. Videćemo da li će uspeti da stvori nešto dostojno slave osnivača Kristobala.
