Nema spora, žene su časno koračale kroz istoriju, rame uz rame radeći sa muškarcima na poljima, njivama, u fabrikama, bolnicama, školama...U ratnim vihorima hrabro su delile sudbinu svog naroda i pomagale braniocima slobode. Neke su čak bile i dostojne saputnice ratnika na ratnim bojištima.

Često nipodaštavane, krijući se iza skuta muškarca, svim heroinama se posvećuje Međunarodni dan žena ili 8. mart. Ovaj praznik simboliše borbu za ljudska prava žena i ravnopravnost žene i muškaraca u svim sferama života. Osmog marta slavimo tihu borbu svih pripadnica ženskog pola sveta koje su menjale istoriju i pružile neosporiva dostignuća u politici, ekonomiji, nauci.

Kroz istoriju, mnoge žene koje su doprinele nauci i kulturi često su se skrivale iza muškog pseudonima. Na primer, žena pisac Meri En Evans koristila je muški pseudonim Dzordz Eliot, a Aurora Didevan se potpisivala muškim imenom Žorž Sand. Poznato je i da je Mileva Marić-Anštajn imala veliki i značajan doprinos nauci, a svoj celokupni rad i otkrića je pripisivala svom mužu, Albertu Anštajnu.

Zašto se međunarodni dan žena slavi 8. marta?

Osmog marta 1857.godine u Njujorku, žene zaposlene u industriji odeće i tekstila, prvi put su javno demonstrirale i osnovale svoj sindikat. Borba je bila teška i duga, nastavila se i narednih godina. Jedan od najpoznatijih protesta desio se 1908. godine, kada je 15 hiljada žena marširalo ulicama Njujorka, pokazujući svoj revolt i tražeći kraće radno vreme, bolje uslove rada, veću platu i demokratsko pravo glasa. Ova pobuna američkih žena dovela je do obeležavanja prvog nacionalnog Dana žena 28. Februara 1909.godine u Sjedinjenim Američkim Državama posle Deklaracije, koju je izdala Socijalistička partija Amerike. Podvig hrabrih Amerikanki odjeknuo je Evropom!

U narednim godinama usledile su velike promene poput:

- 1910. godine u Kopenhagenu je održana prva Međunarodna konferencija žena.

- Luiz Cic, nemačka aktivistkinja i levičarka, predložila je organizovanje Međunarodnog dana žena.

- Klara Cetkin, nemačka feministkinja, je Luizinu inicijativu sprovela u delo.

- 1911. godine, Dan žena je počeo da se obeležava u Danskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji.

- 8. marta 1914. je u Londonu bio marš podrške da žene dobiju pravo glasa!

- Nakon Oktobarske revolucije 1917. godine feministkinja Aleksandra Kolontaj predočila je Vladimiru Iliču Lenjinu da 8.mart postane državni praznik, što je on prihvatio.

- U Srbiji se 8. mart prvi put proslavio 1914. godine u tadašnjem Narodnom domu.

Talas demonstracija se širio Evropom i usađivao se u srca mnogih žena. Pored lavovske borbe, ovaj dan predstavlja i sećanje na 140 žena koje su poginule u požaru u fabrici tekstila Triangle Shirtwaist u Njujorku 1911.godine. Veruje se da su te žene nasilno zadržane u fabrici, kako ne bi učestvovale u demonstracijama.

Kako je nastao 8. mart?

Inicijativu žena da se izbore protiv sistema koji ih sputava i umanjuje i izbore se za svoje Ja i svoja prava, pratile su demonstracije širom sveta. Iako se za prvo obeležavanje Dana žena uzima 1911. godina, zapravo je tek 1975.počeo službeno da se obeležava. 1975.godine Ujedinjene Nacije počinju da naširoko obeležavaju Dan žena, a ta godina se smatra Međunarodnom godinom žena.

Pre toga se 8. mart u Americi povezivao sa komunizmom, dugo se izbegavao i nije se slavio. Tako su žene dobile svoj praznik, koji se slavi 8. marta. Ali, one nisu dobile samo praznik, dobile su i mnogo više. Žene su postale ravnopravne sa muškarcima, dobile su pravo glasa i sva ostala prava koja dolikuju ljudskom rodu.

Sa druge strane, dobile su zaslužene pogodnosti poput trudničkog bolovanja, ograničenja u radu treće smene, iste plate za obavljanje iste količine rada kao i muškarci... 8. mart se u mnogim državama slavi kao državni praznik, poput Rusije, Ukrajine, Belorusije, Jermenije, Kube, Vijetnama, Kazahstana i mnogih drugih...

U državama poput Kine i Madagaskara ovaj praznik je neradan samo za žene. Dok u Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj i Bosni i Hercegovini Dan žena se slavi ujedno i kao praznik majki.

Zašto je 8. mart važan?

Prvobitna ideja obeležavanja Dana žena služi da podseti na trenutak kada su se sve žene sveta ujedinile u zajedničkom cilju. U cilju borbe za socijalnu, političku i ekonomsku ravnopravnost polova, u cilju prava na glas, bez ćutnje i skrivanja! To je trenutak kada su se žene usportivile protiv nipodaštavanja, nepoštovanja, manje vrednosti.

Iako je vremenom politička konotacija i ideološka nit ovog praznika izbledela, danas je 8. mart dan kada posvećujemo pažnju svim pripadnicama ženskog pola i darujemo im poklon u vidu znaka pažnje. To je dan svih žena, mama, baka, ćerki, sestara i drugarica... Međutim, ženu treba podsećati da je voljena i vredna svakog dana, a 8. mart proslavljati zajedno sa njima.

Ali ne treba zaboraviti pozadinu 8. marta.

Ne treba zaboraviti stradanje i prkos, ponos i hrabrost žena da se izbore za sebe. 8. mart je dan pobede žena. Danas mnoge žene u svetu mogu da se pohvale i kažu da su zadovoljne svojim statusom u društu, ali ima žena koje ne mogu sebi da priušte to zadovoljstvo. Ne treba zaboraviti na vapaje tih žena, jer borba i dalje traje. Mnoge organizacije trude se da kroz mnoštvo predavanja i demonstracija unaprede prava žena kako u nerazvijenim, tako i u razvijenim državama sveta.