BITKA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA OKO SERIJE "MOČVARA": Od zgražavanja do obožavanja - evo šta je ZA a šta PROTIV gledanja

Tek što je počela da se emituje, domaća krimi-serija "Močvara" već je prouzrokovala burne reakcije javnosti. Dok je jedni kuju u zvezde, drugi osuđuju njenu surovost i mračnu atmosferu. Svako poteže svoje argumente, a na kraju se, zapravo, sve svodi na to da čovek nađe uglavnom ono što traži. Tako su "hejteri" pronašli gomilu mana, a ljubitelji televizijskih žanrova raskoš umetničkih sredstava i autentičan izraz.

... i tako u nedogled.

Zbog toga smo rešili da probamo da nabrojimo za i protiv ovog ostvarenja koje je probudilo tolike strasti kod publike.

PROTIV

by Marija Ivetić

• Naši gledaoci, mahom stasali na “Boljem životu” i “Srećnim ljudima”, uglavnom nemaju želudac za brutalnosti kojima serija obiluje, počevsi već od prve scene u koju su uključene fekalije. Gledaoci u Srbiji prosto nisu navikli da vide i drugu stranu – onaj malo gori život i nesrećne ljude, eventualno su spremni za po koje selo koje gori i babu kojoj češljanje teško ide.
• Ruku na srce, mora se priznati da je serija “Močvara” u skladu sa danas prevladavajućim duhom vremena na televiziji. Od očigledno apokaliptičnih užasa serije “Okružen mrtvima” do jezivih ubistava u “The Killing,” mračnog traganja za serijskim ubicom u seriji “True Detective”, nova domaća serija veoma je sumorna, čak pomalo i kopija poslednje pomenute. Nekakva seta i očaj provejavaju od prve do poslednje scene, a svemu doprinosi i morbidna dečija pesmica “Kiša pada, trava raste” koju nećete danima moći da izbacite iz glave. Olakšavajuća okolnost bila bi kad bi, na redovnom nivou pijani Goran Bogdan, tokom pijanstava bacao fore, ali smešnih momenata gotovo da nema.
• Kad smo kod Gorana Bogdana, koji btw tumači glavni lik inspektora Nikole, tu dolazimo do čuvenog klišea: Svaki pandur je loš, rastao sa kriminalcima, alkoholičar, neprekidni pušač i kad te zvizne, u sekundi se preturiš.
• Neobično je i to što je Goran Bogdan država za sebe, nikog ni za šta ne pita, šefu govori šta mu se hoće i šta mu padne na pamet, nikome ne polaže račune, a dajte molim vas, za takvo ponašanje u policiji bi odmah bio smenjen, suspendovan i verovatno već uveliko zaposlen u lokalnoj banci kao obezbeđenje.
• Posebno intrigira i to koliko je cigareta inspektor Nikola popušio tokom snimanja serije? U jednoj sceni vidimo da je, pred spavanje na klupici u parku, sigurno pobacao oko sebe barem 10 pikavaca, pa ako toliko puši za laku noć, računajte onda koliko mu to dođe na dnevnom nivou.
• Osim što sumanuto pije i puši, Nikola je i veliki švaler, a rođenu ženu tretira na poražavajući način. Nije baš oduševljen idejom da ima dete, ne pojavljuje se kući, spava gde stigne, deluje zapušteno i svaki gledalac bi sigurno mogao da stavi ruku u vatru – da nesnosno zaudara, što mu u jednoj sceni neko od likova i kaže. S druge strane, njegova supruga je fensi advokatica, uvek je sređena i izgleda jako dobro. Taj spoj sam po sebi ne ide, sigurno je da takva žena ne bi trpela sve to što joj muž radi, mada pitamo se uopšte i koja bi?
• Pojedine scene u seriji su nejasne, lični utisak je da su određeni kadrovi samo tek tako ubačeni pro forme radi, nejasne su i veze i relacije među mnogim likovima, pa smo često pomislili da pisac tj. scenarista nije baš najbolje znao šta hoće da kaže. Ili je to samo bilo do nas… Možda mi jednostavno nismo ukapirali.

ZA

By Igor Karanov

• Ključno pitanje nije da li serija valja ili ne valja, već da li od nje očekujemo umetnost ili puku zabavu. Umetnost mora da boli, a zabava u našim životima služi kao analgetik. U tom slučaju, jasno je da je onima koji žele da "puste mozak na pašu" bolje da skroluju po društvenim mrežama ili gledaju rijalitije nego da zagaze u "Močvaru". Ova serija pretenduje da bude umetnost i zbog toga na momente izaziva vrlo bolna osećanja (već u prvoj sceni). Ipak, osuda na koju je to naišlo govori da postoje ozbiljne šanse da umetnost, čiji je posao da provocira, pokreće ključna pitanja i inspiriše, bude zabranjena za mlađe od 18 godina.
• Zanatski čistunci vrlo često kao zamerku pominju radnju koja se na momente gubi u naizgled nelogičnim vremenskim vrtlozima, ali ako pogledamo filmove koji su ušli u istoriju, poput onih Ingmara Bergmana, Andreja Tarkovskog ili, novije, Larsa Fon Trira, jasno je da je subjektivno vreme jedno od najvažnijih umetničkih sredstava. Kolega ubijen, istraga tapka u mestu, pritisci sa svih strana, a oni se mrtvi pijani pet minuta kupaju u bazenu. Kako to? Eto tako. Šta, život je logičan?
• Jedno od najsmešnijih opštih mesta osude ove serije jeste zamerka zbog mračne atmosfere. Dobro, to znači da bi priču o serijskom ubici koji skrnavi tela svojih ženskih žrtava trebalo ispričati uz vedre boje, vesele likove i puno prigodnih šala, uz muziku sa San Rema. Zar ne?
• Pored maestralnog scenariste i reditelja, ova serija je i talentovanim glumcima, prevashodno Goranu Bogdanu, ali i svima ostalima, dala prostor da pokažu svoj maksimum. Goranu neki zameraju što frflja sebi u bradu i većinu rečenica izgovara u poluglasu. Što bi značilo da depresivni policajac čiji su prijatelji iz detinjstva kriminalci treba da govori čisto i dikcijski perfektno, kao spiker ili voditelj kviza? Ne. Goran je ovde pravi, pravcati policajac (ko je bio na informativnom razgovoru, zna o čemu govorim).
• Previše seksa i nasilja? Uz dužno poštovanje za sve Diznijeve prinčeve i princeze koji ovo osuđuju, nemoguće je preskočiti zbivanja u svetu, a ona govore da je G rejting (oznaka da film ili seriju mogu da gledaju apsolutno svi, od dece do srčanih bolesnika) potpuno aut. Baš kao što je to bio slučaj u zlatnom dobu filma, oznaka R (restricted) je sada najbolja reklama za ostvarenje. Informacija za one kojima ovo smeta: Ne brinite, Dizni je i dalje u usponu.
• I, na kraju, zaplet čije obrise povremeno gubimo. Da se razumemo: filmovi i serije nisu vesti. Njihov komunikacijski kanal nije samo prenošenje informacije. Naprotiv. Ono što fikciju čini stvarnijom od stvarnosti upravo je mogućnost komunikacije emocijama i atmosferom. I to autori ove serije odlično rade. Barem dvaput tokom epizode gledalac pomisli: "Pa šta se sad ovo dešava?" A onda pogleda lica glavnih likova koji misle isto to. I sve je jasno.